Na sastanku sa zvaničnicima EU u Briselu, Srbija je pozvala na ubrzane integracije čitavog Zapadnog Balkana. Svesni da je to jedan od glavnih uslova za prijem u Uniju, zvaničnici u Beogradu deklarativno se zalažu za dobrosusedske odnose. Međutim, oni često postupaju suprotno. Tačke sporenja sa svim zemljama u okruženju umnožavaju se iz dana u dan. Analitičari procenjuju da je reč o nedostataku političke fleksibilnosti Beograda i prihvatanja novih realnosti u regionu.
U okviru političkog dijaloga EU - Srbija, Beograd je još jednom dobio podršku Brisela za nastavak puta ka Evropi, no posebna pažnja ostaje usmerena na pitanje regionalne saradnje koja se, od proglašenja nezavisnosti Kosova, pogoršava iz dana u dana otvaranjem novih problema.
Svestan da su odnosi u regionu jedan najvažnih kriterijuma za učlanjenje u EU, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, tvrdi da je Beograd do sada bio konstruktivan partner i da će, i pored svih prepreka, to nastaviti da čini. Tvrdi da Srbija "ne kreira probleme, već pokušava da ih reši":
“Stav Srbije je da čitav Zapadni Balkan treba da ima evropsku budućnost i da niko ne treba da bude izostavljen iz tog procesa. Geografija Zapadnog Balkana treba da bude integrisana u EU, što pre to bolje. Što se tiče odnosa između različitih partnera u ovom procesu, oni će zavisti
Stav Srbije je da čitav Zapadni Balkan treba da ima evropsku budućnost i da niko ne treba da bude izostavljen iz tog procesa. Geografija Zapadnog Balkana treba da bude integrisana u EU, što pre to bolje - Vuk Jeremićod budućeg statusa naše južne pokrajine Kosova, koji još uvek nije definisan i ovo može biti veoma važna godina za njegovo određivanje. Srbija se nada da može biti pronađeno kompromisno rešenje prihvatljivo za sve strane”, rekao je Jeremić.
Rešenja prihvatljivih za Beograd za sada nema, a poslednji je odbijen dijalog o planu Međunarodne zajednice za integraciju severnog dela Kosova.
Pored nezavisnosti Kosova, zbog kojeg nema zemlje u okruženju sa kojom Srbija nije zaoštrila odnose, poslednjih nedelja u fokus dolaze i druga pitanja zbog kojih je Beograd spreman da ugrozi, ne samo komunikaciju sa susedima, već i svoju evropsku budućnost.
Najava premijera Republike Srpske Milorada Dodika da će u tom BiH entitetu raspisati referendum uzbunila je sve, od Brisela, do Sarajeva i Zagreba, ali ne i Beograd. Osim deklarativnog zalaganja za poštovanje Dejtonskog sporazuma, Srbija se prema ovom pitanju ne određuje, a Milorad Dodik rado je i često viđen gost u Beogradu.
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić upozorava da ovakva politika može biti ozbiljna prepreka za odnose sa Briselom, ali i SAD.
“Bilo bi prirodno da Srbija vitalno bude zainteresovana da BiH bude osposobljena da se integriše u Evropu. Sa ovakvim ustrojstvom, koje je nasleđe Dejtonoskog sporazuma, to sigurno neće moći. Zaklanjati se iza formula koje ništa ne govore – poštovanje Dejtonskog sporazuma- da, ali isto tako bi bilo neophodno da Beograd iskoristi svoj uticaj i da zajedno sa svim predstavnicima u Bosni radi u pozitivnom pravcu menjanja onoga što sprečava njene evropske integracije”, kaže Vekarić.
NADE U JOSIPOVIĆA
Bosna i poslednje izjave odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, još su jedan u nizu razloga za sporenja sa Hrvatskom. Poblem je podignut na najviši nivo kada je predsenik Srbije sednicu SB o Kosovu iskoristio da kritikuje Mesića zbog izjave da bi u slučaju referenduma o otcepljenju RS, poslao vojsku. Hrvatska je reagovala pismom tom telu u kojem kritikuje Tadićev "neutemeljen odgovor na nezvaničnu primedbu odlazećeg predsednika Hrvatske”.
Pored zaoštravanja sa odlazećim, ni saradnja sa novim predsednikom Hrvatske ne počinje slavno. Tadić je, zbog prisustva kosovoskog predsednika, odlučio da ne ide na njegovu inauguraciju. Ivo Josipović se, srećom, nije naljutio. “To je zaista stvar Srbije”, rekao je.
Vatroslav Vekarić u Josipovića polaže najveće nade. “Novi predsednik će, po svemu sudeći, biti politička ličnost koja će raditi vrlo intenzivno na potpunoj normalizaciji i poboljšanju odnosa. Ostaje da budemo optimisti da će se vremenom sve to na neki način smiriti”, objašnjava Vekarić.
SARADNJA IPAK POSTOJI
Smirivati valja i tenzije na liniji sa Podgoricom. Njima je, baš u vreme kada su uspostavili diplomatske odnose sa Prištinom, Beograd zapretio izbacivanjem iz zgrade u kojoj im se nalazi ambasada. U nastavku, predsednik Tadić im poručuje da neće prihvatiti da Srbi u Crnoj Gori dobiju status nacionalne manjine.
Ne treba, međutim, negirati saradnju koja se odvija ispod površine, na operativnom planu. Ove sedmice Srbija je sa svim zemalja regiona potpisala još jedan memorandum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih teških zločina.
„Mi nemamo problem da sarađujemo sa bilo kim", rekla je ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
Ovakve poruke, međutim, nisu one koje dopiru do građana. Njihov stav opredeljuju izjave političara, pa tako, pored negativnog stava prema Hrvatskoj, poslednja istraživanja pokazuju da trećina populacije ne veruje ni da će se dolaskom novog predsednika situacija poboljšati.
“Jako mnogo zavisi od strategije koju sama država ima u uspostavljanju odnosa sa tim zemljama. U tom slučaju, građani su veoma spremni da prihvate takve, bilo poztivinije ili negativnije stavove", kaže Svetlana Logar iz agencije Ipsos Strategic Puls.
U okviru političkog dijaloga EU - Srbija, Beograd je još jednom dobio podršku Brisela za nastavak puta ka Evropi, no posebna pažnja ostaje usmerena na pitanje regionalne saradnje koja se, od proglašenja nezavisnosti Kosova, pogoršava iz dana u dana otvaranjem novih problema.
Svestan da su odnosi u regionu jedan najvažnih kriterijuma za učlanjenje u EU, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, tvrdi da je Beograd do sada bio konstruktivan partner i da će, i pored svih prepreka, to nastaviti da čini. Tvrdi da Srbija "ne kreira probleme, već pokušava da ih reši":
“Stav Srbije je da čitav Zapadni Balkan treba da ima evropsku budućnost i da niko ne treba da bude izostavljen iz tog procesa. Geografija Zapadnog Balkana treba da bude integrisana u EU, što pre to bolje. Što se tiče odnosa između različitih partnera u ovom procesu, oni će zavisti
Rešenja prihvatljivih za Beograd za sada nema, a poslednji je odbijen dijalog o planu Međunarodne zajednice za integraciju severnog dela Kosova.
Pored nezavisnosti Kosova, zbog kojeg nema zemlje u okruženju sa kojom Srbija nije zaoštrila odnose, poslednjih nedelja u fokus dolaze i druga pitanja zbog kojih je Beograd spreman da ugrozi, ne samo komunikaciju sa susedima, već i svoju evropsku budućnost.
Najava premijera Republike Srpske Milorada Dodika da će u tom BiH entitetu raspisati referendum uzbunila je sve, od Brisela, do Sarajeva i Zagreba, ali ne i Beograd. Osim deklarativnog zalaganja za poštovanje Dejtonskog sporazuma, Srbija se prema ovom pitanju ne određuje, a Milorad Dodik rado je i često viđen gost u Beogradu.
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić upozorava da ovakva politika može biti ozbiljna prepreka za odnose sa Briselom, ali i SAD.
“Bilo bi prirodno da Srbija vitalno bude zainteresovana da BiH bude osposobljena da se integriše u Evropu. Sa ovakvim ustrojstvom, koje je nasleđe Dejtonoskog sporazuma, to sigurno neće moći. Zaklanjati se iza formula koje ništa ne govore – poštovanje Dejtonskog sporazuma- da, ali isto tako bi bilo neophodno da Beograd iskoristi svoj uticaj i da zajedno sa svim predstavnicima u Bosni radi u pozitivnom pravcu menjanja onoga što sprečava njene evropske integracije”, kaže Vekarić.
NADE U JOSIPOVIĆA
Bosna i poslednje izjave odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, još su jedan u nizu razloga za sporenja sa Hrvatskom. Poblem je podignut na najviši nivo kada je predsenik Srbije sednicu SB o Kosovu iskoristio da kritikuje Mesića zbog izjave da bi u slučaju referenduma o otcepljenju RS, poslao vojsku. Hrvatska je reagovala pismom tom telu u kojem kritikuje Tadićev "neutemeljen odgovor na nezvaničnu primedbu odlazećeg predsednika Hrvatske”.
Pored zaoštravanja sa odlazećim, ni saradnja sa novim predsednikom Hrvatske ne počinje slavno. Tadić je, zbog prisustva kosovoskog predsednika, odlučio da ne ide na njegovu inauguraciju. Ivo Josipović se, srećom, nije naljutio. “To je zaista stvar Srbije”, rekao je.
Vatroslav Vekarić u Josipovića polaže najveće nade. “Novi predsednik će, po svemu sudeći, biti politička ličnost koja će raditi vrlo intenzivno na potpunoj normalizaciji i poboljšanju odnosa. Ostaje da budemo optimisti da će se vremenom sve to na neki način smiriti”, objašnjava Vekarić.
SARADNJA IPAK POSTOJI
Smirivati valja i tenzije na liniji sa Podgoricom. Njima je, baš u vreme kada su uspostavili diplomatske odnose sa Prištinom, Beograd zapretio izbacivanjem iz zgrade u kojoj im se nalazi ambasada. U nastavku, predsednik Tadić im poručuje da neće prihvatiti da Srbi u Crnoj Gori dobiju status nacionalne manjine.
Ne treba, međutim, negirati saradnju koja se odvija ispod površine, na operativnom planu. Ove sedmice Srbija je sa svim zemalja regiona potpisala još jedan memorandum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih teških zločina.
„Mi nemamo problem da sarađujemo sa bilo kim", rekla je ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
Ovakve poruke, međutim, nisu one koje dopiru do građana. Njihov stav opredeljuju izjave političara, pa tako, pored negativnog stava prema Hrvatskoj, poslednja istraživanja pokazuju da trećina populacije ne veruje ni da će se dolaskom novog predsednika situacija poboljšati.
“Jako mnogo zavisi od strategije koju sama država ima u uspostavljanju odnosa sa tim zemljama. U tom slučaju, građani su veoma spremni da prihvate takve, bilo poztivinije ili negativnije stavove", kaže Svetlana Logar iz agencije Ipsos Strategic Puls.
