Dostupni linkovi

Srpska opozicija Vučiću ostavlja pitanje Kosova


​​Vučić je nakon polaganja zakletve za predsednika zemlje rekao da bi trebalo povesti unutrašnji dijalog o Kosovu

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić poziva na unutrašnji dijalog o Kosovu i promene Ustava, što pozdravljaju čelnici Evropske komisije, proevropski opozicioni blok u Srbiji ne izražava entuzijazam i želju da se odazove takvom pozivu, pri čemu sam nema izgrađenu politiku prema pitanju Kosova.

Velike sile su Vučića dovele na vlast „da preda nezavisnost Prištini i ja mu sigurno neću davati alibi da se bilo ko, sem njega, tu navodno nešto pita. On zna da će čim to uradi postati suvišan, te kupuje vreme i traži izgovore.“

Ovako je Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana, reagovao upitan da li bi se odazvao Vučićevom pozivu na unutrašnji dijalog o Kosovu.

Jankovića nismo uspeli da dobijemo za komentar, a Aida Ćorović, članica Predsedništva Pokreta slobodnih građana, njegovu izjavu čita u ključu nesaglasnosti sa onim što Vučić radi i kako politički manipuliše:

„Svi mi znamo da Kosovo faktički nije u sastavu Srbije, da sada treba da se promeni Ustav i izbaci iz preambule da je ono sastavni deo Srbije. Svi manje-više znamo da je međunarodna zajednica – Evropska unija i Amerika – izobarala ruke, odnosno, da je Vučić to obećao. Vučić do sada nikoga nije pitao ni za šta, radio je sve kako sam hoće, a sada odjednom baš treba da mu poverujemo da ćemo demokratski svi da pričamo o novom ustavu“, kaže Ćorovićeva, koja dodaje da Pokret slobodnih građana još nema definisan stav o Kosovu ali idu ka tome da se o tom pitanju odredi ne samo rukovodstvo pokreta nego mnogo širi forum građana.

Pokret slobodnih građana još nema definisan stav o Kosovu: Aida Ćorović
Pokret slobodnih građana još nema definisan stav o Kosovu: Aida Ćorović

Vučić je nakon polaganja zakletve za predsednika zemlje rekao da bi trebalo povesti unutrašnji dijalog o Kosovu, odreći se mitskog pristupa tom pitanju i stvari postaviti u racionalnu ravan.

Razumevanje za stav Saše Jankovića iskazuje Dragan Šutanovac, čelnik opozicione Demokratske stranke, koja je podržala Jankovićevu kandidaturu na nedavnim predsedničkim izborima. Šutanovac kaže da Demokrate ne odbijaju poziv na dijalog o Kosovu, ali najpre očekuju da Vučić ponudi rešenja o kojima će se razgovarati. Tome, međutim, dodaje:

„Činjenica je da se Aleksandar Vučić hvali kako ima podršku velikih sila i kako u dogovoru sa njima rešava i probleme koji se tiču Kosova i vrlo je moguće da to što govori gospodin Janković ima utemeljenje u realnosti i da su to koraci koji slede. Činjenica je, takođe, da je to veliki problem koji ne postoji samo nekoliko godina već više decenija, da ne kažem stotinu godina, i da mora da se rešava, ali, s druge strane, predsednik Republike je dužan da nam kaže šta je obećao, na koji način misli da to sprovede i da otvori javni dijalog po pitanju konačnog rešenja tog problema“, kaže Šutanovac za Radio Slobodna Evropa, a na pitanje kakav je stav Demokratske stranke o rešavanju problema Kosova kaže da će partija svoju poziciju tek obelodaniti:

„Mi ćemo svoj stav izneti vrlo precizno i jasno, ali želimo prvo da čujemo šta je to što nudi predsednik koji navodno ima plan.“

Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han u Evropskom parlamentu pre par dana poručio je:

„Ohrabren sam pozivom koji je predsednik Vučić uputio za otvaranje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“.

Mi ćemo svoj stav izneti vrlo precizno i jasno, ali želimo prvo da čujemo šta je to što nudi predsednik koji navodno ima plan: Dragan Šutanovac
Mi ćemo svoj stav izneti vrlo precizno i jasno, ali želimo prvo da čujemo šta je to što nudi predsednik koji navodno ima plan: Dragan Šutanovac

Istovremeno, lideri građanske opozicije u Srbiji, koji se često žale na podršku Evropske unije Vučiću, osim što ne pokazuju inicijativu da isprednjače u odnosu na vlast, odbijaju i da joj pomognu tamo gde, prema ocenama iz Brisela, Berlina i Vašingtona, ne radi tako loše, a to je upravo pitanje Kosova bez čijeg rešenja nema ni pomaka dalje u evrointegraciji Srbije, što je i precizirano uslovima navedenim u pregovačkom poglavlju 35 koje ostaje otvoreno od početka do završetka samog procesa pregovora.

„Briselski dijalog je neka vrsta prilike da se pokaže državnotvornost u ovoj zemlji u kojoj je to očigledno deficitarna kategorija“, kaže za RSE politički komentator Boško Jakšić, a na odgovore proevropskog opozicionog bloka na unutrašnji dijalog o Kosovu ovako gleda:

„Proevropska opozicija ima pravo da smatra da bi bolje, efikasnije i brže vodila jedan takav dijalog i imaće šansu ako dođe na vlast, ali mislim da je sada dužna da podržava proces pregovaranja, a ne da ga na bilo koji način sprečava i da ubacuje neke nacionalističke elemente koji nas koče, vraćaju unazad i koji ne obećavaju da će doći do bilo kakve normalizacije na relaciji Beograda i Prištine. Moram da priznam da mi je lično žao što je Saša Janković dao takvu izjavu, koja više pripada Vuku Jeremiću.“

Na sajtu Saše Jankovića, kad je reč o Kosovu, mogu se naći neki kontradiktorni stavovi i ocene.

„Budućnosti bih ostavio da volja naroda odluči kako će se formalno okončati pitanje granica, koje je ova vlast prepustila Prištini. Nadam se da će jednom i Albanci, ne morati, već želeti da žive u Srbiji jer će biti pristojna zemlja...“.

Čelnik Pokreta slobodnih građana će reći i da podržava sve dijaloge, i briselski, ali da je nedopustiv način na koji ga Vučić vodi – „kao svoju privatnu stvar kojom ucenjuje međunarodnu zajednicu na štetu građana Srbije i posebno Srba na teritoriji KiM“.

Nadalje će kazati da Vučić „preko svojih tabloidnih medija ... iz Beograda stvara atmosferu konflikta, gotovo rata sa kosovskim Albancima...pa se onda u Briselu predstavlja kao garant i jedina prepreka sukobu koji sam potpiruje. Istovremeno prihvata sve što se od njega traži, kako bi zadržao podršku pojedinih zapadnih centara moći.“

U martu će Janković konstatovati da je Kosovo faktički nezavisno - „mi imamo granicu s Kosovom, možemo je zvati administrativna linija, ali institucije Republike Srbije nemaju faktičku vlast na Kosovu“ - a nešto ranije će ovako odgovoriti na pitanje lista lokalnog medija da li je Kosovo deo Srbije:

„Za mene jeste. Kosovo je deo Srbije kome je Srbija dala poseban status nakon konflikta koji se desio na njegovoj teritoriji... Ali to ne znači da je to što se desilo u jednom kratkom istorijskom periodu opredeljujuće za budućnost“.

Nešto dalje, u istom intervjuu: „... Nije mi teško da shvatim zašto se neko bori za nezavisnost Kosova, ali mi je mnogo teže da prihvatim da zbog ozbiljnih grešaka pa i zločina koje smo pravili, a bilo ih je i s druge strane, za celu istoriju treba da zapečatimo da deo teritorije na kojem je nastala srpska srednjovekovna država nije Srbija.“

Ko god da je uputio poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu, pucanj je u sopstvenu nogu takav poziv odbaciti, ocenjuje Boško Jakšić
Ko god da je uputio poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu, pucanj je u sopstvenu nogu takav poziv odbaciti, ocenjuje Boško Jakšić

Kao predsednički kandidat, pred izbore na kojima je sa 16,36 odsto glasova osvojio drugo mesto iza Vučića kome je pripalo 55,08 odsto, Janković je prokomentarisao da je Vučić predizborni sastanak „s nasmejanom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel platio državnom imovinom i još jednim priznanjem nezavisnosti Kosova.“ Mislio je na odluku Vlade Kosova da se sva nepokretna imovina na Kosovu registrovana na ime SFRJ, Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo, registruje na ime Republike Kosovo.

Ko god da je uputio poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu, pucanj je u sopstvenu nogu takav poziv odbaciti, ocenjuje Boško Jakšić:

„Rekao bih da je potpuno kratkovido i politički štetno odbjati jedan poziv kakav je veoma redak u našoj političkoj praksi, bez obzira od koga dolazi, a to je poziv za jednu široku raspravu svih političkih faktora u ovoj zemlji o temi kao što je Kosovo, za koje znamo od kakve je važnosti. Valjda je interes ove države, barem što se proevropske opozicije tiče, da se reši kosovsko pitanje, da skinemo te bukagije s nogu. To odbijati samo zato što dolazi od Vučića ili zato što on nije poziv na dijalog uputio ranije mislim da je apsolutno kontraproduktivno i da će ostaviti loš trag na političkom biću evropske opozicije“, upozorava Jakšić.

​Uprkos tome što dijalog sa Prištinom dosta dugo hramlje, što još mnogo sporazuma sa Prištinom nije realizovano, što Vučić ima manir da pristanak na rušenje zida u Severnoj Mitrovici zamaskira sada već čuvenim patriotskim „ilustrovanim“ vozom koji je navodno krenuo na Kosovo ili da svako malo odapinje strele prema kosovskim političarima, za njegovog mandata učinjen je relativno veliki iskorak u odnosu Srbije prema Kosovu. Kruna toga je Briselski sporazum, kojim se sever Kosova stavlja pod jurisdikciju Prištine.

Uporedi li se to sa barikadama na severu Kosova iz 2011. godine, u vreme vlasti bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića, prigovori na njegovu adresu kad je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom naprosto padaju u vodu.

Uz sve kritike načina na koji Vučić vlada, za jačanje partokratije, degradiranje institucija, pravosuđa, odnosa prema opoziciji, medijima, što je, uostalom, rezultiralo i dugotrajnim protestima građana nakon predsedničkih izbora, a što je dobrim delom naglašeno i u upravo usvojenoj Rezoluciji o Srbiji u Evropskom parlamentu, građanski opozicioni blok teško može pronaći argument za osporavanje njegove kosovske politike.

Za tu politiku zaista dobija poene iz Evrope i SAD, te se teško može zamisliti da bi iznošenje pitanja od kojeg zavisi budućnost Srbije na partijsku pijacu i njegovo srozavanje na sredstvo borbe za vlast, na istim adresama moglo naći na razumevanje.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG