Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel sve eksplicitniji oko Kosova i evropskog puta Srbije


Žena tokom protesta u Beogradu, mart 2008.
Stavovi diplomata nekih od važnijih zemalja Evropske unije da pitanja Kosova i približavanja Srbije Evropskoj uniji više nisu na odvojenim kolosecima ovih dana otvorili su dilemu da li takve izjave predstavljaju oficijelno stanovište EU i kako će se zvanični Beograd postaviti ka ovom problemu. Iako je većina građana Srbije za članstvo u EU, na ulicama nekih gradova zabeležene su i prve negativne reakcije zbog novih poruka iz Evrope.

Odlazeći britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort ovih dana poručio je da „Kosovo i Evropska unija za Srbiju više nisu odvojeni koloseci” i da bi insistiranje Beograda na novim pregovorima značilo otvorenu konfrontaciju sa dvadeset dve članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova. Slično su rekli i predstavnici Nemačke, a pre njih ambasador Švedske i šef francuske diplomatije Bernar Kušner.

Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji, pitali smo da li ovakve izjave predstavljaju zvaničnu poziciju Evropske unije. Dežer je za RSE ponovio stav evropskog komesara Štefana Filea:

“Ova dva pitanja su paralelni procesi koji se zajedno kreću napred, i moraju da idu napred. Međutim, način rada Evropske unije je takav da je potreban konsenzus svih zemalja članica. Moramo kroz vreme da nađemo takva rešenja koja će zadovoljiti svih 27 zemalja članica, jer je za ovo potreban konsenzus."


RSE: Da li Srbija mora da prizna Kosovo da bi ušla u Evropsku uniju?

Božidar Đelić, arhiv, foto: Vesna Anđić
Dežer: To je preuranjeno pitanje, kao što bi bio preuranjen i odgovor na njega. Sada postoji otvoreni pravni proces koji je pokrenut pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, treba sačekati odluku suda, videti kako će se sud izjasniti, pa onda gledati dalje šta da radimo.

Komentarišući rezerve nekih članica EU prema dokumenatima u kojima se Kosovo pominje kao deo Srbije, Božidar Đelić, potpredsednik srpske Vlade, nedavno je izjavio da je članstvo u EU u interesu Srbije, ali ne pod bilo kojim uslovima.

Analitičar Milan Pajević, iz iSAC fonda, kaže za RSEm da je neophodno da zvanični Beograd ublaži retoriku po ovom pitanju, jer reakcije iz nekih od najjačih zemalja EU pokazuju da sa protokom vremena Kosovo i evropske integracije Srbije sve više postaju međusobno uslovljeni:

“Do toga da je iziritirano nekoliko najvažnijih zemalja Evropske unije došlo je upravo zbog poruka iz Beograda. Zbog toga što je odavde rečeno da će u trenutku kada Međunarodni sud pravde bude dao svoje savetodavno mišljenje da će se ponovo otvoriti nekakvi pregovori, i da će Srbija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasovima većine na neki način pobediti Evropsku uniju. Mislim da bi ljudi u Beogradu koji vode politiku i donose odluke sve to trebalo da imaju na umu, da ne bi prešli dozvoljenu ivicu i da nam se ne bi desilo da nam se za neko vreme priznanje Kosova ne ispostavi kao uslov."

Politički primitivizam


Istraživanja javnog mnjenja iz početka ove godine pokazuju da čak 65 odsto građana podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Evidentirano je da je podrška porasla za četiri odsto u odnosu na kraj 2009, a primetno obnovljeni "evrooptimizam" građana objašnjavan je i kao reakcija na "pruženu ruku" iz Evropske unije. Beograđane smo pitali šta bi izabrali, ako bi to bilo postavljeno kao uslov, Evropu ili Kosovo:

Grafit u Beogradu, januar 2008.
“Pa da ne uđemo u EU, i da nam ostane Kosovo. Zato što je to deo naše teritorije, jer ko smo mi ako bi ostali bez svojih korena."

“U slučaju da se postavi taj ultimatum izabrao bih Evropu, jer mislim da nam donosi više koristi nego Kosovo. Dobili bi novo tržište, tako da je to ono čemu bi trebali da težimo, u krajnjem slučaju mogli bi da razmišljamo i o materijalnoj dobiti."

“Ja bih sa Kosovom, ne bih bez Kosova. Ipak je to mesto gde smo nastali, gde je stvorena i naša država… Nudila je do sada nama Evropa mnogo šta pa nismo baš dobro prošli, naše fabrike se zatvaraju."

“Verujem da bi pravi izbor bio ulazak u Evropsku uniju. Ako budemo u EU, pa i Kosovo jednog dana uđe tamo, bićemo opet ista država."

“Pa da li jedno isključuje drugo? Ja bih i Kosovo i Evropsku uniju. Sigurna sam da je moguće, ako imate sposobne političare da to ostvare."


Kao reakcija na sve otvorenije najave zapadnih diplomata da pitanja Kosova i približavanja Srbije Evropskoj uniji više nisu na odvojenim kolosecima u nekoliko gradova Srbije osvanuli su plakati sa fotografijom ambasadora Stivena Vordsvorta i natpisom “Marš iz Srbije”, koje je postavila nacionalistička organizacija Naši. Miljenko Dereta, iz nevladine organizacije Građanske inicijative, rekao je za RSE da su neprihvatljive takve pojave, i da bi nadležni trebalo da reaguju:

Miljenko Dereta, arhiv
“To je politički primitivizam, jedno neznanje. I ne čudi me da postoje grupe koje to rade, ali me začuđuje da one imaju svoje političke mecene i zastupnike koji sede i u parlamentu. Na ovaj način zapravo se pogrešno pokazuje, moram da kažem, da se situacija u Srbiji ni malo ne menja po raznim pitanjima demokratije, pa i pitanju našeg odnosa prema Kosovu."


Iako će proći još dosta godina pre nego što Srbija eventualno bude pred važnim odlukama i ulaskom u Evropsku uniju, Milan Pajević zaključuje da je neophodno da vlast u Srbiji jasno definiše strategiju po pitanju Kosova i Evropske unije:

“Veliki je problem što ovde na odgovarajući način nije formulisana spoljnopolitička strategija, a ni strategija razvoja Srbije. Tako da se jasno kaže šta je strateški princip broj jedan, šta je drugi, treći, i tako dalje… Jer, pre dve godine glasali smo za ili protiv Evropske unije, a nismo glasali za ili protiv Kosova. Prema tome ne vidim razlog da bi oni koji su sada na vlasti stalno i iznova trebalo da postavljaju ta pitanja i da unose bespotrebne dileme."

*****
Pročitajte i ovo:
Priština dobila sagovornike?

Beograd spreman na tehničke razgovore sa Prištinom

Stabilizacija juga Srbije zavisi od boljih odnosa Beograda i Prištine
Od Srbije se očekuje mekša retorika o Kosovu
Abramovic: Došlo je vreme važnih odluka na Balkanu
Fejt: Ne smemo ostaviti sever Kosova kao zamrznuti sukob
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG