Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Grčka kriza (ne)će uticati na prijem zemalja regije u EU


Protesti u Grčkoj, maj 2010.
(Saradnja: Želimir Bojović, Dženana Karabegović, Esad Krcić i Enis Zebić)

Ekonomska kriza koja potresa Grčku i preti da se prelije na još neke članice evro-zone, možda je najteža, ne samo od uvođenja jedinstvene evropske valute, već i od stvaranja Evropske unije.

Mnogi se pribojavaju da će grčka kriza ojačati zamor u Evropskoj uniji od proširenja, koji već postoji godinama, što pokazuje neratifikovanje evropskog Ustava, teškoće oko usvajanja Lisabonskog sporazuma, dileme oko ulaska Turske, debata da li su Rumunija i Bugarska prerano primljene.

Zbog toga se postavlja pitanje da li će se to odraziti na približavanje i prijem zemalja sa prostora bivše Jugoslavije u Evropsku uniju?

* * * * *


Po mnogim procenama, Evropska unija će, poučena negativnim iskustvima, biti obazrivija i stroža u oceni napretka zemalja aspiranata. Takođe, postavlja se i pitanje sredstava za pristupne fondove, imajući u vidu da je izdvojila ogromnu svotu za pomoć Grčkoj i ostalim ugroženim članicama evro-zone. Naravno, u osnovi je političko pitanje - da li u evropskim prestonicama smatraju da je nakon prijema novih 12 članica u ovoj deceniji, potrebno napraviti malo duži predah, kako bi se blok 27-orke harmonizovao?

Stefan Fule
Evropski komesar za proširenje, Štefan File (Štefan Fule):

„Očigledno je, imajući u vidu i istorijski teret koji nose zemlje zapadnog Balkana, da Brisel smatra neophodnim da u toku približavanja Evropskoj uniji one, ne samo usvoje i prihvate propisane standarde, već i da ih primene u praksi. Ne mislim da sada iko želi da menja pravila igre. Međutim, možda će biti pooštreno ocenjivanje napretka balkanskih zemalja, odnosno uslova koje treba da ispune. No, ne mislim da bilo koji spoljni faktor, uključujući i sadašnju ekonomsku krizu u Evropskoj uniji, može da odgodi proces proširenja. Smatram da su interni, domaći faktori, odnosno reforme ključni za brzinu približavanja Uniji.“

Sličan je i stav Kristine Galjak (Christina Gallach), portparolke španskog rotirajućeg predsedništva Unijom, koja kaže:
Osnovna pozicija Evropske unije, kada je reč o prijemu balkanskih zemalja, nije promenjena zbog ekonomske krize u Grčkoj.

„Želim da naglasim da osnovna pozicija Evropske unije, kada je reč o prijemu balkanskih zemalja, nije promenjena zbog ekonomske krize u Grčkoj. To znači da svaka zemlja sa Balkana veoma dobro zna kojim putem treba da prođe da bi postala članica Evropske unije. Svaka od njih se nalazi u specifičnoj situaciji i u različitoj je fazi u približavanju Uniji. Međutim, treba biti realan jer je reč o veoma dubokoj ekonomskoj krizi koja pogađa nekoliko zemalja Evropske unije, ali i Balkan. To svakako iziskuje da balkanske zemlje prilagode svoje ekonomske politike kako bi ispunile zacrtane standarde na putu ka članstvu u evropskom bloku. Špansko rotirajuće predsedništvo će učiniti sve kako bi podstaklo i olakšalo napredovanje balkanskih zemalja na putu ka Evropskoj uniji, ali ključnu odgovornost imaju njihove Vlade kao i društva u celini.“

Tanja Fajon
Poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon kaže da će ekonomska kriza u Grčkoj svakako imati uticaja:

„Mislim da ćemo morati naći neke jako čvrste i dobre argumente da Zapadni Balkan brzo uđe u evropske integracije. Mislim da će biti nekih negativnih uticaja na dalje proširenje, ali se nadam da će se proces nastaviti. U svakom slučaju, zavisi od zemalja Zapadnog Balkana i njihovih reformi na putu ka Evropskoj uniji. Sve zemlje imaju jasnu evropsku perspektivu i zavisi od svake ponaosob kako brzo će napredovati u procesu. Zapadni Balkan je naš sused i mislim da je deo Evrope.“


Međutim, pojedini eksperti poput Žaka Rupnika (Jacques Rupnik), politikologa sa Instituta za političke studije u Parizu, smatraju da će grčka kriza imati itekako negativnih efekata po zemlje sa prostora bivše Jugoslavije jer:

"Rukovodioci Evropske unije imaju prečih briga od proširivanja i kroz grčke bolesti gledaju na ceo Balkan”
, istakao je Rupnik na ovo-nedeljnom skupu u Parizu.

Michael Emerson
Za razliku od Rupnika, većina evropskih eksperata smatra da grčka kriza neće imati veliki uticaj na evropske aspiracije zemalja bivše Jugoslavije. Analitičar iz Brisela, Majkl (Michael) Emerson, kaže:

„Kriza neće podstaći entuzijazam ostalih članica Evropske unije za prijemom novih članica. S druge strane, ne vidim značajne promene oko zacrtanog puta za uključenje balkanskih zemalja. To znači da će Hrvatska postati članica za godinu-dve dana, a da će se sa ostalim zemljama sa tog područja započeti pristupni pregovori.“

Sličan je i stav Džona (John) Palmera analitičara iz Londona:
Situacija je teška i EU treba dosledno da primeni paket finansijske pomoći kako bi se sprečile spekulacije i podrivanje zajedničke valute.

„Smatram da pitanje članstva u Evropskoj uniji i aspiraciju zemalja kandidata sa Balkana, treba razdvojiti od sadašnje ekonomske krize u Grčkoj. To će svakako imati posledice po budućnost evropskog bloka, mada ova dva pitanja nisu direktno povezana. Situacija je teška i Evropska unija treba dosledno da primeni paket finansijske pomoći kako bi se sprečile spekulacije i podrivanje zajedničke valute. Neophodno je doneti teške odluke kako bi se ojačalo upravljanje na nivou Unije na prostoru na kome važi zajednička valuta, odnosno formira neka vrsta ekonomske vlade koja bi vodila računa o tome, da Evropska unija izgleda drugačije kada za nekoliko godina primi nove članice.“

Christina Gallach
Očigledno je da će zemlje sa Zapadnog Balkana biti sada pod uvećanom lupom Brisela. Kristina Galjak:

„Ocenjivanje u kojoj meri balkanske zemlje ispunjavaju standarde na putu ka Evropskoj uniji, nastaviće se kao i do sada i tu neće biti velikih promena. Međutim, svi znaju da je sadašnja situacija veoma teška - kako za pojedine članice Evropske unije, tako i van nje. To znači da se ništa ne može uzeti zdravo za gotovo.“


Da li će Evropska unija, na primer, strožije kontrolisati kako se balkanske zemlje bore protiv korupcije, kao što se dogodilo sa Rumunijom i Bugarskom, ili, da kao Grčka, ne naprave velike budžetske deficite?
Nakon Bugarske i Rumunije, koje su ušle u EU ne sasvim pripremljene, naravno da će sada proces priključenja biti verovatno teži i više komplikovan za zemlje koje teže da uđu u EU.

„Ja mislim da mi već veoma striktno ocenjujemo pitanja koja ste pomenuli. Apsolutno je nužno da svaka zemlja koja namerava da uđe u EU, mora da se bori protiv korupcije, da je struktura vladinih troškova transparentna, kao i da je odgovorna Parlamentu. Dakle, sve dosadašnje faze, počev od primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, veoma su pomno analizirane u Evropskoj komisiji.“

Tanja Fajon:

„U svakom proširenju uveti su nešto stroži. Nakon Bugarske i Rumunije, koje su ušle u EU ne sasvim pripremljene, naravno da će sada proces priključenja biti verovatno teži i više komplikovan za zemlje koje teže da uđu u EU. I zemlje članice EU nisu isto spremne da otvaraju vrata.“


Analitičar iz Brisela, Majkl Emerson:

John Palmer
„Iskustvo sa Rumunijom i Bugarskom svakako utiče na politička razmišljanja u ostalim delovima Evrope na način da se sada osigura da prvo Hrvatska, a potom i ostale zemlje, ispune sve predviđene standarde pre nego što postanu članice. Međutim, smatram da su već naučene lekcije iz rumunskog i bugarskog iskustva i u tom smislu grčka kriza neće mnogo toga promeniti. Mislim da će finansijski problemi sa kojima se suočava zvanična Atina pre uticati na pooštravanje odluke o prijemu novih članica u evro-zonu.“

Analitičar iz Londona, Džon Palmer:

„Svi podaci i činjenice, koje kandidati budu prezentirali Briselu, biće pažljivije proveravani, kao i način upravljanja njihovih Vlada. Naime, mnogo je negativnog iskustva sa prijemom Rumunije i Bugarske pre tri godine i zato će EU voditi računa da se to ne ponovi sa novim članicama. Međutim, bez obzira na to, ostaje snažan politički imperativ da balkanske zemlje na kraju budu primljene u EU.“


Političke, ekonomske i finansijske posledice

Većina političara i analitičara sa prostora bivše Jugoslavije ne očekuju da će grčka kriza bitnije uticati na njihove evropske aspiracije.

Jelena Trivan
Portparol Demokratske stranke predsednika, Srbije Borisa Tadića, Jelena Trivan:

„Ovo što se desilo sa Grčkom, i način na koji je reagovala EU, može da bude i razlog za novi optimizam, obzirom na to da je ojačana unutrašnja svezanost unutar EU, ojačana je solidarnost. Pokazana je jasna politička volja da se svaka članica zaštiti i da EU zaista funkcioniše kao jedna jasna i duboko povezana međunarodna zajednica. Najčešće se postavlja pitanje da li će EU, zahvaljujući ovakvim iskustvima sa novim i starim članicama, pojačati svoje kriterije. To može da bude shvaćeno i kao ohrabrenje za druge zemlje da bolje urede svoje društvo, svoj pravni sistem, svoj ekonomski sistem pre nego što uđu u EU i da na takav način pokažu da su dovoljno dobri da se kvalifikuju za tu zajednicu. U tom smislu, Srbija kao zemlja koja ima puno stvari koje treba reformisati i urediti, to može da doživi kao pomoć, da sa vrlo jasnim i strogim kriterijima reformiše sopstveno društvo zaradi evropske budućnosti. Srbija se nalazi dovoljno daleko da efekti ekonomske krize budu prevladani. U tom smislu, finansijska kriza kao generator evro-skepticizma, mislim da će u tom trenutku već biti zaboravljena.“

Tanja Miščević
Istovremeno, bivša šefica kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, Tanja Miščević, smatra da će biti negativnog uticaja:

„Mislim da će se odraziti i politički i ekonomski i finansijski. Politički jer države će mnogo više razmišljati o krizi i o odgovoru na izazove koji dolaze iz Grčke, ali i iz nekih drugih zemalja. Ekonomski jer sredstva, koja se moraju odvojiti za članice EU, umanjuju sredstva koja se mogu odvojiti za one koji se tek približavaju EU. Posebno će to imati uticaja na građane same EU, koji inače nisu previše otvoreni prema budućim proširenjima, a sada, u ovim uslovima, još manje. Zaokupljeni su i sopstvenim ekonomskim problemima i krizom evro-zone kao takve. Ne mislim da je to kraj proširenja. Evropska unije je uvek u tim cikličnim kretanjima kriza - uspeh, a ovo je jedna kriza. Iz kriza EU uvek izađe samo jača i spremnija za dalje produbljivanje integracija i proširenje.“

Nema zabrinutosti u BiH


U Bosni i Hercegovini preovladava mišljenje da grčka kriza neće imati uticaja na njeno približavanje Evropskoj uniji, tačnije da je Briselu u interesu što brža integracija balkanskih zemalja, odnosno njihova evropeizacija.

Bosanskohercegovački parlamentarci ne misle da će finansijska kriza, koja potresa Grčku, usporiti put Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji. Kažu da svaka država mora ispuniti uslove koje joj je postavila Unija i da dodatnih ne bi trebalo biti.

