Dostupni linkovi

Evropski parlament: Nova poglavlja i stare kritike Srbije


Evropski parlament

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) su u Strazburu usvojili Rezoluciju o Srbiji kojom je pozdravljen njen napredak na putu evrointegracija, predloženo otvaranje još dva nova pregovaračka poglavlja, ali i ponovljene kritike zbog oblasti u kojima je reformski učinak upitan.

Očigledni nesklad između spremnosti evroparlamentaraca da ojačaju srpske evropkapacitete, uz istovremeno ukazivanje na slabosti demokratskih potencijala, pokazuje, kako za RSE objašnjava evroposlanica i slovenačka parlamentarka iz Grupe socijalista Tanja Fajon, da EP nema dovoljno mehanizama koji bi uticali na situaciju po pitanju medijskih sloboda u Srbiji.

"Mi u Evropskom parlamentu uvek upozoravamo, ali očito to nije dovoljno s obzirom da su indeksi slobode medija u Srbiji jako tužni, ako tako mogu da kažem. I kao bivši novinar mislim da je to neprihvatljivo. Ja ću i dalje upozoravati u razgovorima sa srpskim vlastima jer to je sigurno nešto gde Srbija ne može da ide dalje i napravi značajan progres prema Uniji", ukazuje Fajon koja je jednako kritičkim tonom o odnosu EU prema Srbiji govorila i na sednici EP nakon što je nacrt Rezolucije u utorak uveče izneo izvestilac i nemački parlamentarac Dejvid Mekalister.

Osim pohvala ekonomskih reformi, saradnji u regionu i pregovorima o članstvu u EU u Rezoluciji EP-a je, međutim, još jednom upozoreno na probleme u oblastima u kojima na putu evrointegracija Srbije, već duže vreme nema učinka.

Ukazuje se na uticaj politike na pravosuđe, slab učinak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i već pomenute kritike na račun slobode medija i odnosa vlasti prema njima.

"Ne bi bilo dobro do zatvaramo oči kada su u pitanju demokratski standardi ili vladavina prava. Ponekada mi se čini da Evropska komisija nema dovoljno političke snage ili ambicije. Komesar Johanes Han juče nije spomenuo pitanje slobode medija. To je nešto za šta svi znamo da je vrlo ozbiljno pitanje. Isto tako sam videla fotografije novinara koji su bili napadnuti. To je sigurno nešto što je neprihvatljivo. Već godinama je prisutna ista preporuka ili kritika Evropske komisije. Sa druge strane vlasti u Srbiji su one koje bi trebalo da naprave nešto", ukazuje evroposlanica Tanja Fajon.

Mediji deo suštine problema

Evaluacija napretka Srbije u ispunjavanu kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji novinarki Jovani Gligorijević deluje kao stavljanje forme ispred suštine. Svoj stav obrazlaže konstatacijom da se Srbiji izriču pohvale za usvajanje propisa od kojih mnoštvo možda nikada neće biti primenjeno. Kada je, pak, reč o medijima upozorava da su deo suštine problema

"Pomenuta je autocenzura, ali ona je samo pojavni oblik čitavog niza pritisaka koji zapravo stoje iza i koji su zapravo pravi uzrok odsustva slobode govora u Srbiji. Kao problem je istaknuta korupcija. Niko nije primetio da su problem korupcije i slobode medija međusobno povezani. Već se o njima raspravlja kao da su dva potpuno odvojena procesa koji se odvojaju u Srbiji", smatra Jovana Gligorijević.

Pat pozicija u kojoj je trenutno dijalog Beograda i Prištine, ali i sve snažniji proboj Rusije na području Balkana deluju kao mogući razlozi zbog kojih su evropske institucije spremnije da "gledaju kroz prste" Srbiji, smatra profesor ekonomije Mihajlo Crnobrnja.

"Evropska unija posebno kada je reč o Zajednici srpskih opština (asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu, čije je formiranje dogovoreno briselskim sporazumom Kosova i Srbije) do sada nije reagovala kako treba. Verujem da je ovo neka vrsta kompenzacije za činjenicu da nisu odreagovali kada je trebalo. Moguće je i da je to signal da vrata nisu zatvorena, ali da je hodnik produžen, s obzirom na najave predsednika Žan Kolda Junkera da do 2020 neće biti ništa od proširenja", kaže profesor Crnobrnja.

S obzirom na ove okolnosti ostaje nedoumica ima li Evropska unija na raspolaganju nekakav mehanizam kojim bi mogla navesti vlasti u Srbiji da pospeše reformski proces?

"U tom smislu sigurno je značajan pritisak Evropske komisije, ali ona danas nije u poziciji, kao da nema dovoljno snage. Znamo da je predsednik Junker rekao da neće biti proširenja u narednih pet godina. Čini mi se da ova komisija nema puno ambicija", ocenjuje Tanja Fajon.

Ali sa druge strane, navodi Tanja Fajon, "to nije razlog da srpske vlasti ne sprovode reforme".

"Građani, nevladine organizacije i mediji treba da stvaraju pritisak i na vlasti jer se sve te reforme tiču boljeg života građana u Srbiji. S druge strane možda očekujem od nove Evropske komisije da razmišljamo "out of the box" (van stereotipa) kako ćemo napravati taj proces proširenja. Nekako više politički i ambiciozniji kako bi ljudi stekli utisak da su deo procesa reformi. Koje su nužne za bolji život", zaključuje Tanja Fajon.

Srbija je do sada na putu članstva u Evropskoj uniji otvorila osam poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG