Student Univerziteta u Severnoj Mitrovici, Miloš, nije uspeo preko platforme e-Kosova da aplicira za pomoć Vlade jer njegov Pravni fakultet nije akreditovan na Kosovu.
Univerzitet u Severnoj Mitrovici inače radi u sistemu Srbije i trenutno nema dodirnih tačaka sa kosovskim visokim obrazovanjem.
Miloš u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je isključivanje mladih koji studiraju u srpskom sistemu na Kosovu iz vladinog programa finansijske pomoći neki vid diskriminacije, ali, kako kaže, nije iznenađen.
"Sa gledišta srpskih studenata ovo jeste diskriminacija, ali sa gledišta prištinske strane nije", kaže on i napominje da se pripadnici srpske zajednice na Kosovu školuju u okviru srpskog sistema, te da razume da on za Kosovo nije prihvatljiv.
"Tako stoje stvari na terenu", dodaje.
Sanja, koja takođe studira na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, za RSE kaže da je ovakva odluka Vlade Kosova očekivana jer se srpski studenti školuju u okviru drugog sistema.
Sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu, od predškolskih ustanova do Univerziteta, rade u sistemu Srbije. Poslednjih meseci se sve glasnije pominje njihova integracija u kosovski sistem, što srpska zajednica odbija.
Obrazovne i zdravstvene institucije su gotovo jedine koje još na Kosovu rade u srpskom sistemu, jer su kosovske vlasti ostale zatvorile pošto ih smatraju "paralelnim i ilegalnim".
U tom kontekstu, Sanja dodaje da pripadnici srpske zajednice na korake kosovskih vlasti ne gledaju kao na dobronamerne, te da bi to bio slučaj i sa programom pomoći za studente.
"Mi vrlo rado ostajemo u ovom našem (srpskom) sistemu i apliciranje za tih 100 evra pomoći bi donelo neku nesigurnost zbog aktuelne teme integracije."
Ko može da aplicira za pomoć Vlade Kosova?
Vlada Kosova u tehničkom mandatu donela je odluku da građanima iz nekoliko kategorija, uključujući studente, raspodeli po 100 evra jednokratne pomoći. Ovaj korak kosovskih vlasti naišao je na oštru kritiku opozicije i civilnog sektora jer dolazi uoči vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna.
Studenti za ovu pomoć mogu da se prijave putem platforme e-Kosova i to putem obrasca za državljane Kosova i putem obrasca za strane državljane koji studiraju na Kosovu.
Međutim, osnovni uslov je da je fakultet na kome studiraju akreditovan na Kosovu.
Ovo u praksi znači da Albanci iz Preševske doline u Srbiji, koji studiraju na Kosovu a nemaju kosovsko državljanstvo, mogu da konkurišu za finansijsku pomoć Vlade, dok Srbi sa Kosova na to nemaju pravo jer Univerzitet na kome studiraju nije akreditovan.
Ovo nije prvi put da su srpski studenti isključeni iz programa pomoći. Isto se desilo maja 2022. godine, kada su iz Vlade Kosova naveli isti razlog, odnosno da kosovske institucije nisu akreditovale Univerzitet u Severnoj Mitrovici.
Iako Kosovo smatra institucije koje rade u sistemu Srbije ilegalnim i paralelnim, u praksi postoje slučajevi kada je Univerzitet u Severnoj Mitrovici na neki način priznat, odnosno kada je doneta politička odluka o tome.
Naime, Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa postigli dogovor o verifikaciji diploma sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, kako bi oni koji završe fakultete u srpskom sistemu mogli da se zaposle u kosovskom sistemu.
Takođe, sredinom marta ove godine Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, kako bi se ublažile posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima.
Ove boravišne dozvole se pre svega odnose na profesore i studente koji studiraju na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici.
Politički predstavnici Srba bez reakcija
Poslanici u Skupštini Kosova iz redova srpske zajednice ili srpski predstavnici u Vladi nisu reagovali na činjenicu da su studenti koji studiraju na nastavi na srpskom jeziku isključeni iz programa pomoći Vlade Kosova.
Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, ima devet od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini, dok jedno pripada stranci Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića.
Rašić je u aktuelnoj Vladi u tehničkom mandate i ministar za zajednice i povratak, ali nije želeo da komentariše ovo pitanje na upit Radija Slobodna Evropa.
Odgovor nije stigao ni iz Srpske liste.
'Studenti kolateralna šteta'
S druge strane, grupa srpskih nevladinih organizacija reagovala je na isključivanje studenata koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku iz programa pomoći Vlade Kosova.
U saopštenju, koje između ostalih potpisuju Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Društveno znanje za pravu odgovornost i transparentnost – SOKRAT, Komunikacija za razvoj društva – CSD i Ženski inkluzivni centar, navodi se da je ovakva odluka Vlade diskriminacija, a ne tehnički propust.
"Mera čiji kriterijumi pristupa socijalnoj pomoći proizvode nesrazmerno negativne posledice po studente koji se školuju na srpskom jeziku predstavlja oblik indirektne diskriminacije. Studenti koji se školuju na srpskom jeziku svoja prava ostvaruju kroz obrazovni sistem Republike Srbije, što je legitimno, pravno utemeljeno i u skladu sa međunarodnim standardima zaštite manjinskih prava", navodi se.
Stefan Stojanović iz nevladine organizacije SOKRAT u izjavi za RSE ocenjuje da je nedopustivo da studenti budu "kolateralna šteta nerešenih političkih pitanja".
"Umesto podrške mladima, ponovo se šalje poruka podele i isključivanja. Ovakav pristup dodatno produbljuje nepoverenje i osećaj nesigurnosti među nevećinskim zajednicama. Potrebna su rešenja koja će svakom studentu garantovati jednaka prava i dostojanstven položaj, bez obzira na jezik obrazovanja ili institucionalni okvir u kojem studira", kaže on.
Civilni sektor je inače zatražio da se prekine praksa korišćenja administrativnih kriterijuma za posredno isključivanje srpske zajednice iz socijalnih mera i da se, do rešavanja statusnih pitanja kroz dijalog, uspostave prelazni mehanizmi.