Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Post Scriptum: Kosovski specijalni sud, jedinstven slučaj u svetu


Predsednik Kosova Hašim Tači

"Postoje samo dve vrste ljudi: pravednici koji se smatraju grešnima i grešnici koji se smatraju pravednima", govorio je Blez Paskal (Blaise Pascal). Na Balkanu je očito kudikamo više onih iz druge kategorije, koju pominje čuveni francuski naučnik i filozof iz 17. veka, s obzirom na nespremnost političkih elita, ali i naroda, da se suoče sa sopstvenom odgovornošću za sve što se dešavalo od početka 1990-ih sa raspadom zemlje i potom u ratovima, piše Dragan Štavljanin u podkastu Post Scriptum Radija Slobodna Evropa.​

Ni kada u ponedeljak počnu prva saslušanja u Hagu pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu, verovatno se ne može očekivati promena pomenute slike s obzirom na sve polemike i osporavanja koja su pratila formiranje ove po mnogo čemu specifične institucije.

Četvrti pokušaj

Osnivanje Specijalnog suda je četvrti pokušaj da se procesuiraju odgovorni za zločine tokom i nakon rata na Kosovu, tačnije od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

Na Kosovu je u ovim zbivanjima ubijeno oko 13.500 ljudi, od toga 10.367 civila: 8.702 Albanaca, 1.203 Srba i 462 Roma i pripadnika drugih manjina. Haški tribunal je osudio grupu visokih srpskih političkih i vojnih zvaničnika za zločine nad Albancima, između ostalog, Nikolu Šainovića, potpredsednika jugoslovenske vlade, načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića, generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića. Ostali procesi su prepušteni sudovima u Srbiji. Međutim, kako ističe Nataša Kandić, nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, uglavnom su procesuirani direktni izvršioci zločina nad albanskim civilima, ali ne i komandanti vojnih i policijskih jedinica koje su operisale na Kosovu.

Srpsko-albanski odnosi: Zločinci su uvek drugi

Istovremeno, bilo je više neuspešnih pokušaja da se sankcionišu i zločini nad Srbima i drugim nealbanskim manjinama, ali i Albancima, za koje se tereti Oslobodilačka vojska Kosova (OVK). Prema podacima Centra za humanitarno pravo u Prištini, 679 srpskih civila je ubijeno ili nestalo nakon završetka rata u junu 1999.

S obzirom da je Kosovo bilo pod jurisdikcijom međunarodne zajednice, do skora je u njenoj isključivoj nadležnosti bilo i deljenje pravde na Kosovu. Najpre je to bio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koga su osnovale Ujedinjene nacije, pred kojim je procesuirano pet slučajeva koji su se odnosili na rat na Kosovu. Dva pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je osuđeno, dok su bivši komandanti ove oružane grupacije a kasnije visoki funkcioneri – Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj – oslobođeni odgovornosti. U delokrugu Haškog tribunala su bili događaji do kraja rata na Kosovu, tako da nije mogao da procesuira kasnije počinjene zločine.

Istovremeno, za procesuiranje nižerangiranih lica na samom Kosovu bio je zadužen UNMIK, kao misija Ujedinjenih nacija. Međutim, sudski postupci su se odugovlačili jer su, kako je isticala tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte (Carla Del Ponte​), svedoci bili zlostavljani.

Prema izveštaju Saveta Evropskog komiteta za pravne poslove i ljudska prava, međunarodna administracija je "favorizovala pragmatični politički pristup, smatrajući da je potrebno da kratkoročno promoviše stabilnost po svaku cenu".

Sveukupno, stvorena je atmosfera "tolerancije netolerancije", kako ju je nazvao tadašnji šef UNHCR na Kosovu Denis Meknamara (Dennis McNamara​), jer zapadne vlade nisu u dovoljnoj meri pritiskale čelnike OVK da se okonča nasilje.

Nemirna granica Kosova i Srbije

Kosovska tužilaštva i sudovi su tek od 2016. postali nadležni za procesuiranje ratnih zločina, što, na prvi pogled, znači da su međunarodne institucije najodgovornije zašto je za skoro dve decenije doneto manje od 20 konačnih presuda za ratne zločine. Ipak, deo kosovske javnosti smatra da je ključna odgovornost domaćih aktera. Tako analitičar iz Prištine Škeljzen Gaši ističe da se "naše društvo uglavnom protivi da se albanski ratni zločinci suoče sa pravdom". Prema anketama, 76 odsto ispitanika iz albanske zajednice smatra da mandat novog, Specijalnog suda nije pravičan.

Martijev izveštaj

Osim navoda o masovnim kidnapovanjima pri kraju i posle rata, atmosferu su uzburkale i tvrdnje o postojanju tajnih logora na severu Albanije u kojima se trgovalo organima otetih lica. O tome je prvi pisao američki novinar Majkl Montgomeri (Michael Montgomery​). Navodne dokaze je prosledio UNMIK, koji je obavestio Haški tribunal. Istrage misije UN a potom EULEKS-a o ovom slučaju nisu imale sudski epilog. O preprekama u dokazivanju pomenutih tvrdnji pisala je Karla del Ponte u svojim memoarima objavljenim 2008. godine.

Nakon toga, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti (Dick Marty​) sproveo je istragu i 2010. je objavio izveštaj u kojem tvrdi da je oko 500 civila, od toga oko 400 nealbanaca, mahom Srba, kao i oko 100 Albanaca, oteto nakon povlačenja srpskih snaga i ulaska KFOR-a, te da je deo njih prebačen u Albaniju u cilju trgovine organima. Savet Evrope je usvojio Martijev izveštaj 2011, zatraživši "nezavisnu istragu".

Navode iz Martijevog izveštaja tri godine je istraživala specijalna radna grupa EU (SITF) koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson (Clint Williamson) inače koautor optužnice protiv Slobodana Miloševića.

Opasne ideje o razmeni teritorija na Balkanu

U međuvremenu, naročito posle 2012. godine, SAD i EU sve više naglašavaju važnost formiranja specijalnog suda, ističući da kosovsko pravosuđe nije u stanju da procesuira nekadašnje lidere OVK, od kojih su neki međuvremenu na visokim funkcijama, a da da Euleks nema kapaciteta da to učini.

Predajući dužnost Dejvidu Švendimanu (David Schwendiman) 2014. godine, Vilijamson je rekao da je tokom istrage pronašao dokaze o masovnim otmicama i nestancima ljudi nakon rat, da je reč o zločinima protiv čovečnosti, i da bi se o tom delu Martijevog izveštaja odmah mogle podići optužnice protiv pojedinih bivših rukovodilaca OVK.

"Žrtve tih zločina većinom su Srbi, Romi i druge manjine, ali isto tako i kosovski Albanci koji su označeni kao saradnici Srba ili su, što je češći slučaj, bili politički protivnici rukovodstva OVK."

Istovremeno, Vilijamson je kazao da su "neosnovani" navodi o stotinama ubijenih ljudi u cilju uzimanja njihovih organa, već da je možda u pitanju "nekolicina" njih.

Otpori sudu

Odluka o formiranju specijalnog suda doneta je 2015. godine, koji je postao operativan u julu 2017. godine nakon usvajanja Pravilnika o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka. Čitav ovaj dosadašnji postupak prate polemike i otpori pojedinih struktura vlasti, veterana OVK, ali i javnosti. Tako je predsednik Kosova Hašim Tači rekao, u vreme kada je lansirana ideja o formiranju specijalnog suda, da zahtev međunarodne zajednice predstavlja najveću uvredu za državu i građane Kosova.

Veterani OVK protiv Specijalnog suda

"Sud je monoetnički. Sud neće se razmotriti nijedan od 400 slučajeva masakra na Kosovu počinjenih od strane države Srbije. Neće se baviti nijednim slučajem od 20.000 silovanih osoba od strane srpskih snaga. Ni u jednom slučaju se neće razmotriti više od 12.000 ubistava Albanaca, kao i nijedan slučaj od 2.500 nestalih. Dakle, ovaj sud se neće baviti nijednim zločinom Srbije počinjenim na Kosovu", istakao je Tači.

Nakon odugovlačenja Skupštine Kosova 2015. da usvoji odluku o formiranju suda, potom peticije sa više od 15 hiljada potpisa, te inicijative 43 poslanika krajem 2017. da se pomenuta odluka povuče, najviši zvaničnici u Prištini su pristali da sarađuju sa sudom čije će sedište biti u Hagu.

Ta odluka je, kako ističe Škeljzen Gaši, doneta iz taktičkih razloga. "Nažalost, većina onih na Kosovu koje smatra da treba formirati Specijalni sud, čine to zbog zahteva međunarodne zajednice, ili zato što misle da ćemo se tako osloboditi onih koji su pljačkali zemlju skoro dve decenije. Međutim, skoro da niko ne smatra da ovaj sud treba ustanoviti da bi se moralno zadovoljile porodice žrtava ili zbog kažnjavanja zločinaca".

Specijalni sud neće suditi samo Albancima

I u ovom slučaju se pokazuje da se, kao i drugim procesima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, oni doživljavaju kroz etničku prizmu, a ne individualne odgovornosti, ističe Dominik Zaum, profesor Univerziteta Oksford.

"Ni u Srbiji, niti na Kosovu nema podrške javnosti za suđenje svojim sunarodnicima za ratne zločine. Srpske vlasti dugo su nevoljno sarađivale sa Haškim tribunalom, dok su optuženi Albanci doživljavani u svojoj sredini kao heroji a ne osumnjičeni za zločine. Na Kosovu, međunarodna pravda nedvojbeno polarizuje umesto da vodi pomirenju", smatra Zaum.

Tekst u celosti možete pročitati ovdje.

VIDEO: "Kako će suditi Specijalni sud Kosova?" možete preuzeti preko opcije EMBED

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG