Nakon pobune plaćeničke grupe Vagner, ostaju otvorena mnoga pitanja oko njene budućnosti, uključujući i u Africi, glavnom polju delovanja osim rata u Ukrajini.
Pobuna je okončana dogovorom lidera Vagnera Jevgenija Prigožina i ruskog predsednika Vladimira Putina da pripadnici ove grupe neće biti krivično gonjeni.
Međutim, očito je da će Kremlj nastojati da suzbije moć Vagnera, a aktivnosti u Africi su značajan izvor njegovih prihoda i moći - od zlata preko kafe, šećera do dijamanata.
Ukoliko, pak, zvanična Moskva saseče operacije Prigožinove grupe, lišiće se jedne od glavnih poluga uticaja na ovom kontinentu, pre svega u državama Sahela.
Da li će uticaj Rusije u Africi opasti?
Pobuna Vagnera će se bez sumnje odraziti na njegovo delovanje u Africi, posebno u Maliju, Centralnoafričkoj Republici (CAR), Libiji i Sudanu, gde je razmestio svoje jedinice, ocenjuje Rama Jade (Yade), direktorka Afričkog centra pri Atlantskom savetu sa sedištem u Vašingtonu.
"Dok su do skora bili usklađeni interesi Kremlja i grupe Vagner, sada će biti neophodno da ove zemlje posluju sa dva ruska aktera sa suparničkim interesima. Ovo rivalstvo će dovesti njihove afričke saveznike u nezgodan položaj," ističe Jade.
Moskva, svesna uticaja Vagnera u ovim zemljama, može biti u iskušenju da prekine logističku podršku njegovim operacijama. Čelnici ovih afričkih država, koji su došli na vlast u vojnim udarima, oslanjaju se na Vagnerove plaćenike da zadrže svoju poziciju i odbrane se od džihadističkih pokreta.
Pobuna Vagnerovog šefa i potreba da Putin pokaže da i dalje ima situaciju pod kontrolom, mogli bi da nateraju zemlje poput Malija i Centralnoafričke republike da se distanciraju od Prigožina kako bi održali savez sa Moskvom, smatra Jade.
Osim delovanja Vagnera, Rusija je postala vodeći izvoznik oružja u Afriku, ali i pšenice.
Ruske državne kompanije su takođe aktivne u sektoru rudarstva, ugljovodonika, pa čak i civilnog nuklearnog sektora. Naravno, postavlja se pitanje ako ove afričke zemlje zaključe da je Rusija važniji partner od Vagnera, kako da se odnose prema Putinu čija moć izgleda oslabljena?
Konačno, najvidljiviji uticaj Vagnera je, zapravo, na informativnom planu.
Prigožin — koji je bio blisko povezan sa GRU, ruskom vojnom obaveštajnom službom — koristio je Centralnoafričku republiku i Mali da podstakne antizapadno raspoloženje, pridobije simpatije prema Putinu i podstakne svoju propagandu preko RIA FAN, okosnice njegove Patriot Media Group.
"Bez ovog moćnog alata, nisam sigurna da će ruski uticaj ostati jak u ovim zemljama", konstatuje Jade.
Strepnja 'gospodara rata' u Africi
Događaji proteklih dana ne samo da su umanjili međunarodni prestiž Rusije, već su i razotkrili Vagnerove plaćenike kao opasan i nepredvidiv teret, navodi poznata libanska novinarka Baria Alamudin u Arab News-u.
"Bašar Asad u Siriji, Halifa Haftar u Libiji, Dagalo u Sudanu, i svi drugi diktatori i gospodari rata koji su se oslanjali na vojnu podršku Vagnera, nervozno će se pitati šta to znači za njih. Fokusiran na gubitnički rat u Ukrajini, da li bi Putin uopšte želeo da 'zadrži prste u tolikom broju kolača' na ovim nestabilnim i problematičnim lokacijama?", ističe Alamudin.
Iran, koji je opterećen sankcijama, ne može sam da obezbedi Siriju, tako da bi tamošnji status kvo brzo mogao da se naruši, procenjuje libanska novinarka.
Zbog rata u Ukrajini Rusija je morala da smanji prisustvo svojih regularnih trupa u Siriji, čime je i Vagner bio pogođen.
"Vagner se takođe bori da održi svoje operacije na više frontova, uz dodatni izazov koji predstavlja snažan pritisak koji SAD vrše na svoje bliskoistočne saveznike da proteraju plaćenike ove grupe iz Sudana i Libije“, rekao je izraelski analitičar Jonatan (Yonatan) Touval za portal Middle East Eye sa sedištem u Londonu.
On smatra da je ključno pitanje da li će ovi događaji stvoriti vakuum moći koji će omogućiti drugim igračima da se pozicioniraju, a negativna strana je brza destabilizacija u oblastima kao što su Sirija i Libija.
Već se oseća slabljenje ruskog prisustva u ovom regionu. Ovaj portal je objavio prošle godine da je Rusija morala da odloži snabdevanje oružjem klijenata na Bliskom istoku zbog nestašice izazvane ratom u Ukrajini.
Dok rusko vojno prisustvo u Siriji znači da se Vagnerove aktivnosti mogu brzo zaustaviti u toj zemlji, u Libiji i drugim afričkim državama to će biti teže, rekao je za Middle East Eye Kiril Semenov, ekspert u ruskom Savetu za međunarodne poslove.
U ovim regionima nema ruskih trupa, a lokalni režimi rade direktno sa Vagnerom, a ne sa zvaničnim ruskim strukturama.
"Ne može se isključiti mogućnost da se, ako se pobuna uguši, a nadam se da će se to uskoro dogoditi, Vagnerovi ogranci u Africi mogu pretvoriti u potpuno nekontrolisane plaćeničke strukture koje će same graditi veze sa lokalnim vlastima bez obaziranja na Moskvu", rekao je Semenov.
Pet hiljada vagnerovaca u Africi
Procenjuje se da ima oko pet hiljada pripadnika grupe Vagner stacioniranih širom Afrike, koju čine bivši ruski vojnici, osuđenici i strani državljani, navodi Savet za spoljne odnose (Council on Foreign Relations) sa sedištem u Vašingtonu.
Iako delovanje privatnih oružanih grupacija nije dozvoljeno po ruskim zakonima, Kremlj koristi Vagner za ostvarivanje svojih spoljnopolitičkih interesa u Africi.
"Glavni cilj Rusije u Africi je da izgradi diplomatsku podršku za koju se nada da će koristiti na mestima kao što su Ujedinjene nacije", kaže Tomas Grejem (Thomas Graham), analitičar Saveta.
U januaru 2023. američka administracija je označila Vagnera kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju i uvela joj sankcije.
Vagnerove usluge variraju u zavisnosti od potreba njegovih klijenata, koje uključuju pobunjeničke grupe i režime, a njegovo finansiranje se kreće od direktnog plaćanja do dobijanje koncesija za eksploataciju resursa.
Ratovanje za zlato
Vagnerove snage su podržale afričke vlade u borbenim operacijama protiv pobunjeničkih grupa, i obrnuto.
Oko hiljadu pripadnika Vagnera došlo je u Centralnoafričku republiku 2018. da štite predsednika Fosten-Arkanž Tuadera od napada pobunjenika na glavni grad Bangi.
Zauzvrat, Vagnerove podružnice dobile su neograničena prava na seču šuma i kontrolu unosnog rudnika zlata Ndassima.
Zlato je takođe bilo ključna nagrada u Sudanu, gde je Vagner stao na stranu paravojnog vođe Mohameda Hamdana Dagala, podstičući tamošnje krvoproliće oružjem koje je usmereno kroz regiju Darfur.
Slično tome, snage Vagner grupe raspoređene su u Mozambik 2019. da pomognu u borbi protiv samoproglašene Islamske države u severnoj provinciji Kabo Delgado.
Međutim, Vagner nije uspeo da obuzda pobunu i povukao se iz tog područja nakon nekoliko meseci, navodi se u izveštaju Saveta za spoljne odnose.
Obezbeđivanje i obuka afričkih snaga
Vagner deluje i kao služba bezbednosti za ugrožene režime. Bio je deo lične zaštite predsednika Centralnoafričke republike Tuadera i obučavao njegovu vojsku za sprečavanje eventualnog državnog udara.
Vagner je delovao u Sudanu od 2017. godine, obučavajući njegove trupe, čuvajući mineralne resurse i suzbijajući protivnike tadašnjeg predsednika Omara al-Bašira, sve u zamenu za izvoz zlata u Rusiju.
U mnogim slučajevima, Vagnerova podrška je dopunjena zvaničnom ruskom vojnom pomoći, kao na primer u Maliju, gde su oružane snage dobile borbene i osmatračke avione iz Moskve.
Kampanja dezinformacija
Širom zapadne Afrike, Vagner je pokrenuo veliku propagandnu kampanju protiv francuskog i zapadnog uticaja, namećući se kao moćni posrednik.
Prigožin takođe poseduje Agenciju za istraživanje interneta (IRA), onlajn "farmu trolova" i Udruženje za slobodna istraživanja i međunarodnu saradnju (AFRIC), koje su obe pod sankcijama SAD i radile su zajedno sa Vagnerom.
IRA je ranije prepustila posao pojedincima u Gani i Nigeriji koji su nastojali da podstaknu političke podele u Sjedinjenim Državama uoči predsedničkih izbora 2016. godine, dok je AFRIC sponzorisao "lažno praćenje izbora" u nekoliko afričkih zemalja, uključujući Mozambik i Zimbabve.
Prigožin je takođe optužen da je kooptirao panafričke pokrete za objavljivanje antifrancuskih i antizapadnih poruka.
Optužbe za kršenje ljudskih prava
U nekim slučajevima, Vagnerova umešanost u Africi dovela je do kršenja ljudskih prava i pogoršala regionalnu nesigurnost.
U Libiji, Vagnerovi vojnici koji su se borili uz Libijsku nacionalnu armiju tokom njene kampanje u Tripoliju 2019. optuženi su za ubistva po kratkom postupku bez suđenja i postavljanje mina u civilnim područjima.
Vagnerove trupe takođe deluju u istim oblastima kao i mirovna misija UN u Centralnoafričkoj republici, ugrožavajući sposobnost Ujedinjenih nacija da zaštite civile.
Pod krinkom vođenja kampanje protiv militanata zajedno sa vojskom Malija, Vagner je optužen za neselektivno ubistvo stotina civila.
Vagner je takođe uspostavio komandne centre u regionu Um Dafuk u zapadnom Sudanu, gde je optužen za napade na civile, prenosi Politico.
'Verodostojno poricanje'
Vagnerov status kao privatne armije ograničava finansijske troškove ruske intervencije i daje Kremlju mogućnost "verodostojnog poricanja", dozvoljavajući mu da sakrije gubitke od ruske javnosti dok istovremeno koristi rusku vojnu infrastrukturu.
Zauzvrat, Prigožin se pojavio kao istaknuta ličnost u ratu u Ukrajini i u ruskoj javnosti.
U međuvremenu, grupa je nastavila da širi svoje uporište u Sahelu.
Nedavno procurele informacije američkih obaveštajnih službi ukazuju da Vagner radi sa pobunjenicima u Čadu na svrgavanju prelaznog predsednika zemlje, a neki analitičari predviđaju da bi Burkina Faso uskoro mogla da angažuje Vagner da pomogne u suprotstavljanju rastućoj džihadističkoj pobuni nakon što je Francuska povukla svoje trupe iz zemlje početkom 2023, navodi Savez za spoljne odnose.
Po mišljenju Alesandra Arduina, profesora Kings koledža, rastuće prisustvo Vagnera u Africi ilustruje da je "haos kojim se može upravljati" bio njen krajnji cilj.
To je omogućavalo rast njegovog uticaja, ali je ta taktika stvarala još veću nestabilnost u dotičnim zemljama.
