Zvaničnici iz više od 30 zapadnih zemalja – takozvane "Koalicije voljnih" – dogovorili su se da obezbede "politički i pravno obavezujuće garancije" za Ukrajinu nakon postizanja mirovnog sporazuma kojim bi se okončao rat s Rusijom.
Uz ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, za stolom su bili i glavni pregovarači američkog predsednika Donalda Trumpa (Trump), Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Džared Kušner (Jared Kushner), tokom razgovora 6. januara u Parizu.
Koalicija je naglasila da je "sposobnost Ukrajine da se brani od ključne važnosti" za bezbednost i Ukrajine i Evrope.
"Potvrdili smo da obezbeđivanje suvereniteta i trajne bezbednosti Ukrajine mora biti sastavni deo mirovnog sporazuma i da svako rešenje mora biti potkrepljeno snažnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu", navodi se u saopštenju izdatom nakon sastanka.
"I Koalicija partnera i Sjedinjene Države će igrati ključnu i usko koordiniranu ulogu u pružanju ovih bezbednosnih garancija", dodaje se.
Sastanak je održan usred intenzivne diplomatske aktivnosti kako bi se finalizovao mirovni predlog za okončanje najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.
Saopštenje predstavlja najjasniju formulaciju koju su saveznici do sada dali o vojnim obavezama za obezbeđivanje Ukrajine nakon postizanja mirovnog sporazuma s Moskvom.
Navodi se da podrška Ukrajini od strane saveznika uključuje mehanizam za nadzor i verifikaciju prekida vatre pod vođstvom SAD-a, podršku ukrajinskim oružanim snagama, multinacionalne snage za Ukrajinu i "obavezujuće garancije za podršku Ukrajini u slučaju budućeg oružanog napada Rusije radi obnove mira".
"Govori se o snažnim bezbednosnim garancijama", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) novinarima nakon sastanka.
"Te bezbednosne garancije su ključne jer mirovni sporazum ne sme značiti kapitulaciju Ukrajine.
" Evropski zvaničnici su za RSE rekli da postoji "obnovljen osećaj hitnosti" nakon sastanka tokom vikenda nacionalnih bezbednosnih savetnika i okupljanja vojnih planera 5. januara.
Saopštenje ne daje konkretne podatke o broju vojnika u multinacionalnim snagama, ali neki zvaničnici kažu da se u evropskim prestonicama spominje broj od 15.000 do 20.000 vojnika, dok se drugi nadaju da će taj broj biti bliži 30.000, pod motom "sigurno more, nebo i kopno".
Većina vojnika dolaziće iz Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, koje bi predvodile kopnenu i vazdušnu komponentu, dok je Turska naznačila da bi bila zadužena za obezbeđivanje transportnih ruta u Crnom moru.
"Nakon prekida vatre, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska će uspostaviti vojne centre širom Ukrajine", rekao je britanski premijer Kir Starmer (Keir Starmer).
"Do mira možemo doći samo ako [ruski predsednik Vladimir] Putin napravi kompromise, a moramo biti iskreni – uprkos svim rečima Rusije, Putin je pokazao da nije spreman za mir", dodao je, ne iznoseći dodatne detalje o planu.
Nerešena pitanja
Dok se uobličavaju obrisi zapadnog prisustva u Ukrajini, još uvek postoji nekoliko pitanja koja treba rešiti, uključujući pravila angažovanja i američke bezbednosne garancije.
"Uglavnom smo završili bezbednosni protokol kako bi ukrajinski narod znao da, kada mir dođe, on će trajati", rekao je Vitkof, dodajući da će uslediti dalji sastanci s ukrajinskom delegacijom.
"Predsednik [Donald Trump] snažno podržava bezbednosne protokole. Predsednik ne odustaje od obaveza. Mi ćemo biti uz Ukrajince kako bismo došli do konačnog mira."
Mirovni pregovori su intenzivirani od novembra, kada je Trump izvršio pritisak na Zelenskog da prihvati mirovni predlog od 28 tačaka, koji su mnogi smatrali da u velikoj meri ide u korist Rusiji.
Ukrajina i njeni evropski saveznici – predvođeni Britanijom, Francuskom i Nemačkom – požurili su da razviju kontrapredlog, te su na kraju predstavili plan od 20 tačaka koji je uključivao više ukrajinskih interesa, posebno u vezi sa bezbednosnim garancijama i teritorijalnim integritetom.
Osetljiva pitanja
Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov nedavno je izjavio da je "već dogovoreno 90 posto mirovnog plana, a rad se nastavlja na detaljima".
Ti detalji uključuju osetljivo pitanje teritorijalnih ustupaka, pri čemu Ukrajina insistira da se linija kontakta zamrzne ili da cela oblast Donbasa postane demilitarizovana zona.
"Želimo biti spremni kako bismo, kada diplomatija donese mir, mogli rasporediti snage koalicije", rekao je Zelenski.
"Moramo raditi na pitanju teritorije. Ukrajini trebaju rakete jer, uprkos diplomatiji, ruski napadi se nastavljaju svakodnevno."
Još jedno pitanje je vlasništvo nad nuklearnom elektranom Zaporožje, pri čemu Kijev odbacuje ideju da Ukrajina i Rusija zajedno upravljaju njome, preferirajući da se umesto toga uključe SAD i prodaju struju Moskvi.
Međutim, malo ko u Briselu misli da bi se Rusija saglasila s bilo čim od toga, uz procenu da Kremlj i dalje smatra da pobeđuje na bojnom polju.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nekoliko puta poslednjih nedelja rekao da će Moskva ostvariti ciljeve svoje "specijalne vojne operacije" ili sporazumom ili silom.
Imajući to u vidu, EU posebno priprema novu rundu sankcija, dvadesetu od početka velike invazije pre skoro četiri godine, koja će verovatno biti predstavljena članicama na odobrenje kasnije u januaru.
