"Lepo je što dolazi."
Tim rečima Ukrajinka Svetlana, koja poslednje četiri godine živi u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše prvu posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji.
Predsednik Ukrajine boraviće u jednodnevnoj Srbiji 8. avgusta, manje od mesec dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Kijevu prisustvovao samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa.
"I treba da dolaze jedni drugima u prijateljske posete. Na taj način ćemo i saznati više jedni o drugima jer i Srbija je lepa zemlja, kao i Ukrajina", kaže sagovornica RSE.
Zaporožje, na jugoistoku zemlje, Svetlana je napustila u martu 2022, neposredno nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu. Blizu sedam miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka rata u toj zemlji, pokazuju podaci UNHCR-a.
Do decembra 2025. godine, u Srbiji je zvanično registrovano nešto više od 16.000 izbeglica iz Ukrajine, navodi UNHCR.
Prema podacima sa popisa stanovništva 2022. godine, u Srbiji živi i blizu 4.000 Ukrajinaca, pa ova nacionalna manjina ima i svoj nacionalni savet. Filip Pronek, predsednik ovog tela koje se bavi očuvanjem ukrajinskog identiteta u Srbiji, kaže za RSE da je dolazak Zelenskog dobra vest.
On podseća da je prva dama Ukrajine Olena Zelenski posetila Srbiju u maju 2024. godine zajedno sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom.
"Smatram da je normalno da (Volodimir Zelenski) dođe i poseti Srbiju i da se unapredi dijalog i bilateralna saradnja između dve države i dva bratska, slovenska naroda. To su dve slovenske države, koje imaju mnogo toga zajedničkog kroz istoriju", kaže Pronek.
Od rata beže i Ukrajinci i Rusi
Od početka rata u Ukrajini u Srbiju je stiglo i na hiljade državljana Rusije koji su pobegli pred potencijalnom mobilizacijom.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, najveći broj stranaca koji su na kraju 2025. imali odobren privremeni boravak u Srbiji su državljani Rusije – gotovo 55 hiljada. Sa stalnim boravkom bilo je njih nešto više od 7.000.
Neposredno nakon početka ruske invazije, jedna broj ruskih, ukrajinskih i beloruskih aktivista u Srbiji organizovao je antiratne proteste.
Pojedini ruski aktivisti sumnjaju da su zbog toga izgubili dozvolu za boravak u Srbiji. Iako je zvanično obrazloženje nadležnih bilo da je reč o "bezbednosnim razlozima", više aktivista i ljudi koji su podržali proteste morali su da napuste Srbiju.
Pjotr Nikitin, pravnik i aktivista rođen u Rusiji, živi u Srbiji poslednjih deset godina i aktivno je učestvovao u antiratnim protestima.
On za RSE kaže da od posete Volodimira Zelenskog očekuje da označi "stvarnu promenu odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini".
Nikitin dodaje da se Ukrajina već četiri godine bori za svoj opstanak i da Srbiji može mnogo toga da ponudi.
"Ona ima veliko tržište od preko 40 miliona ljudi, razvijenu poljoprivredu i IT sektor, iskustvo u odbrambenoj industriji i priliku za srpske kompanije da učestvuju u obnovi zemlje nakon rata", kaže Nikitin i podvlači:
"Ne postoji nijedan razlog zbog kog Srbija ne bi održavala dobre odnose sa Kijevom i razvijala ih na obostranu korist obe zemlje."
Nikitin smatra da je dosadašnji odnos Srbije prema Ukrajini bio mnogo više usmeren na Kremlj nego na zvanični Kijev.
"Osim što je u državnim medijima gajena i podržavana ruska propaganda, Srbija je prema Ukrajini pokazivala prilično omalovažavajući i snishodljiv stav", kaže Nikitin.
On u tom kontekstu ističe posetu tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka Beogradu 2018. godine i odluku zvaničnika da šefa ukrajinske države na aerodromu dočeka ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović.
"To je bio diplomatski gaf pri prijemu predsednika druge države", kaže Nikitin.
Putin najpopularniji političar u Srbiji
Od početka ruske invazije na Ukrajinu zvanični Beograd je osudio narušavanje teritorijalnog integriteta te zemlje, ali odbija da se pridruži sankcijama koje su Evropska unija (EU) i Sjedinjene Države uvele Ruskoj Federaciji.
Zbog toga je, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, više puta bila na meti kritika zvaničnika iz Brisela. Pojedini visoki zvaničnici Srbije takođe održavaju bliske odnose sa Moskvom, poput Nenada Popovića, ministra bez portfelja koji je čest gost u Rusiji.
Istovremeno, Spoljna obaveštajna služba Rusije je u nekoliko navrata optuživala Srbiju da zaobilaznim putem izvozi municiju u Ukrajinu.
Javno mnjenje u Srbiji je, pak, izuzetno naklonjeno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Prema rezultatima istraživanja koje je agencija Galup sprovela početkom 2026. u 57 zemalja sveta o rejtinzima stranih zvaničnika, Putin je ubedljivo najpopularniji u Srbiji.
Činjenica da živi u zemlji koja i dalje održava političke veze sa zvaničnom Moskvom i među čijim stanovnicima ruski predsednik Vladimir Putin uživa veliku popularnost, na Svetlanin život u Srbiji nije uticala.
"Nisam apsolutno nikakvu nelagodnost ovde osećala. Sa koliko god ljudi da sam se susrela nijednom ništa mi ružno nisu rekli i smatram da su ljudi u Srbiji izuzetno prijatni i dobri domaćini", kaže Svetlana.
Pjotr Nikitin smatra da Srbija ne bi trebalo da održava diplomatske veze sa Rusijom koja vrši agresiju na susednu Ukrajinu i koja se "proglasila neprijateljem Evropske unije".
Međutim, upravo zbog takve politike Kremlja brojne krajnje desničarske grupe i političke partije sa desnog spektra u Rusiji vide najvećeg saveznika Srbije.
Desničarske organizacije u Srbiji su od početka invazije organizovale više proruskih skupova. Na njima je iskazana podrška Putinu i ruskoj politici prema Ukrajini.
Jedan od najmasovnijih okupio je oko 4.000 ljudi u centru Beograda, u martu 2022. godine.
Priče ljudi izbeglih iz Ukrajine u Srbiju
