Dostupni linkovi

Rusija povećava uticaj u Africi


Ruski predsednik Vladimir Putin s liderima afričkih zemalja na samitu Rusija-Afrika, Soči, 24. oktobar 2019.
Ruski predsednik Vladimir Putin s liderima afričkih zemalja na samitu Rusija-Afrika, Soči, 24. oktobar 2019.

Nuđenjem političke i diplomatske podrške, pozivanjem na antikolonijalni narativ i korišćenjem plaćenika iz paravojne grupe Vagner Rusija širi svoj uticaj među afričkim zemljama.

Ovim potezima Kemlj je izolovanom predsedniku Vladimiru Putinu omogućio projekciju moći, ali i obezbedio podršku, pošto su mnoge afričke zemlje odbile da osude rusku invaziju na Ukrajinu, pišu svetski mediji.

Politika iznad ekonomije

Na prvom samitu Rusija-Afrika 2019. Putin je obećao da će udvostručiti obim trgovine s afričkim državama u roku od pet godina, u pokušaju da pridobije nove prijatelje. Tri godine kasnije, malo od tih obećanja je ispunjeno, ali ipak uticaj Rusije u Africi raste brže nego u bilo kom trenutku od kraja Hladnog rata, piše Fajnenšl tajms (The Finacial Times).

Ruska trgovina s Afrikom u 2021. bila je 15,6 milijardi dolara, što je desetina trgovine kontinenta s Kinom i za četvrtinu više u odnosu na 2018.

Najuspešniji stub ruske trgovine s Afrikom je izvoz oružja, dodaje britanski list i ukazuje da je između 2010. i 2021. ruski izvoz oružja u Afriku nadmašio izvoz iz svih drugih zemalja i da je bio tri puta veći od izvoza Kine, koji je u tom periodu bio drugi po veličini, navodi Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI).

Jedna oblast u kojoj je Rusija značajno povećala izvoz u Afriku od početka invazije na Ukrajinu je nafta. Rusija je u Afriku u decembru 2022. dnevno slala 214.000 barela rafinisanih naftnih derivata, otprilike tri puta više nego u decembru 2021, a očekuje se da će se isporuke povećati pošto je 5. februara na snagu stupila zabrana EU na uvoz ruskih naftnih derivata.

Putin će verovatno nastojati da dodatno ojača komercijalne veze s afričkim zemljama na samitu Rusije i Afrike planiranom za jul u Sankt Peterburgu.

Analitičari međutim kažu da će politika verovatno imati prednost nad ekonomijom, ističe Fajnešl tajms, ukazujući da su afričkim vladama dobrodošle trgovina i investicije iz Rusije, ali im je od mnogo veće vrednosti politička podrška Moskva, posebno s obzirom na njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti UN.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ove godine je bio u Maliju, Južnoj Africi i Angoli, dok je u julu prošle posetio Egipat, Republiku Kongo, Ugandu i Etiopiju i susreo se s predstavnicima Afričke unije u Adis Abebi.

Rusko angažovanje u Africi nije novo, ukazuje list, navodeći da je Sovjetski Savez podržao deklaraciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) kojom se potvrđuje nezavisnost kolonizovanih nacija 1960. i pomogao je u finansiranju pokreta za oslobođenje u Južnoj Africi, Angoli, Mozambiku i drugim zemljama.

Te veze su narušene raspadom Sovjetskog Saveza 1991, ali su investicije ruskih državnih rudarskih i energetskih kompanija, obnovile saradnju 2000-ih u zemljama poput Angole i Nigerije, da bi se ti napori povećali pošto je Putin ponovo preuzeo predsedničku funkciju 2012, na čelu sa nekoliko ruskih kompanija, uključujući državnu VTB banku.

S druge strane, Rusija nema ekonomsku snagu da se takmiči sa Kinom, SAD ili Evropskom unijom kada je reč o trgovini i investicijama u Africi. Umesto toga, Rusija ima tendenciju da igra ulogu "ometala", rekao je Džozef Sigl (Joseph Siegle) iz Afričkog centra za strateške studije u Vašingtonu.

Ta taktika, usmerena na podrivanje zapadnih interesa i jačanje uticaja Moskve, kako ocenjuje Fajnenšl tajms, često je uspevala, poslednji put u Centralnoafričkoj Republici, gde su plaćenici iz Vagner grupe i drugih ruskih privatnih vojnih kompanija pomogli u širenju ruskog uticaja, ali su i, prema američkom Trezoru, tokom procesa, dobili pristup unosnom iskopavanju zlata i dijamanata u tim oblastima.

'Diplomatija sećanja'

Širom Afrike ruske diplomate na čelu sa šefom diplomatije Sergejom Lavrovim promovišu stav da je Rusija antiimperijalistička sila, koristeći pozitivna sećanja na sovjetsku podršku afričkim ratovima za nezavisnost protiv eksploatatorskih zapadnih kolonijalista, piše u časopisu Forin polisi (Foreign Policy) istraživačica na Kraljevskom koledžu u Londonu Džejd Meklin (Jade McGlynn), čija knjiga "Russia's War" uskoro treba da izađe.

Moskva u Africi dugo koristi "diplomatiju sećanja" kako bi pozivima na pozitivna sećanja iz prošlosti ojačala svoj uticaj i interese, iako, kako navodi Meklin, rusko samoprikazivanje kao antikolonijalne zemlje mnogima deluje kao nečuveni cinizam pošto ista ta zemlja istovremeno vodi imperijalni osvajački rat protiv susedne Ukrajine.

Spremnost nekih afričkih zemalja da prihvate ruski narativ o zajedničkoj borbi protiv Zapada često ima više veze s bolnim i trajnim iskustvom imperijalizma nego s ljubavlju prema Rusiji. Istovremeno, dodaje se u tekstu, ruska vlada je bila vešta u prisvajanju istorije sovjetske podrške afričkim borbama za nezavisnost, čime je ojačala svoj imidž među mnogim zemljama na tom kontinentu.

Ruske diplomate rat protiv Ukrajine karakterišu kao odbrambeni odgovor na zapadnu agresiju i prema tom viđenju Rusija ne nastoji da dominira Ukrajinom, već teži multipolarnosti, suprotstavljajući se Zapadu u modernoj verziji antiimperijalne borbe koju vode afričke zemlje.

Kremlj povećava utrošeno vreme, energiju i resurse da ubedi Afriku u tu viziju, sa izvesnim uspehom, ocenjuje Meklin, navodeći da ruski ambasadori i diplomate koriste javne događaje, konferencije i medije u afričkim zemljama da proslave i obeleže sovjetsku podršku antikolonijalnim pokretima. Tokom poslednje posete Angoli, Lavrov je direktno uporedio ruski rat za "oslobađanje" Ukrajine od spoljnog uticaja Zapada sa ratom te zemlje za nezavisnost.

Takva poređenja su deo širokog spektra ruskih diplomatskih aktivnosti usmerenih na produbljivanje saveza i kulturnog uticaja, od otvaranja spomenika sovjetskim vojnicima koji su se borili u građanskom ratu u Angoli do pisanja članaka za zimbabveanske novine koje se ponovo bave oslobodilačkom misijom Sovjetskog Saveza.

Ruski zvaničnici koriste takve narative za izgradnju veza s afričkim zemljama, obećavajući bilateralne odnose zasnovane na poverenju, jednakosti i poštovanju teritorijalnog integriteta. Za razliku od Zapada, Lavrov Rusiju prikazuje kao branioca suvereniteta koji se nikada ne bi mešao u unutrašnje stvari. To, ukazuje Meklin, nailazi na odjek u nekim delovima afričkog kontinenta, posebno među onima koji su najteže i u svojoj skorijoj istoriji stradali od kolonijalizma i ropstva od strane Zapada.

Širenje uticaja preko Vagnera

S druge strane, ruska paramilitarna organizacija Vagner tiho širi svoje saveze u Africi, jačajući podršku Moskvi na tom kontinentu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Prema navodima evropskih zvaničnika, iskorišćavajući izlazak zapadnih sila i stvarajući saveze sa lokalnim borcima, Vagner prodire u nova područja bogata mineralima.

Vagnerovi borci i instruktori rade s vladom Centralnoafričke Republike u pokušaju da zauzmu područja bogata dragocenim mineralima koji bi mogli da se izvoze preko Sudana, kažu zapadni bezbednosni zvaničnici. Vagner takođe nastoji da proširi svoj uticaj u Burkini Faso i Obali Slonovače, dok istovremeno konsoliduje odnos s vojnom huntom u Maliju.

Poslednjih godina, Vagner je uz podršku Kremlja širio svoj politički, vojni i ekonomski uticaj u Africi, a zauzvrat, mnoge afričke zemlje odbile su da osude rusku invaziju na Ukrajinu ili da se pridruže sankcijama Zapada protiv Moskve.

S oko 5.000 ljudi stacioniranih širom Afrike, kako ukazuje američki list, prisustvo Vagnera je sada skoro jednako kao SAD koje imaju 6.000 vojnika i pomoćnog osoblja na tom kontinentu.

Sve veći uticaj Vagnera u Africi pomaže i izolovanom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da projektuje moć i poveća prihode u inostranstvu, ocenjuje Volstrit džurnal. Od 2018, ta grupa, koju vodi bliski Putinov saveznik Jevgenij Prigožin, potpisala je ugovore o bezbednosti i vojnoj pomoći s vladama Centralnoafričke Republike, Malija i jednom od frakcija u Libiji, obezbeđujući unosne koncesije za rudarstvo.

Poslednjih nedelja Vagner vodi razgovore o novom bezbednosnom ugovoru s Burkinom Faso, gde je vojna vlada prošlog meseca tražila od bivše kolonijalne sile Francuske da njene trupe napuste tu zemlju posle decenije borbe protiv islamskih pobunjenika. Zvaničnici zapadnih obaveštajnih službi kažu da Vagner takođe obučava hrišćanske pobunjenike iz Čada, čija vlada ima bliske veze sa Francuskom.

Istovremeno, Prigožin na sav glas govori o ekspanziji svoje grupe u Africi, postavljajući nove oglase za regrutaciju iskusnih boraca. "Mnogi su čekali otvaranje starih turističkih destinacija i evo ih – dugo očekivanih putovanja u jednu od nekoliko zemalja Afrike", navodi se u jednom od oglasa postavljenih 10. januara na Telegram kanalu povezanom s Vagnerom.

S druge strane, dodaje list, Vagner regrutuje afričke borce, nazvane "crni Rusi", u pokušaju da ponovi uspeh u Siriji, gde je prvo obučavao lokalne snage, pa ih premestio u Libiju, a zatim u Ukrajinu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG