Članice Ujedinjenih nacija (UN) su se u subotu uveče po prvi put složile oko jedinstvenog sporazuma o zaštiti biodiverziteta na otvorenom moru, koji čini skoro polovine površine planete.
"Brod je stigao do obale", saopštila je predsedavajuća konferencije Rena Li u sedištu UN u Njujorku, što je bilo propraćeno dugim aplauzom delegata.
'Istorijski dan'
Tačan tekst sporazuma nije odmah objavljen, ali su ga aktivisti pozdravili kao trenutak preloma za zaštitu biodiverziteta nakon više od 15 godina diskusija.
Sporazum se smatra ključnim za očuvanje 30 odsto svetskog kopna i okeana do 2030. godine, kako su se dogovorile svetske vlade u istorijskom sporazumu potpisanom u Montrealu u decembru prošle godine.
"Ovo je istorijski dan za očuvanje i znak da u podeljenom svetu zaštita prirode i ljudi može da pobedi geopolitiku", rekla je Laura Meler iz međunarodne nevladine organizacije Grinpis.
Komesar Evropske unije (EU9 za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus u nedelju je nazvao sporazum "ključnim korakom napred za očuvanje morskog života i biodiverziteta koji su od suštinskog značaja za nas i generacije koje dolaze".
Posle dve nedelje intenzivnih razgovora, uključujući maratonsku sednicu u noći između petka i subote, delegati su finalizirali tekst koji se sada ne može značajno menjati.
"Neće biti ponovnog otvaranja ili diskusija o suštini", rekla je Li pregovaračima.
Sporazum će biti zvanično usvojen kasnije nakon što ga provere advokati i bude preveden na šest službenih jezika Ujedinjenih nacija, najavila je ona.
Portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša rekao je da je sporazum "pobeda multilateralizma i globalnih napora da se suprotstave destruktivnim trendovima sa kojima se suočava zdravlje okeana, sada i za generacije koje dolaze".
Šta je otvoreno more?
Otvoreno more počinje na granici ekskluzivnih ekonomskih zona zemalja, koje se protežu do 200 nautičkih milja (370 kilometara) od obale. Stoga ono ne potpada pod jurisdikciju nijedne zemlje.
Iako otvoreno more obuhvata više od 60 odsto svetskih okeana i skoro polovinu površine planete, ono je dugo privlačilo manje pažnje od obalnih voda i nekoliko kultnih životinjskih vrsta.
Okeanski ekosistemi stvaraju polovinu kiseonika koji ljudi udišu i ograničavaju globalno zagrevanje apsorbujući veći deo ugljen-dioksida koji se emituje ljudskim aktivnostima.
Međutim, prete im klimatske promene, zagađenje i prekomerni ribolov.
Trenutno je zaštićeno samo oko jedan odsto otvorenog mora. Kada novi ugovor stupi na snagu, omogućiće stvaranje zaštićenih morskih područja u ovim međunarodnim vodama.
Ugovor će takođe obavezati zemlje da sprovode procene uticaja predloženih aktivnosti na životnu sredinu na otvorenom moru.
Profit
Veoma osetljivo poglavlje o podeli potencijalnih koristi od novootkrivenih morskih resursa bilo je jedna od žarišnih tačaka sporenja.
Zemlje u razvoju, bez sredstava da priušte skupa istraživanja, borile su se da ne budu isključene iz mogućih neočekivanih dobitaka od komercijalizacije potencijalnih supstanci otkrivenih u međunarodnim vodama.
Eventualni profit je moguć od farmaceutske, hemijske ili kozmetičke upotrebe novootkrivenih morskih supstanci koje nikome ne pripadaju.
Kao i na drugim međunarodnim forumima, posebno pregovorima o klimi, debata je na kraju bila pitanje obezbeđivanja jednakosti između siromašnijeg globalnog juga i bogatijeg severa, primetili su posmatrači.
U potezu koji se smatra pokušajem izgradnje poverenja između bogatih i siromašnih zemalja, Evropska unija je obećala 40 miliona evra u Njujorku kako bi olakšala ratifikaciju sporazuma i njegovu ranu primenu.
EU je takođe najavila 860 miliona dolara za istraživanje, praćenje i očuvanje okeana 2023. na konferenciji "Naš okean" u Panami koja je završena u petak, 3. marta.
Panama je saopštila da su zemlje obećale ukupno 19 milijardi dolara.
Generalna skupština UN usvojila je 2017. rezoluciju kojom se nacije pozivaju da uspostave sporazum o otvorenom moru.
Konvencija UN o pravu mora stupila je na snagu 1994. godine, pre nego što je morski biodiverzitet bio dobro uspostavljen koncept.
