Dostupni linkovi

Vanredna vijest

HRW: Ključni problemi saradnja sa Hagom i odnos prema manjinama


Za vreme Univerzijade u Beogradu Romi su u jednom delu grada bili ograđeni žicom, što je izazvalo brojne kritike aktivista za ljudska prava, Foto: Zoran Glavonjić
U najnovijem izveštaju “ Hjuman rajts voča” o stanju ljudskih prava ističe se da je Vlada Srbije nastavila putem preuzimanja veće unutrašnje odgovornosti za ratne zločine, ali se konstatuje da nije uspela da uhapsi Ratka Mladića, natraženijeg osumnjičenog ratnog zločinca u regionu.

Hjumen rajts voč, takođe, skreće pažnju i na slučajeve nasilja u Preševskoj dolini, tokom jula, kao i na osetljiv položaj Roma u Srbiji.


Uprkos činjenici da ovogodišnji izveštaj Hjumen rajts voča, mnogo pozitivnije sagledava stanje ljudskih prava u Srbiji, nego što je bio slučaj ranijih godina, i dalje se kao ključni problemi pominju saradnja sa Haškim tribunalom, položaj albanske manjine i romsko pitanje.

Vlada Srbije, po oceni oceni Hjumen rajts voča, nastavlja putem uspešnije saradnje sa Tribunalom u Hagu, međutim, i dalje izostaje ono što međunarodna zajednica od nje najviše očekuje, hapšenje dvojice begunaca, Mladića i Hadžića.

Sudeći po mišljenju Marka Karadžića, državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ove činjenice su svesni i u Vladi Srbije:

“Ja mislim da u toj oblasti, mi kao društvo, moramo mnogo, mnogo više da radimo, jer ne smemo da dozvolimo da ono što se dogodilo zaboravimo, i ne smemo da dozvolimo da od žrtava ponovo pravimo žrtve, već, da jasnim terminima nazovemo zločine i da na taj način pokažemo da smo svesno, zrelo društvo koje je odlučilo da osudi zločine iz prošlosti i pokaže da će prevencijom raditi na tome da se u budućnosti nikada takve stvari ne ponove.”

SRBIJA NIJE ODUSTALA OD POTRAGE


Rasim Ljajić
Doskorašnji koordinator Akcionog tima za potragu za haškim optuženicima Rasim Ljajić tvrdi da Srbija nije "podigla belu zastavu" i da nije odustala od potrage za Ratkom Mladićem.

"Ja neću upasti u zamku da tvrdim niti da je Mladić u Srbiji, niti da je on van Srbije. Sve što bih rekao, napravio bih veliku grešku. Mi imamo pretpostavke, ali su te pretpostavke za ljude koji su uključeni potragu i te pretostavke se ne dele se sa javnošću. Delimo ih da predstavnicima Tribunala i za njih to nije tajna."


Pored ovog pitanja, Hjumen rajts voč, takođe, navodi da su tenzije u Preševskoj dolini, većinski naseljene albanskom populacijom, rezultirale tokom jula sa nekoliko epizoda nasilja, tokom policijskog pretresa kuća i hapšenja osumnjičenih za posedovanje oružja.

“Upotrebom, po meni, jedne preterano masovne sile koja, apsolutno, ne odgovara situaciji na terenu”
, kaže narodni poslanik Riza Halimi, napominjući da bi takvim slučajevima trebalo da se bavi lokalna policija.

“Apsolutno je u disproporciji ta primena masovnih snaga žandarmerije i drugih specijalnih snaga koje se, i za najjednostavnije stvari, u dužem periodu tamo koriste. To stvara tenzije. I sam ombudsman je tom prilkom ustanovio da je bilo prekoračenja sile i kršenja ljudskih prava prilikom hapšenja, prilikom transportovanja, a i prilikom ispitivanja u Centralnom zatvoru u Beogradu.”

REZOLUCIJA O SREBRENICI VAŽAN ISPIT


Sonja Biserko
iz Helsinškog odbora, kaže da Hjumen rajts uočava neku vrstu progresa u Srbiji, ali da i dalje ostaju otvorena ona najosetljivija pitanja koja se tiču manjina.

Marko Karadžić
“Tu pre svega mislim na Albance na jugu Srbije, zbog svega ono što se dešavalo tokom prošle godine. Provociranje i izazivanje tenzija, da bi se opravdala neka akcija. Drugo, konstantni problem je pozicija Roma u našem društvu, što je, prosto, jedna od tema koja se neće ni brzo, ni lako menjati.”

Ovaj problem, po mišljenju Biserko, traži ozbiljno preispitivanje u Srbiji. Država je donela strategiju za uključivanje Roma, ali nije mnogo napravila u suštinskoj promeni njihove pozicije. Tako razmišlja i državni sekretar Karadžić:

“Treba još mnogo u ovoj zemlji uraditi, kako bi se moglo reći da su naši građani romske nacionalne manjine u istom rangu sa svim ostalim građanima.”

Pored pomenutih spornih pitanja u poštovanju ljudskih prava, Sonja Biserko napominje da se pred srpskom političkom elitom, i društvom u celini, nalazi još jedno značajno pitanje:

“To je usvajanje rezolucije o Srebrenici, koje je sada velika tema pred našim politčkim liderima, s obzirom da ne mogu da se slože oko pominjanja reči genocid. Međutim, to je mnogo veća i ozbiljnija tema, nego što se, na prvi pogled, može razumeti. To je važan ispit. Nešto od čega se neće odustati. I mislim da je sva ova manipulacija, koja postoji u vezi sa tim, prosto, odlaganje nečeg neizbežnog.”


VIŠE O OVOJ TEMI:

Ključan balkanski problem odgovornost za ratne zločine


XS
SM
MD
LG