Zvanična Ankara je saopštila 14. januara da "nije u poziciji" da ratifikuje članstvo Švedske u Severnoatlanstkom Savezu (NATO), uprkos koracima koje je Stokholm preduzeo kako bi ispunio uslove Turske, prenela je agencija AFP.
"Nismo u poziciji da uputimo zakon (o ratifikaciji) parlamentu", izjavio je Ibrahim Kalin, savetnik za spoljnu politiku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) u obraćanju novinarima.
Švedska i Finska su odbacile višedecenijski čvrst stav o vojnoj neutralnosti i aplicirale su za članstvo u NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine.
Turska i Mađarska su jedine članice Alijanse koje još nisu ratifikovale u parlamentu članstvo dve nordijske zemlje.
Ankara tvrdi da Švedska nije ispunila niz obaveza koje su obe države preuzele na samitu NATO-a u junu 2022.
Erdoan je tada povukao svoje primedbe na članstvo Švedska i Finske u zamenu za obećanje "da će se obračunati" sa kurdskim grupama koje Ankara smatra "teroristima".
Švedska je od tada odobrila ustavni amandman koji će omogućiti donošenje strožih zakona protiv terorizma.
Savetnik turskog predsednika za spoljnu politiku Ibrahim Kalin je, međutim, rekao da švedski parlament neće moći da izglasa izmene zakona o borbi protiv terorizma pre juna i da će Ankara sačekati do tada.
"Švedskoj će biti potrebno oko šest meseci da napiše i donese nove zakone", rekao je Kalin.
Švedska je 10. januara upozorila da je ispunila sve obaveze prema dogovoru s Turskom za prijem u NATO, ali da Ankara traži dalje ustupke na koje Stokholm ne može da pristane.
Švedski premijer Ulf Kristerson (Kristersson) je 8. januara izrazio uverenje da će Turska odobriti zahtev Stokholma za ulazak u NATO i rekao da Švedska neće ispuniti sve uslove koje je Ankara postavila za svoju podršku.
Finska i Švedska potpisale su 2022. trilateralni sporazum s Turskom s ciljem da se nađe rešenje za primedbe Ankare kako bi bile primljene u Severnoatlantski savez.
Dve zemlje su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu odustajući od višedecenijskog vojnog nesvrstavanja, ali se Turska tome usprotivila optužujući Švedsku i Finsku da kriju militante, uključujući i iz zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).