Sjedište Delegacije Evropske komisije u Sarajevu
Članovi Komisije za evropske integracije Parlamenta Bosne i Hercegovine, jedinstveni su i u ocjeni kako će se Evropska unija u narednom periodu baviti rješavanjem finansiranja pojedinih zemalja unutar Unije, koje bi mogle biti finansijski ugrožene. Zamjenik predsjedavajućeg Komisije Drago Ljubičić:

„Mislim da je Evropa definisala svoje stavove kada su u pitanju nove članice i uključivanje tih država u zajednicu. Sigurno je da su ti stavovi pooštreni poslije prijema Bugarske, Rumunije i nekih drugih država. Mislim da već sada Evropska unija ima određena iskustva po tom pitanju. Vjerovatno su kriteriji na neki način malo i pooštreni. Kada je u pitanju stav prema Bosni i Hercegovini, mislim da je već definisan od same Evropske unije.“


Članica Komisije Alma Čolo:
Pomaganje Grčkoj, ili nekoj drugoj zemlji članici, znači ujedno i stabilizaciju Evropske unije kao jedne multilateralne organizacije.

„Pomaganje Grčkoj, ili nekoj drugoj zemlji članici, znači ujedno i stabilizaciju Evropske unije kao jedne multilateralne organizacije. Oni prvo trebaju stabilizirati svoj unutrašnji sistem kako bi mogli dalji fokus svoga djelovanja usmjeriti prema zemljama koje žele da postanu punopravne članice ove evropske organizacije.“

Član Komisije za evropske integracije državnog Parlamenta Branko Dokić napominje i da, ukoliko bi došlo do mjera koje bi Evropska unija preduzela, one se ne bi ticale samo Bosne i Hercegovine, već bi se radilo o mjerama za sve zemlje Zapadnog Balkana koje teže da budu članicama Unije:

„Te eventualne nove mjere bit će jednako važne i za Hrvatsku i za Srbiju, kao i za Bosnu i Hercegovinu. Bosna i Hercegovina neće biti u tom pogledu nešto specifično.“

Prema riječima Ive Mire Jovića, također člana parlamentarne Komisije za evropske integracije, grčka kriza može uticati jedino finansijski na zemlje Zapadnog Balkana. Političkog uticaja, ili eventualno novih uslova za prijem, koje se odnose na države nastale raspadom bivše Jugoslavije, neće biti, ističe Jović:

„Mislim da je Evropska unija uočila, prijemom Rumunjske i Bugarske, neke probleme, kada se na jedan lakši način pristupilo ovim zemljama da postanu članice Evropske unije. Nije to samo onaj finansijski dio, koji i nije baš tako nevažan, ali su tu i drugi segmenti društvene zajednice. Zato svako novo primanje nosi sobom i veće zahtjeve od strane Evropske unije.“

I u Evropskom pokretu u Bosni i Hercegovini optimistični su u pogledu toga da neće biti dodatnih uslova koje Bosna i Hercegovina mora ispuniti kako bi postala članicom Evropske unije. Istovremeno, Predrag Praštalo, predsjednik pokreta, ističe i kako je Uniji u interesu što brža integracija balkanskih zemalja, odnosno njihova evropeizacija:

„Primjetne su i konkretne aktivnosti u tom pravcu. Jedna od takvih je i naredna konferencija 2. juna u Sarajevu, koja se priprema i koja će biti još jedan jasan pokazatelj da Evropska unija ozbiljno računa sa Bosnom i Hercegovinom, ali i svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Evropski pokret u Bosni i Hercegovini je stanovišta da će se kriza osjetiti u svakom slučaju, ali da neće biti dovedeno u pitanje proširenje Evropske unije na Balkan, konkretno na Bosnu i Hercegovinu.“

Politika proširenja je dugoročnija od problema


U Crnoj Gori se očekuje da će finansijska kriza u Grčkoj imati određene posljedice, ali generalno vlada uvjerenje da evro-integracioni procesi balkanskih zemalja neće biti stavljeni „na čekanje“.

Gordana Đurović
„Ako govorimo o raspodjeli sredstava, koja Evropska unija ima u svom budžetu, sigurno je da će se energija i pažnja država članica fokusirati na rješavanje urgentnih problema“, rekla je crnogorski ministar za evropske integracije, Gordana Đurović.

Ona je, govoreći o eventualnoj mogućnosti da se finansijska kriza u Grčkoj i opasnost njenog širenja na druge članice euro-zone negativno odrazi na brzinu integracije Crne Gore i drugih zemalja bivše Jugoslavije u Evropsku uniju, rekla da treba imati u vidu da je politika proširenja mnogo dugoročnija od nastalih problema. „Strategije se ne mogu mijenjati preko noći“, rekla je ministar Đurović:

„Mislim da će jedan dio evropske pažnje ostati na kolosjeku politike proširenja. Ne smije se zaboraviti da smo mi, kao zemlja zapadnog Balkana, kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, značajno otvorili svoja tržišta za evropske kompanije. Ekonomski interesi nas spajaju. Još uvijek nismo država članica, ali smo ušli u proces otvaranja svojih ekonomija prema Evropskoj uniji, više nego prema bilo kom drugom dijelu svijeta. To potvrđuje da smo dosta povezani. Naš region je okružen Evropskom unijom. Mislim da Evropska komisija, jasnim kontekstom evropske perspektive, neće umanjiti pažnju usmjerenu na nas, već naprotiv, mislim da ćemo, refleksijom tih kratkoročnih promjena pravila igre, da bi se riješili problemi u finansijama država članica, biti još detaljnije analizirani, a ne manje analizirani.“


Svakako da će problemi, koji su evidentni u Grčkoj, proizvesti određene posljedice po evropske integracije zemalja koje su u tom procesu, računajući i Crnu Goru“, kaže član Nacionalnog savjeta za evropske integracije Crne Gore i funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanović, koji smatra da je najvažnije raditi na sebi i imati povjerenja u obećanja Evropske unije:

Miodrag Vukovć
„Evropska unija je u odnosu na Grčku izrazila solidarnost time što je donijela paket mjera za rješavanje finansijskih problema. Očekujemo da ta solidarnost bude i u odnosu na zemlje kandidate. Bez obzira na objektivne okolnosti, na koje Crna Gora ne može uticati, suštinsko je pitanje da li Crna Gora ispunjava svoje obaveze i evropske standarde, da li ih primjenjuje i koliko je postigla na tom putu. U SNP-u ukazujemo da je najbitnije od svega da Crna Gora predano radi na ispunjavanju svih onih obaveza koje je taj put postavio ispred nas, a da se na one stvari, na koje ne možemo uticati, ne obaziremo, sem u dijelu očekivanja da će Evropska unija biti, kao i do sada, konzistentna i da će ona obećanja, koja su data, biti ostvarena.“

Predsjednik Skupštinskog odbora za međunarodne odnose i evropske integracije i funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), Miodrag Vuković, ne vjeruje da će doći do značajnijeg uticaja grčke krize na evropske integracije ex YU prostora, ali da i nije nemoguće da se Evropa posveti svojim prioritetima, kao što je bio slučaj u vrijeme krize nakon odbacivanja prijedloga Evropskog ustava, a prije Lisabonskog sporazuma:

„Unutrašnji problem Evropske unije je kako će ona spasiti evro i evro-zonu nakon posljednje krize u Grčkoj. Ako uspije da je sanira i ne dozvoli da to poprimi neke dramatičnije forme, onda situacija, ukupno gledano, i u Evropskoj uniji i u odnosima Evropske unije sa ostalim, pa i sa zemljama koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, ne bi trebala nešto radikalno da se mijenja.“

Oprez u pogledu monetarne unije

U Zagrebu su podijeljena mišljenja oko mogućeg uticaja grčke krize na dinamiku hrvatskih pristupnih pregovora - dok se jedni boje da će to dodatno osnažiti već prisutni umor od proširenja, drugi su optimisti.

Kriza u Grčkoj i njeno moguće prelijevanje na neke druge države iz euro-zone, nema utjecaja na dinamiku hrvatskih pristupnih pregovora o članstvu u Europskoj uniji, kaže donedavna dugogodišnja čelnica oporbenih Narodnjaka i predsjednica Nacionalnog odbora za praćenje pristupnih pregovora o članstvu Hrvatske u Europskoj uniji, Vesna Pusić:

Vesna Pusić
„To će više utjecati na zemlje koje su članice Evropske unije, kao i evropske monetarne unije i njihovu politiku u budućnosti. Za nas mislim da je poučan dio koji se odnosi na monetarnu uniju. To treba biti siguran korak i trebamo imati stabilne temelje vlastite ekonomije. Tu ne treba ništa ubrzavati.“

Sa druge strane, Hrvatska na proračun Europske unije utječe svega 1,7 posto, pa sa te strane to nije problem, dodala je naša sugovornica:

„Sigurno će sa stanovišta evropske monetarne unije biti pojačani oprez i briga da se u monetarnu uniju ne uvode zemlje koje mogu dovesti do ovakve situacije do koje je dovela Grčka. Sigurno će se povećati kontrola sa evropske strane. Mi imamo vremena za ulazak u monetarnu uniju.“

To će više utjecati na zemlje koje su članice EU, kao i evropske monetarne unije i njihovu politiku u budućnosti. Za nas mislim da je poučan dio koji se odnosi na monetarnu uniju.

Jedan od čelnika vladajuće koalicije, član Nacionalnog odbora, zastupnik srpske manjine i predsjednik Odbora za međuparlamentarnu suradnju Hrvatskog sabora, Milorad Pupovac, kaže kako kriza u Grčkoj i njeno moguće prelijevanje na druge zemlje euro-zone može imati utjecaj na dinamiku hrvatskog pristupa:

Milorad Pupovac
„To iscrpljuje Evropsku uniju i usmjerava njenu pažnju u pravcu stanja unutar nje. Što se tiče Hrvatske i drugih zemalja regije, nema nikakve sumnje da one trebaju nastaviti putem kojim su krenule, pripremiti se tako da budu spremne i da iznesu i neke dodatne argumente u korist završetka pregovora. Hrvatsku čeka i početak pregovora sa drugim zemljama, kao što je Srbija i druge zemlje regije. Ono što je za Hrvatsku i za regiju posebno važno, jeste ispunjavanje političkih kriterija. U slučaju Hrvatske to je pitanje povratka izbjeglica, pitanje suđenja za ratne zločine, borba protiv organiziranog kriminala i naravno pitanje stvaranja dobrih odnosa među zemljama u regiji, ili, kako se to kaže, obnove povjerenja.“

Druge države regije imaju više-manje slične probleme, a Europsku uniju najviše zanima borba protiv organiziranog kriminala i obnova povjerenja među zemljama regije:

„Ukoliko se u tome uspije, ukoliko se promovira jedan evropski duh u odnosima između zemalja regije, nema nikakve sumnje da će prisutan zamor proširenja i usmjerenost Unije na vlastite probleme, u tom slučaju biti suočen sa argumentima jednog drugačijeg ponašanja iz zemalja regije i da će, u tom slučaju, Evropska unija biti otvorenija, nego što je možda ovoga trenutka.“

Davor Gjenero
Posve drugačiji pristup ovom pitanju ima politički analitičar Davor Gjenero:

„Mislim da te dvije stvari nemaju neku izravnu vezu. Neizravna veza može biti samo dodatna nesimpatija Evrope u užem smislu među zemljama osnivačima, među onim zemljama koje su neto uplatitelji u zajednički evropski budžet pema Balkanu općenito. Kriza koja drma Grčku je kriza koja će prije svega pogoditi ili pogađa euro-zonu i ona se rješava unutar evropske monetarne unije, a ne unutar Evropske unije.“

Dakle, sa Grčkom ili bez nje, mijenja li se što za Hrvatsku? Ne, odgovara Gjenero:

„Što se hrvatskih obveza tiče tu se sasvim sigurno neće ništa promijeniti. Hrvatska mora ispunjavati glavne kriterije za napredovanje prema članstvu.“


Balkan mora pokazati napredak


Pitanje je, dakle, hoće li u Evropskoj uniji prevladati zamor od proširenja ili uverenje da je prijem novih članica ključan, ne samo za stabilnost Zapadnog Balkana, već i celog starog kontinenta.

Mislim da je bitno da zemlje Zapadnog Balkana pokažu nešto pozitivno, da uvere Evropsku uniju da mogu nastaviti sa reformama koje se od njih traže.
Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon:

„Zemlje članice Evropske unije imaju sada puno problema zbog ekonomske finansijske krize. Zbog toga prvo moraju rešiti situaciju kod sebe. Mislim da je bitno da zemlje Zapadnog Balkana pokažu nešto pozitivno, da uvere Evropsku uniju da mogu nastaviti sa reformama koje se od njih traže.“

Analitičar iz Brisela Majkl Emerson:

„Zamor od proširenja je već snažno ukorenjen u slučaju prijema Ukrajine. Kada je reč o Turskoj, ne radi se o zamoru od proširenja, već o drugim razlozima zašto se pojedine članice EU protive njenom ulasku. Međutim, u slučaju Balkana, ne mislim da se išta promenilo u strategiji Brisela.“

Da li je razlog što se strategija nije promenila, strah Brisela da bi nacionalističke snage, koje su izazvale sukobe devedesetih, u slučaju da Balkan predugo ostane van EU, mogle ponovo da izazovu nestabilnost:

„To je svakako u pitanju. Želja EU da osigura stabilnost na Balkanu, svakako je razlog što ona nastoji da nastavi proces proširenja. S druge strane, grčka ekonomska kriza se odnosi na probleme unutar evro-zone, a ne na pitanje proširenja Evropske unije.“

Proširenje na Balkan ove decenije


U ovom trenutku teško je predvideti kada će zemlje sa prostora bivše Jugoslavije biti primljene u Evropsku uniju. Analitičar iz Londona Džon Palmer:

„Prva na redu je Hrvatska 2011. ili 2012. godine. Za ostale zemlje tek treba odrediti datum, ali očekujem da budu primljene sredinom ove decenije.“

Tanja Fajon:

„Sljedećih nekoliko godina je bitno za daljnje proširenje i za ulazak svih zemalja u EU. Nadam se da će to biti brzo. Tu se spominju razne godine, 2014. ili 2018., zavisi od procesa i ispunjavanja uslova svake zemlje pojedinačno.“

Papandreu je pominjao 2014. godinu, ali neki smatraju da je 2014. godina prerano:

„Mislim da je ta godina više simbolična jer će tada biti 100 godina od početka I svetskog rata. Simbolična je i u smislu da su vrata otvorena, da je proširenje još uvek u agendi, da se priča o tome i da to nije nešto što je u ovoj ekonomskoj i finansijskoj krizi stavljeno na neki drugi ili treći kolosek, da to pitanje imamo na stolu, da razgovaramo o tome i da na kraju vršimo pritisak na Vlade i vlasti u zemljama kandidatima da idu putem ka evropskim integracijama, ka procesu reformi.“
Treba prvo primiti Hrvatsku, ali ne mislim da će se to desiti pre 2012. S druge strane, prerano je da 2014. godine ostale zemlje sa tog prostora uđu u Evropsku uniju.

Analitičar iz Brisela, Majkl Emerson:

„Treba prvo primiti Hrvatsku, ali ne mislim da će se to desiti pre 2012. S druge strane, prerano je da 2014. godine ostale zemlje sa tog prostora uđu u Evropsku uniju. Papandreuovu najavu ne treba previše ozbiljno shvatati, naročito imajući u vidu sa kakvim problemima se suočava njegova zemlja.“

Portparol španskog rotirajućeg predsedništva Unijom, Kristina Galjak:

„Apsolutno sam uverena da će balkanske zemlje jednog dana postati članice Evropske unije. To je naša zvanična pozicija. Istovremeno, postoji mnogo uslova koje treba ispuniti, za šta su odgovorne balkanske zemlje. Najvažnije je da se proces približavanja nastavi i da se na tom putu rešavaju sva sporna pitanja.“

Pročitajte i ovo:
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije

Hoće li i Srbija igrati sirtaki?
Kriza u eurozoni ne zabrinjava bh. političare
Krgović i Jelašić: Neće biti velikih posljedica zbog krize u Grčkoj
Refleksije grčke i krize eurozone na Crnu Goru

Vlada ne odustaje od mjera štednje
Grčka na korak od bankrota
Odluka o pomoći Grčkoj veliki je dan za euro
Najgora kriza u posljednjih 20 godina
XS
SM
MD
LG