Iskustvo iz Afrike Vagner koristi u Ukrajini
Vagnerove snage koje se bore u Ukrajini su nedavno obezbedile Rusiji prvu nedavnu vidljivu pobedu zauzimanjem grada Bahmuta.
Ali zavidne sposobnosti ove grupe možda ne bi bile tako dobro izbrušene da nije bilo njenih iskustava na Bliskom istoku i u Africi, ocenjuje Middle East Eye.
"Vagner je započeo svoje afričke operacije u Libiji i to je učinio na veoma efikasan način. To je bio mostobran koji su omogućili Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) što je pomoglo Vagneru da se širi", kaže Andreas Krig (Krieg), profesor bezbednosnih studija na Kings koledžu u Londonu.
Zlato od Sudana preko UAE do Rusije
Milijarde dolara vrednog zlata su navodno prebačene iz Sudana do Ujedinjenih Arapskih Emirata, u čemu je Vagner imao veliku ulogu, piše Middle East Eye.
Američki zvaničnici veruju da su neke od koncesija za eksploataciju zlata kojima je upravljao Vagner delimično preusmerene u ruske rezerve zlata vredne 130 milijardi dolara, pomažući Putinovoj administraciji da zaobiđe ekonomske sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini.
"Kremlj se oslanjao na UAE da olakša mnoge Vagnerove operacije širom Afrike 2018. jer je u to vreme bio oruđe ruske delimično meke ali i tvrde moći", ističe Krig.
Prošle godine, SAD su optužile Vagnerove plaćenike za eksploataciju prirodnih resursa u Centralnoafričkoj republici, Maliju, Sudanu i drugde na kontinentu, što ne bi mogle da urade bez UAE.
Sada je pitanje da li će Putin izvršiti pritisak na vladara Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohameda bin Zajeda Al Nahjana da obustavi rad ove mreže.
Korišćenje antizapadnog nezadovoljstva
Uprkos invaziji na Ukrajinu, Rusija nije smanjila svoje ambicije na "Globalnom jugu". Tokom prošle godine, Rusija je udvostručila fokus na afrički region Sahela, problematični deo kontinenta koji se prostire otprilike od Senegala do Crvenog mora.
Preko zloglasne Vagnerove plaćeničke grupe, Moskva se ubacuje u zemlje kao što su Mali i Burkina Faso i koristi pogrešne korake zapadne politike, rastuće antizapadno raspoloženje u delu Afrike i dugogodišnje neuspehe međunarodnih i lokalnih aktera da se pozabave osnovnim uzrocima regionalne nestabilnosti, navodi se u izveštaju Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Dok zastupnici Moskve u Africi privlače veliku pažnju, njen uticaj širom kontinenta nije ni posebno širok ni dubok, ocenjuje Karnegijeva zadužbina.
Do sada je Rusija ulagala minimalno vreme i sredstva u Afriku, ali njen uticaj tamo jača u više zemalja.
"Njeno prisustvo omogućava dobar publicitet koji podriva pokušaje Zapada da izoluje Rusiju. Ipak, rezultati Rusije su pomešani. Imala je najviše uspeha u međunarodno izolovanim i duboko problematičnim sahelskim državama, a nije uspela da se penetrira u nekoliko afričkih demokratija," ocenjuje Karnegijeva zadužbina.
Druge privatne armije kao konkurencija Vagneru
Da bi ograničio Prigožinove rastuće političke ambicije, Putin je odlučio da poveća konkurenciju sa drugim privatnim vojnim kompanijama, kao što su Redut, Potok, Konvoj, navodi britanski Indipendent (The Independent).
Njih finansiraju drugi oligarsi lojalni Putinu, kao što su osnivač grupe Volga Genadij Timčenko, šef Gasproma Aleksej Miler i samoproglašeni šef okupiranog Krima Sergej Aksionov.
Oni su već uključeni u operacije u Ukrajini gde podržavaju aktivnosti operativnih trupa.
Pitanje je da li će ove privatne armije proširiti operacije i na Afriku u slučaju potpunog raskida ruske države sa Vagnerom.
