Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ovo je naš novi američki trenutak, poručio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u svom prvom govoru o stanju nacije, u kojem je istakao i da pruža ruku demokratama za saradnju.

Istakao je da ekonomija raste, te da je nezaposlenost najniža u poslednjih 45 godina.

On se pre svega fokusirao na domaća pitanja, zatraživši 1.500 milijardi dolara za obnavljanje oronule infrastrukture, zatim reformu imigracione politike.

Tramp je kazao da se SAD suočavaju s raznim pretnjama, navodeći na prvom mestu nuklearni program Severne Koreje kao i rivalske zemlje - Rusiju i Kinu sa kojim se mora suočiti sa "nedostižnom moći", zbog čega je zatražio od Kongresa dodatna sredstva za odbranu.

U prvim reakcijama, eksperti izražavaju sumnju da će Tramp ostati pri pomirljivoj politici, nakon poziva demokratama na saradnju, imajuću u vidu njegovu dosadašnju zapaljivu retoriku.

To je bilo prvo njegovo obraćanje na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, koje je trajalo skoro 80 minuta i koji je u direktnom televizijskom prenosu pratilo oko 40 miliona Amerikanaca.

On je pomenuo problem upotrebe opijata koji poprima razmere epidemije u pojedinim regionima, zatim reformu imigracione politike, navodeći da je njegova administracija pripremila "detaljni predlog, koji bi obe stranke trebalo da podrže kao pošten kompromis".

"Prvi stub našeg plana velikodušno pruža put do državljanstva milion i 800.000 ilegalnih imigranata, koje su ovde doveli njihovi roditelji, kada su bili deca. Time se pokriva skoro trostruko više ljudi nego što je to bio slučaj sa prethodnom administracijom. Prema našem planu, oni koji ispune zahteve koji se tiču obrazovanja i rada, a prikažu dobar moralni karakter, moći će da postanu punopravni građani SAD posle perioda od 12 godina.

Drugi stub ovog plana obezbeđuje našu granicu, što podrazumeva izgradnju velikog zida na južnoj granici, i znači da ćemo zaposliti više heroja, da očuvaju bezbednost naših zajednica", rekao je Tramp, dodajući da želi da ukine lutriju za zelenu kartu, program koji, kako je rekao, "nasumice poklanja zelene karte, ne uzimajući u obzir veštine, zasluge ili bezbednost američkog naroda".

Tramp je takođe istakao da će njegova imigraciona reforma okončati lančanu migraciju, koju aktuelni sistem omogućava, jer - kako je rekao - jedan imigrant može da dovede praktično beskonačan broj svojih daljih rođaka. Pojedini članovi Kongresa iz redova demokrata glasno su negodovali kada je Tramp rekao da želi da ukine pravo imigranata da dovode članove svojih porodica u Ameriku.

Tramp je, pak, insistirao da će zid na granici sa Meksikom biti napravljen i da demokrate treba da naprave ustupke ukoliko žele sporazum o politici prema imigrantima.

Reforma imigracione politike
Reforma imigracione politike

Najbolje vreme za "američki san"

Predsednik SAD hvalio je napredak ekonomije, istakavši da je otvoreno 2,4 miliona novih radnih mesta, stopa nezaposlenosti najniža u poslednjih 45 godina, dok su vrednosti indeksa i deonica na berzi dostigle rekordan nivo, čemu su - kako je naveo - doprinele poreske olakšice usvojene pred kraj prošle godine.

"Ovo je naš novi američki momenat. Nikad nije bilo bolje vreme da počnete da živite 'američki san'. Stoga, svakom građaninu koji gleda ovaj govor, bez obzira gde ste bili ili odakle ste, ovo je vaše vreme. Ukoliko radite vredno, ukoliko verujete u sebe, ukoliko verujete u Ameriku, onda možete da sanjate o čemu god hoćete, možete da budete šta želite, a zajedno možemo da postignemo sve. Novi talas optimizma se širi našom zemljom. Svaki dan idemo napred sa jasnom i pravednom vizijom - da Ameriku ponovo učinimo velikom za sve Amerikance", rekao je Tramp, proglašavajući "novi trenutak za Ameriku".

On je kazao da pruža ruku demokratama radi zajedničkog rada i zaštite američkih građana "bilo kog porekla i boje kože", pozivajući na jedinstvo dve stranke i dodavši da nesuglasice treba da ostave po strani i pronađu zajednički jezik.

"Večeras vas pozivam da ostavimo po strani sve razlike, da nađemo zajednički jezik. Tu poruku o jedinstvu je potrebno da uputimo građanima jer su nas oni izabrali da im služimo", rekao je američki predsednik.

Nedostižna moć SAD kao reakcija na svetske izazove

Međutim, osvrnuo se i na ključne spoljnopolitičke izazove sa kojima se suočavaju SAD. Ukazao je na "otpadničke režime, terorističke grupe i rivale kao što su Kina i Rusija koji predstavljaju izazov za naše interese, privredu i naše vrednosti".

"U suočavanju sa ovim opasnostima, znamo da je slabost najsigurniji put ka sukobu, a nedostižna moć najpoudzanije sredstvo naše odbrane", kazao je američki predsednik.

"Zbog toga, tražim od Kongresa da okonča opasno smanjenje izdvajanja za odbranu i obezbedi u potpunosti sredstva za našu veliku vojsku, kako bi se obnovio nuklearni arsenal i tako SAD postale jače u sprečavanju agresije", istakao je Tramp povodom dogovora o budžetu od pre nekoliko godina kojim su ograničeni troškovi za odbranu.

Osudio je Venecuelu i predsednika Nikolasa Madura, Kubu i Iran.

"Kada se narod Irana pobunio protiv kriminalnih radnji njihove koruptivne diktature nisam ćutao. Amerika podržava narod Irana u njegovoj hrabroj borbi za slobodu", kazao je Tramp.

Pozvao je Kongres da usvoji zakone kojim bi se otklonile mane u nuklearnom sporazumu svetskih sila sa Iranom 2015, prema kome su ukinute zapadne sankcije protiv Teherana u zamenu za njegovo odustajanje od nuklearnog programa.

Tramp i mnogi republikanci kritikuju ovaj dogovor, koji je postigao njegov prethodnik Barak (Barack) Obama. Međutim, aktuelni američki predsednik nije otišao do kraja potpuno se povlačeći iz pomenutog sporazuma, što bi, kako se pribojavaju pojedini analitičari, moglo podstaći Iran da ubrzano razvije nuklearno oružje - a što u Teheranu negiraju da čine ili da planiraju da urade u budućnosti.

"Tražim od Kongresa da oktloni suštinske nedostatke u očajnom nuklearnom sporazumu sa Iranom", kazao je Tramp.

On se pohvalio da je koalicija protiv "Islamske države" osobodila skoro celokupnu teritoriju koju je ta teroristička organizacima držala pod kontrolom u Iraku i Siriji, ali da je ostalo "još dosta toga da se u uradi" u borbi protiv militanata.

Takođe je kazao da "bezobzirni potezi" Severne Koreje da razvije nuklearno oružje mogu veoma brzo da ugroze SAD.

Dodao je da je iz ranijih iskustava naučio da "samozadovoljstvo i ustupci samo prizivaju agresiju i provokaciju", te da SAD vode kampanju "maksimalnog pritiska" protiv Severne Koreje i njenih nuklearnih ambicija, nazivajući Pjongjang "okrutnom diktaturom".

"Neću ponoviti greške prethodnih admnistracija, koje su nas dovele u ovu opasnu poziciju", zaključio je Tramp.

"Bezobzirni potezi” Severne Koreje da razvije nuklearno oružje mogu veoma brzo da ugroze SAD, poručio Tramp
"Bezobzirni potezi” Severne Koreje da razvije nuklearno oružje mogu veoma brzo da ugroze SAD, poručio Tramp

Zatvor Gvantanamo ostaje u funkciji

Tramp je potpisao je ukaz u kojem predlaže da zatvor u Gvantanamu ostane otvoren, čime je prekinuo pokušaj svog prethodnika Baraka Obame da zatvori taj objekat.

On je potom u govoru u Kongresu rekao sinoć da je ministru odbrane Džejmsu Matisu naložio da preispita vojnu politiku zatvora, uz preporuku da bi neke zatvorske jedinice poput Gvantanama trebalo da ostanu otvorene.

"U prošlosti smo glupavo oslobodili stotine opasnih terorista, da bismo ih potom sreli na bojištu - uključujući lidera 'Islamske države' Al Bagdadija", naveo je Tramp.

Abu Bakra al-Bagdadija su uhapsile američke trupe u Iraku nakon čega je držan u zatvoru u blizini Bagdada. Potom je 2004. predat iračkim vlastima koje su ga, međutim, oslobodile.

Američka vojska je za vreme predsednika Džordža Buša mlađeg izgradila zatvor namenjen za osumnjičene za terorizam, u pomorskoj bazi na istočnoj strani Kube pod kontrolom SAD.

U Gvantanamu je 2003. bilo 680 zatvorenika. Više od 500 ih je oslobođeno u vreme Bušove administracije i 197 kada je Obama bio predsednik. U njemu se sada nalazi 41 osoba, protiv njih nije podignuta optužnica ali nijhovo oslobođenje nije na dnevnom redu američkih vlasti.

Tramp je tokom predizborne kampanje rekao da će zatvor "napuniti lošim momcima".

Tim ukazom su okončani napori Obame koji je 2009. godine doneo ukaz o raspuštanju tog zatvora, ali taj predlog tada nije naišao na odobrenje Kongresa.

U Gvantanamu je 41 osoba, bez podignute optužnice
U Gvantanamu je 41 osoba, bez podignute optužnice

Kritike Trampovog govora

Zvanični odgovor demokrata na govor predsednika Trampa uputio je kongresmen iz Masačusetsa Džozef Kenedi, 37-godišnji zakonodavac iz jedne od najčuvenijih američkih porodica, unuk pokojnog senatora Roberta F. Kenedija, ubijenog dok je vodio kampanju za predsednika SAD 1968. godine. Džo Kenedi je, između ostalog, rekao da bi bilo lako odbaciti proteklu godinu kao haos i jednostranačje, kao politiku, ali je dodao da je reč o mnogo većem problemu.

"Ova administracija ne napada samo zakone koji nas štite, ona napada samu ideju da smo svi mi vredni zaštite", rekao je Kenedi.

Demokratski senator iz Vermonta Berni Sanders je takođe kritikovao Trampov nastup.

"Američki narod neće predsednika koji je konstantno nepošten, koji je siledžija, aktivno zastupa interese milijarderske klase, koji je protiv nauke i pokušava da nas podeli po osnovu boje naše kože, našeg nacionalnog porekla, naše vere, pola ili seksualne orijentacije. To američki građani ne žele. Takva realnost je loša vest sa kojom moramo da se suočimo", kazao je Sanders.

Hoće li biti "resetovanja" u drugoj godini mandata?

Trampov govor je bio sublimacija veoma turbulentne prve godine predsednikovanja za njega.

On i republikanci su uspeli da usvoje radikalne poreske reforme, ekonomski trendovi su pozitivni, s ozbirom da nezaposlenost kontinuirano opada a vrednost akcija na berzama dostigle rekordni nivo.

Međutim, od njegove inauguracije u januaru prošle godine bilo je neuobičajeno mnogo promena najbližih saradnika, sporova među različitim vladinim agencijama i sukoba.

Prvu godinu njegovog mandata obeležile su i istrage u Kongresu navoda o dosluhu Trampovih saradnika i ruskih zvaničnika.

Četvorica su optužena po raznim tačkama, uključujući laganje istražiocima FBI, među kojim je i njegov prvi savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin (Michael Flynn).

Trampov rejting je najniži u poređenju sa njegovim prethodnicima nakon prve godine mandata.

U prvim reakcijama, eksperti izražavaju sumnju da će Tramp ostati pri pomirljivoj politici, imajući u vidu njegovu dosadašnju zapaljivu retoriku, kao i činjenicu da se najesen održavaju izbori za Kongres.

"Pravi problem je što ljudi ne doživljavaju njegove reči sa ozbiljnošću kao u slučaju nekadašnjih predsednika. On je zauzimamo toliko različitih stavova o mnogim pitanjima tako čak i ako je ovo dobar govor ljudi će uvideti da njegov efekat neće dugo trajati", kazao je istoričar predsedničkog sistema u SAD Majkl Bečlos (Michael Beschloss) za "Vošington post".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG