Zastava sa slovom "Z", simbolom ruske invazije na Ukrajinu, slika je iz Beograda na godišnjicu rata.
Povici desničarskih grupa "Smrt Ukrajini" i "Slava Rusiji" nasuprot ruskim antiratnim aktivistima koji su odgovarali "Ratu ne" i "Rusija bez Putina".
Tako je obeležena četvrta godišnjica ruske invazije na Ukrajinu u Srbiji, zemlji u kojoj ruski predsednik Vladimir Putin ima najveću popularnost.
Ruskinja Natalija kaže za RSE tokom antiratnog skupa na kome učestvuje, da oseća podršku Putinu među stanovništvom.
"Zapravo, ne svuda. Uglavnom su to stariji ljudi koji su nekako pod ruskom propagandom, jer se ona ovde širi. Ko mladih ljudi ne toliko", rekla je.
Ona živi poslednje tri i po godine u Srbiji i uprkos desničarskim protestima oseća se prilično bezbedno, kako kaže, bezbednije nego u Rusiji.
"Čak i ako imamo različita mišljenja, ljudi u Srbiji obično nisu agresivni i prihvataju da možemo imati različita mišljenja", dodala je.
Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da Putin najveću podršku ima u Srbiji, zemlji u kojoj su hiljade Rusa našle dom od početka rata.
Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana.
Ruskinja Saša, koja poslednjih godina živi u Beogradu, kaže za RSE da je bila svesna proruskih nastojanja, ali ne i do koje mere je to duboko ukorenjeno.
"Istovremeno su mi i teška i pomešana osećanja tim povodom jer od 2022. ovde živim kao neki deža vi onoga što se u Rusiji postepeno dešavalo", rekla je ona.
Srbija je jedina od zemalja u Evropi, u kojima je Gallup sproveo istraživanje, sa podrškom Putinu. U svim ostalim zemljama Putin je dobio negativne ocene.
Saša kaže da je po dolasku u Srbiju imala drugačiju viziju zemlje.
"To je za mene uvek bilo društvo koje je više okrenuto Evropi, koje sebe vidi u demokratskoj budućnosti, koje je delovalo i humanije i osvešćenije od ruskog društva u tom trenutku", kaže ona.
Pogledajte šta kažu Beograđani o Putinu
Na drugoj strani Beograđanin Marko Stojanović kaže da je Putin jak, uspešan političar, ali da poslednjih godina ima probleme u vođenju spoljne i unutrašnje politike.
"S druge strane, nama stižu oni koji su pobegli iz Rusije i oni imaju potpuno drugačiju sliku o Rusiji, Putinu, tako da istina je negde između", dodaje on.
Filip Zlatanović je uveren da Putin i svom narodu više šteti nego što koristi.
"Ne mogu da putuju nigde, nisu u bankovnom sistemu, ekonomija im je… ne znam čime se izdržavaju", rekao je.
Zašto u Srbiji 'vole' Putina?
Ni četvorogodišnja ruska invazija na Ukrajinu, koja je odnela živote 15 hiljada civila u toj zemlji prema procenama Ujedinjenih nacija, nije promenila raspoloženje prema Putinu u Srbiji.
Za istoričara Milana St. Protića to je rezultat agresivne kampanje i propagande koja traje godinama.
"Kada se to plasira sa svih strana i na jedan tako sistematski način, onda samo jedan ovakav efekat može da se očekuje", kaže za RSE St. Protić.
Hiljade ljudi klicalo je Putinu ispred Hrama Svetog Save tokom njegove poslednje posete Beogradu u januaru 2019.
"Hvala na prijateljstvu. Spasiba za družbu", poručio je tada Putin okupljenima, koji su došli u znak podrške ruskom predsedniku na poziv Srpske napredne stranke, partije predsednika države Aleksandra Vučića.
Prema proceni policije bilo ih je više od 100.000, a sedam godina kasnije Putin izgleda da nije zaboravljen.
Njegov lik može se videti na muralima na zidovima zgrada i suvenirima u centru Beograda koji dočekuju turiste.
Sociolog Dario Hajrić smatra da popularnost Putina manje govori o Rusiji, a više o lokalnoj fascinaciji figurom "onog koji drži stvari pod kontrolom".
"Naša politička klasa brižljivo uzgaja tu podaničku fascinaciju autoritetom i 'čvrstom rukom' da bismo ih lakše prihvatili i u lokalnim okvirima", kaže on za RSE.
Kako se menja matrica događaja?
Pozivajući se i na tradcionalno prijateljstvo sa Rusijom, zvanični Beograd istrajava u odluci da ne uvodi sankcije Moskvi, uprkos upozorenjima Brisela i Vašingtona.
Srbija, koja zavisi od uvoza gasa iz Rusije, među je retkim evropskim zemljama koje se nisu pridružile sankcijama Evropske unije, iako je kandidat za članstvo u EU.
Sociolog Dario Hajrić kaže da je Srbija formalno evropski kandidat, a informativno duboko uronjena u proruske narative i mitove o nepripadanju zapadnoj civilizaciji.
"Domaće vlasti decenijama održavaju balans: formalno EU put, ali uz stalno podgrevanje ideje o Rusiji kao zaštitniku", navodi.
Na podršku Moskve vlasti Srbije oslanjaju se i u međunarodnim organizacijama u protivljenju nezavisnosti Kosova, dok pod okriljem EU sa Prištinom vode pregovore o normalizaciji odnosa.
Vlasti Srbije poručuju da se neće odreći prijateljstva sa Rusijom. I pored podrške teritorijalnom integritetu Ukrajini i pružanju humanitarne pomoći toj zemlji, Beograd nije prekinuo veze sa Kremljom.
U provladinim tabloidima veličaju se uspesi ruske vojske na frontu, a o ukrajinskoj strani se piše kao o neprijateljskoj.
Istraživanje Delegacije EU u Srbiji s kraja prošle i početka ove godine pokazalo je da samo 8 odsto građana vidi Rusiju kao krivca za rat u Ukrajini.
Dok pre kao krivce označavaju NATO, Sjedinjene Države i Ukrajinu.
Socilog Dario Hajrić kaže da ako je Rusija godinama simbol "zaštitnika" ili kontrateže Zapadu, onda vest o invaziji ne menja taj okvir već se menja interpretacija invazije.
"Ona postaje 'provocirana', 'nužna', 'geopolitička', bilo šta osim onoga što bi srušilo postojeći narativ", navodi.
Hajrić dodaje da su domaći mediji, prepisujući ruske, vrlo brzo prepakovali invaziju u "geopolitički sukob velikih sila" u kom je Putin bio prinuđen da se brani.
U Srbiji rade Sputnjik i RT (Russia Today), dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nesmetano rade ruski mediji.
Evropska unija je u martu 2022. obustavila emitovanje Sputnjika i RT do okončanja agresije na Ukrajinu i dok Rusija i njoj bliski mediji ne obustave širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama.
Susreti sa Putinom ređi, ali nisu prekinuti
Vrata Beograda otvorena su za ruske zvaničnike, koji su uglavnom pod evropskim i američkim sankcijama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ranije isticao broj svojih susreta sa Putinom, iste je proredio od februara 2022.
Ali nije odbio Putinov poziv za učestvovanje na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja 2025. povodom Dana pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu.
Vučić se tada sastao sa Putinom u Kremlju, nakon čega je poručio da Srbija i Rusija treba da povećaju i učvrste saradnju u svim oblastima.
Mnogo određeniji bio je nekoliko meseci ranije tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin kada je tokom susreta sa Putinom u Vladivostoku.
Vulin je u septembru 2024. Putina uveravao da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije, navodeći da je zbog toga pritisak na Srbiju "ogroman".
Upitan za pozivanje na tradicionalne odnose dve zemlje, istoričar Milan St. Protić kaže da ne postoji tradicionalni sentiment prema Rusiji, već da je plasiranje takve projekcije odgovoralo ovdašnjim vlastima.
"To je tako bilo i pod Miloševićem, to je tako i danas. Oni u ruskom režimu, čije je oličenje Putin, vide i imaju svog najsigurnijeg zaštitnika, pokrovitelja, tutora", ocenjuje.
I dok se sa beogradskih ulica i dalje mogu čuti povici "Srbi i Rusi braća zauvek", na Rusiju i Putina se potpuno drugačije gleda u ostatku Evrope.
Najnižu podršku Putin je, prema Gallupu, dobio u Ukrajini (-98 odsto), a potom u skandinavskim zemljama - Danskoj (-94), Švedskoj (-94), Norveškoj (-90).
Zatim u Poljskoj (-83) i Estoniji (-88 odsto).
Radio Slobodna Evropa na Telegramu
Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!
Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.