Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Beograd ne odustaje od optužnica za Dobrovoljačku


Dobrovoljačka ulica u Sarajevu - 2. dio
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:14 0:00

Arhivski snimci iz Dobrovoljačke, 03.05.1992. Razgovor generala Jovana Divjaka i predsjednika Predsjedništva BiH Alije Izetbegovića prekida pucnjava

Srpsko pravosuđe ne odustaje od procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine nad pripadnicima Jugoslovenske narodne armije u Sarajevu u maju 1992. godine, i odluka londonskog suda u „slučaju Ganić” ne utiče na istragu koja se vodi u predmetu Dobrovoljačka, izjavili su za naš program u Tužilaštvu Srbije za ratne zločine.

Ipak, zategnuti odnosi između dve zemlje mogli bi da budu relaksirani ukoliko Srbija i Bosna i Hercegovina dogovore potpisivanje međudržavnog sporazuma o razmenjivanju pravosudnih predmeta.

Istraga protiv osumnjičenih za ratne zločine u bolnici i kasarni u Sarajevu, kao i za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u tom gradu uveliko je u toku u Beogradu, uprkos tome što su traženi van domašaja ovdašnjih pravosudnih organa. Na poternici koju su u ovom predmetu raspisali beogradski Okružni sud, a potom i MUP, je i Ejup Ganić, bivši član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, zajedno sa još 18 osoba.

Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, izjavio je za naš radio da činjenica da je sud u Londonu odbio Ganićevu ekstradiciju Srbiji neće ništa promeniti u postupanju u predmetu Dobrovoljačka.

“Što se nas tiče, te poternice i dalje su na snazi i ti ljudi su nam svakako interesantni u procesno pravnom smislu.
U Tužilaštvu za ratne zločine kažu kako je odluka londonskog suda 'potpuno politička jer se bavi suštinom rata u Bosni, što apsolutno nema veze sa samim predmetom'.
Mi ne vodimo političke postupke. A odluka londonskog suda je potpuno politička jer se bavi suštinom rata u Bosni, što apsolutno nema veze sa samim predmetom. Suština je da li se Ejup Ganić 2. i 3. maja 1992. nalazio na odredjenom mestu i da li je mogao da izda odredjenu komandu. To je ono što nas zanima, kao i da li je Ganić odgovoran za ubistvo više od 40 vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. i to je pitanje koje ćemo mi stalno postavljati bez obzira na sve"
, kaže Vekarić.

Dok tužilaštvo razmatra da li će se žaliti na odluku da se Ejup Ganić ne izruči Srbiji, ovaj slučaj i dalje je jedna od glavnih tema u Beogradu. Predsednik Srbije Boris Tadić novinarima je prokomentarisao odluku londonskog suda i navode da Ganić ne bi imao fer suđenje u Beogradu:

“Za mene su to zaprepašćujući komentari. Pre svega zbog toga što Srbija sudi i svojim građanima za izvršene ratne zločine. I to je u više navrata pokazala drakonskim kaznama zatvora svima u Srbiji koji su učestvovali u ratnim zločinima protiv pripadnika drugih naroda. Mislim da je Srbija pokazala spremnost vlastitog pravosuđa da bude objektivno i da ne meri prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Svi koji žive u Srbiji to jako dobro znaju. Ali dobro, jedna uvreda manje više, nastavljamo dalje", kaže Tadić.

Slučaj sui generis


Sa druge strane, aktivisti nevladinih organizacija smatraju svrsishodnom odluku suda u Londonu. Nataša Kandić, direktorka Fonda za Humanitarno pravo iz Beograda, rekla je za naš radio da je evidentno da je britanski sud u slučaju Ganić uspostavio standard koji će se, kako veruje, slediti u svim ostalim slučajevima.
"Ovo je ozbiljna opomena Tužilaštvu Srbije za ratne zločine da se ratnim zločinima više ne bavi na ovaj način kao do sada, kada je potpuno jasno da postoje politički razlozi", kaže Nataša Kandić.


“Ovo je ozbiljna opomena Tužilaštvu Srbije za ratne zločine da se ratnim zločinima više ne bavi na ovaj način kao do sada, kada je potpuno jasno da postoje politički razlozi. Umesto da se posvete poslu koji naravno treba da uključuje dostavljenje dokaza nadležnim organima, ukoliko ih imaju, protiv državljana trećih država. Na primer, da Bosni i Hercegovini dostave dokaze koji će nepobitno da pridobijaju javnost i vrše pritisak na tužilaštvo i sudove u BiH zbog počinjenih zločina. Zato što ima žrtava, mladih vojnika, tu mislim na Dobrovoljačku"
, kaže Kandić.

Đorđe Trifunović, poslednji predsednik Vojnog suda u Beogradu, koji je vodio istragu u slučaju Dobrovoljačka, smatra da je taj predmet u političkom smislu jednako neprijatan i za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu, i da bi možda rešenje bilo da završi u Holandiji.

“Smatram da bi u ovoj situaciji najcelishodnije bilo da ovdašnji sud predmet ustupi, ili dogovori ustupanje, Haškom sudu za bivšu Jugoslaviju. Jer upravo taj sud bi bio nadležan i pravno neutralan da to raspravi. Može se to ustupiti i Stalnom medjunarodnom sudu jer se radi o ratnim zločinima, koji nikada ne zastarevaju", smatra Trifunović.

Pravnik Dragoljub Todorović, koji je pred sudom zastupao žrtve ratnih zločina, smatra da će pravni slučajevi koji se tiču Srbije i Bosne i Hercegovine verovatno uskoro biti rešeni nekom vrstom međudržavnog ugovora koji će podrazumevati i izručenja, tako da ne veruje da će se ponavljati situacije kao ona sa Ejupom Ganićem.

“Tako da će se u tom pravcu nešto dogoditi, ali ne mogu da predvidim tačno kada i šta. Verovatno će se pod pritiskom međunarodne zajednice doći do nekog dogovora. Ganić je sui generis, a kod ovih drugih verovatno nisu političke stvari u pitanju. Sigurno sa ostalim osumnjičenima ne bi bilo kao sa Ganićem, verovatno bi to išlo po proceduri. Svaka zapadna država je ozbiljna, sećate se da su tri puta nakon privođenja puštali Agima Čekua. Ne mogu da kažem da li je neko kriv ili nije, ali verujem u zapadno pravosuđe"
, kaže Todorović.

Bruno Vekarić, iz Tužilaštva Srbije, kaže da je iskrena želja da se relaksiraju odnosi sa pravosuđem BiH i da je Beograd ponudio da se problem reši međudržavnim sporazumom o ustupanju dokaza.

“Time bi smo odavno rešili ovaj problem i ne bi se ovako prepucavali. Medjutim, to nije naišlo na razumevanje kod naših kolega. Mislim da se ovakvim postupanjem samo nanosi šteta, trebalo bi da sednemo za sto i da se dogovorimo, a to smo predložili još pre dve godine. Element tog sporazuma bio bi obostrana dobrovoljnost. Znači, oni ne bi morali da nam daju ni jedan predmet ili ustupe dokaze, kao ni mi njima, ukoliko to ne žele. To je stvar kompromisa", kaže Vekarić.

Rešenje o sprovođenju istrage u slučaju Dobrovoljačka Vojno tužilaštvo donelo je još 1993. godine, a taj predmet pre nekoliko godina preuzelo je civilno pravosuđe.

*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Tražiće se povlačenje 'ostataka' srbijanskih potjernica
Otvorena opcija obnavljanja tužbe BiH protiv Srbije
Srpsko tužilaštvo ne treba da se bavi politikom
Britanski sud odbio izručenje Ganića
Ganić za RSE: Odluka Suda je potvrda da je BiH bila napadnuta
Srbija će se verovatno žaliti na odluku
Odbijanje zahtjeva Srbije različito primljeno u BiH
Slučaj Ganić

Ejup Ganić, bivši član Predsjedništva BiH, uhapšen je 1. marta na londonskom aerodromu Heathrow prilikom povratka u BiH na osnovu privremenog naloga Srbije za ekstradiciju zbog navodne odgovornosti za incidemt prilikom povlačenja kolone JNA iz Sarajeva u maju 1992. godine, kada je poginulo nekoliko vojnika.

Ganić je 11. marta pušten iz pritvora uz kauciju da se brani sa slobode, a na ročištu od 5. do 14. jula pred vijećem Suda za ekstradicije u Londonu održana je glavna rasprava povodom zahtjeva Srbije za izručenje.

Sud u Londonu odbio je 27. jula zahtjev kao politički motiviran. (Pročitajte prevod presude)

Ganić je na prvim demokratskim izborima u BiH 1990. godine izabran u sedmočlano Predsjedništvo BiH kao član Stranke demokratske akcije.

Drugog i trećeg maja 1992., uoči i na dan napada u Dobrovoljačkoj ulici, Ganić je mijenjao Aliju Izetbegovića na čelu Predsjedništva za vrijeme njegovog zarobljavanja od strane JNA. Optužnica Tužilaštva Srbije, podignuta 2008. godine, tereti Ganića za izdavanje naredbi za napad na jedinicu JNA.

Haški tribunal je 2003. rekao da nema dovoljno dokaza za optuživanje Ganića za ratni zločin dok Sud BiH provodi istragu o ovom slučaju.

Ganić je nakon rata u BiH bio predsjednik Federacije BiH.

Sve o slučaju Ganić:

Vijesti, analize, komentari, svjedočenja učesnika i snimci dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici

Jurišić uhapšen na prevaru

Ilija Jurišić osuđen je na 12 godina robije zbog događaja sličnog Dobrovoljačkoj - napada na kolonu JNA u Tuzli. Branilac mnogih žrtava ratnih zločina, Dragoljub Todorović, tvrdi da to ipak ne dokazuje opravdanost čestih poternica:

„Jurišić je na prevaru uhapšen. On je dolazio više puta u Beograd. On je u Beogradu i uhapšen. Pitanje je šta bi bilo da je Jurišić uhapšen u Budimpešti, Parizu, Londonu ili Rimu. Pitanje je da li bi ga izručili.“

Todorović zapravo podseća na slučaj nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, Agima Čekua, za kojim je takođe bila raspisana poternica, što nije bilo dovoljno da juna prošle godine iz Bugarske, gde je uhapšen, bude predat Srbiji.

Zebnja u Beogradu je utoliko veća što je Ganić polovinom prošle godine skinut sa crvene poternice Interpola, što znači da informacije o njemu neće biti kolektovane u Interpolovim bazama podataka. To je ponovo iskorišćeno kao dokaz neozbiljnosti Tužilaštva u Srbiji, što Nataša Kandić ovako objašnjava:

„Srbija, i srbijansko Tužilaštvo, počinje da se ponaša kao da je od nekoga dobila mandat da zločini, koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije, budu u njihovoj nadležnosti. Pa nije tako. Prirodno je da svaka država sudi svojim državljanima jer je to najdelotvorniji lek.“


Više o slučaju Jurišić pročitajte u posebnoj temi RSE programa
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG