Prvi put od početka ruske agresije, Volodimir Zelenski stiže u Beograd.
Predsednik Ukrajine dolazi u Srbiju, zemlju koja i dalje odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji.
"Zelenski i Ukrajinci misle u ovom momentu da ima neke šanse da se Srbija izvuče iz orbita Ruske federacije i naravno da će uložiti neki trud u tu mogućnost", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jasmin Mujanović, politikolog iz SAD.
Međutim, ocenjuje da se to neće dogoditi.
"Ovo je Vučićeva predstava za Ukrajinu i politički Zapad nakon žestokog šamara koji je doživio od pojedinih evropskih država kad su blokirali otvaranje klastera na evropskom putu Srbije", dodao je.
I za Nikolu Lunića, konsultanta iz oblasti geopolitike i bezbednosti ovo nije poseta koja menja srpsku spoljnu politiku.
"Kada bi Beograd doneo odluke poput uvođenja sankcija Rusiji, promene energetskih odnosa ili potpunog usklađivanja spoljne politike sa politikom EU, tada bismo mogli govoriti o promeni kursa", navodi Lunić.
Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom.
U petoj godini pune invazije Rusije, Zelenski dolazi na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Iako je Srbija više puta u Ujedinjenim nacijama podržala ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet osuđujući rusku agresiju, jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji.
Ukrajina sa druge strane prati stav Srbije i ne priznaje nezavisnost Kosova.
Lunić kaže da dolazak Zelenskog predstavlja važan diplomatski događaj jer pokazuje da Srbija, uprkos tradicionalno bliskim političkim, energetskim i drugim vezama sa Rusijom, nastoji da održava komunikaciju i sa Ukrajinom.
Govoreći o pozivu Beograda Zelenskom, John O'Brennan, profesor Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Mejnutu (Maynooth University) u Irskoj kaže da je to deo politike balansiranja Srbije.
"Međutim ova poseta ukazuje i na novu ranjivost režima Aleksandra Vučića, koji je oslabljen događajima u Novom Sadu, nizom novih afera i studentskom pobunom."
Vlast u Srbiji je u poslednjih godinu i po dana bila suočena sa masovnim antivladinim protestima zbog stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Da li će se pričati o oružju?
Profesor O'Brennan ne veruje da bi do posete došlo da u Vašingtonu i drugim zapadnim zemljama ne postoji uverenje da je Ukrajina ostvarila prekretnicu u ratu.
"Zelenski prvenstveno dolazi kako bi obezbedio naoružanje, ali i potencijalno ponudio određene ukrajinske sisteme naoružanja", ocenio je O'Brennan za RSE.
Vlasti Srbije zvanično tvrde da zemlja ne izvozi direktno oružje Ukrajini, dok se Beograd nalazi pod optužbama Rusije da to čini preko posrednika.
Više istraživanja i medijskih izveštaja ukazivalo je na mogućnost da srpska municija, preko posrednika i trećih zemalja, završava u Ukrajini.
"Poseban značaj ima činjenica da Srbija proizvodi municiju različitih kalibara, uključujući i kalibre kompatibilne sa sistemima sovjetskog porekla, kojih na ukrajinskom ratištu i dalje ima veliki broj", kaže Nikola Lunić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostao je pri tvrdnji da Srbija ne izvozi oružje direktno stranama u sukobu, te da ne može u potpunosti da kontroliše gde ona završava nakon krajnje prodaje.
Međutim, sredinom 2024. tadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen (James O'Brien) izjavio je da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava".
Šta povezuje Srbiju i Ukrajinu?
Yevhen Mahda, izvršni direktor nevladinog Instituta za svetsku politiku (IWP) iz Kijeva uveren je da će se na stolu naći i pitanja ekonomije i humanitarne saradnje.
Srbija je u više navrata slala humanitarnu pomoć Ukrajini, a Vučić je govorio da Srbija želi da obnovi jedan ili dva grada ili manji region u Ukrajini.
"Ukrajina će, bez obzira na tok i trajanje rata, dugoročno biti jedno od najvažnijih evropskih tržišta za obnovu infrastrukture i privrede, a Srbija želi da bude deo tog procesa", kaže Nikola Lunić.
On dodaje da je odnos prema Ukrajini postao i jedno od važnih pitanja u procesu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Održavanje političkog dijaloga sa Kijevom pokazuje da Srbija želi da zadrži komunikaciju sa evropskim partnerima i u pitanjima koja su od ključnog značaja za evropsku bezbednost", kaže on.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pridruživanju sa EU.
Neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, jedan je od razloga za to, uz probleme sa vladavinom prava i stanjem u medijima.
'Politički realizam' Zelenskog
Samo pre par nedelja Zelenski je u Kijevu dobio Vučićevo 'ne', kada je izostao potpis predsednika Srbije na zajedničkoj deklaraciji na samitu Ukrajine i zemalja Jugoistočne Evrope.
"Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao", bilo je objašnjenje koje je Vučić dao novinarima u Kijevu.
Srbija i prethodnih godina nije potpisivala deklaracije, ako se u njima pominjala potreba insistiranja na sankcijama Rusiji ili, kao ovoga puta, potreba za dodatnim pritiskom na Rusiju.
Lunić smatra da Zelenski ovom posetom pokazuje politički realizam.
"Održavanje kanala komunikacije sa Srbijom, jačanje bilateralnih odnosa i pokazivanje da Ukrajina želi da razgovara i sa državama koje nisu u potpunosti usklađene sa njenom politikom ili politikom EU", naveo je.
I Yevhen Mahda iz kijevskog IWP-a smatra da je malo verovatno da će Srbija promeniti svoju politiku balansiranja između Rusije i Zapada, ali da je neophodno voditi dijalog sa različitim stranama.
"Poseta Zelenskog Beogradu pokazuje da Ukrajina traži načine za dijalog. Pre svega sa državama koje bi mogle da posluže kao posrednici u razgovorima sa Kremljom", ocenio je.
On smatra da njegova pretpostavka ima čvrsto uporište u tome što Ukrajinu u Srbiji trenutno predstavlja bivši šef obaveštajne službe Oleksandr Litvinenko.
Zelenski 'između' Srbije i Putina
Vlasti Srbije ugostiće Zelenskog u Beogradu, na čijim ulicama su pre rata u Ukrajini izvodile hiljade ljudi da dočekaju ruskog predsednika Vladimira Putina.
I pored toga što se našao u međunarodnoj izolaciji i pod sankcijama, Putin je prema istraživanjima i dalje najpopularniji strani državnik u Srbiji.
Profesor John O'Brennan kao jedan od ciljeva posete za ukrajinskog predsednika vidi i mogućnost da se pošalje poruka.
"Pogledajte, Rusija gubi podršku čak i svog bratskog saveznika u Beogradu", kaže on.
Govoreći o Vučićevim motivima, politikolog Jasmin Mujanović navodi da je reč o pokušaju da se promeni percepcija o Srbiji na Zapadu, ali ne o bilo kakvoj suštinskoj promeni politike.
"Ovo je isti čovjek koji je uvijek bio, nije ovo nikakav novi Aleksandar Vučić, nije ovo nikakva nova vanjska politika Srbije, ovo je poprilično jeftini performans koji će biti zaboravljen, verujem, već za par mjeseci", smatra Mujanović.
Šta će reći Moskva, Brisel i Vašington?
Iako zvanični Beograd i dalje insistira na tome da je EU strateško opredeljenje zemlje, ne odustaje od veza sa Rusijom od koje je Srbija dominantno zavisna u snabdevanju gasom.
Geopolitički i vojni konsultant Nikola Lunić smatra da će Moskva dolazak Zelenskog u Beograd posmatrati sa nepoverenjem, ali ne očekuje radikalnu reakciju.
"Rusija nema interes da preteranim pritiskom dodatno podstakne Beograd da se približi Kijevu i Zapadu. Zbog toga će verovatnije balansirati između kritike i očuvanja odnosa sa Srbijom", naveo je.
Ali primećuje i da će reakcija Moskve mnogo zavisiti i od konkretnih rezultata posete.
"Ukoliko ne bude objavljenih odluka koje bi značile promenu srpske politike prema Rusiji, Moskva će verovatno pokušati da umanji politički značaj susreta", dodao je Lunić.
Opozicini ZLF: Prilika da Srbija pokaže solidarnost
Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da je predstojeća poseta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog prilika da Srbija pokaže solidarnost sa prijateljskim ukrajinskim narodom koji već godinama trpi posledice brutalne ruske vojne agresije.
"Nažalost, Aleksandar Vučić će i ovom pitanju pristupiti vođen pre svega dnevnopolitičkim kalkulacijama, umesto da Srbija zauzme jasan i principijelan stav i uvede restriktivne mere prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu", naveo je ZLF.
Na drugoj strani, EU i Vašington će, kako kaže, pozitivno oceniti posetu.
Ipak, napominje da će EU ukupnu procenu Srbije i dalje zasnivati na širem kontekstu, stepenu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosu prema sankcijama Rusiji i reformama povezanim sa evropskim putem.
"Vašington će takođe pozitivno oceniti svaki praktičan doprinos Srbije bezbednosti Ukrajine, posebno u oblastima poput municije ili potencijalne tehnološke saradnje", dodao je.
Ali, napominje Lunić, takvi potezi sami po sebi neće značiti promenu ukupne procene američke politike prema Beogradu.
Ni profesor John O'Brennan ne misli da će nakon odlaska Zelenskog iz Beograda biti suštinski promenjena međunarodna slika Srbije.
"Ona će i dalje biti posmatrana kao poluizolovana država u Evropi, kojom upravljaju ultranacionalisti koji odbijaju da preuzmu odgovornost za ratove devedesetih godina", naveo je.
Srbija je od nekadašnjeg lidera u evropskim integracijama sada došla praktično na začelje tog procesa.
Istovremeno su odnosi sa administracijom Donalda Trampa (Trump), prema Vučićevim rečima od zimus, ne idu prema očekivanjima Beograda.
Ta slika je popravljena nedavnim početkom Strateškog dijaloga između dve zemlje.