Nakon Azerbejdžana Srbija nastavlja da jače odnose sa još jednom kaspijskom državom i bivšom članicom SSSR – Kazahstanom.
Tek što je iz Beograda ispratio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Astani sa kazahstanskim liderom Kasimom-Žomartom Tokajevim.
Politički dijalog i saradnja u oblasti trgovine, odbrane i tehnologije - bile su glavne teme na stolu dve delegacije u Astani.
Vučić i Tokajev najavili su da bi se saradnja mogla razvijati u ekonomiji, poljoprivredi, namenskoj industriji, informacionim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji.
Kazahstan je već prvi uvoznik sirove nafte u Srbiju, zamenjujući Irak odakle je prethodnih godina najviše uvezeno tog energenta.
Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. uvezla najviše nafte iz Kazahstana – 64 odsto.
"Poseban fokus stavili smo na energetiku, gde vidimo značajan prostor za saradnju u oblasti razvoja novih projekata od zajedničkog interesa", rekao je Vučić.
Dimitrije Milić iz nevladinog Novog trećeg puta kaže da i Srbija i Kazahstan imaju relativno sličnu spoljnu i ekonomsku politiku, iako ne deluje tako na prvi pogled.
"I jednoj i drugoj državi je EU glavni trgovinski partner. Obe države imaju velike kineske investicije i kinesko prisustvo, ali i tradicionalne odnose sa Rusijom", navodi.
Osim toga, dodaje Milić, obe države se oslanjaju na Francusku kao svog pokrovitelja u Evropskoj uniji i u saradnji u oblasti nuklearne energije.
Bogat naftom, gasom i retkim mineralima, Kazahstan pokušava da uravnoteži odnose između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Kazahstan, koji se graniči i sa Rusijom i sa Kinom, član je Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Evroazijske ekonomske unije, organizacija koje predvodi Rusija.
Ali istovremeno pokušava da izgradi bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trumpom).
Korak u tom pravcu je i odluka Kazahstana da se pridruži američkim saveznicima u arapskom svetu u pružanju finansijske i druge pomoći, moguće i trupa.
Kazahstan želi da ojača svoju ulogu regionalnog trgovinskog centra i održi strateška partnerstva sa velikim silama.
Šta je dogovoreno?
Dve strane su razmenile 10 memoranduma o saradnji u oblasti zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i IT sektora.
Prema kazahstanskoj državnoj novinskoj agenciji Kazinform, kazahstanska kompanija Kaztehnolodži i srpski Jugoimport SDPR sklopili su dogovor o popravci i modernizaciji samohodnih artiljerijskih sistema kalibra 122 mm i 152 mm tipova Nora i Soko.
Jugoimport je sa kompanijom Grejt skaj, prema tim navodima, potpisao okvirni sporazum o transferu tehnologije i organizaciji proizvodnje visokoenergetskih materijala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je i da su razmatrane mogućnosti unapređenja saradnje u oblasti vojne industrije, transfera znanja i tehnologija, kao i o potencijalnim zajedničkim projektima.
Vučić je u Astani poručio i da bi želeo da vidi kazahstanske građevinske kompanije i investitore u Srbiji.
Takođe je naglasio i značaj Transkaspijskog transportnog koridora, poznatog kao Srednji koridor, u čijoj izgradnji učestvuje Kazahstan.
To je nova trgovačka ruta duga 6.500 kilometara, koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza, zaobilazeći Rusiju.
"Mi u to moramo da se uključimo, zato sam ja sve vreme insistirao, ne slučajno i sa Kinezima i sa svima, na izgradnji logističkih centara, na izgradnji puteva, na izgradnji pruga - bez toga niste ništa", rekao je Vučić.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev poručio je da su razgovarali o saradnji u energetici, istraživanju i eksploataciji kritičnih minerala i o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Preklapanje interesa u energetici
Dimitrije Milić kaže da se interesi Srbije i Kazahstana preklapaju u energetici.
"Srbija koja je u energetskoj diversifikaciji izbacila uvoz nafte iz Rusije i prebacila se na Kazahstan gde su se interesi dve države povezali, samim tim i trgovinska razmena", dodao je.
Srbija ne uvozi naftu iz Rusije zbog sankcija Evropske unije Moskvi, uvedenih zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Zbog toga se i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu našla pod američkim sankcijama.
U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela zbog čega je američka administracija produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta.
Takođe Beograd pokušava da smanji i dalje dominantnu gasnu zavisnost od Rusije diverzifikujući snabdevanje sa Azerbejdžanom.
"Ako se bude razvila međuzavisnost u drugim oblastima tek tada može da se govori o nekim dubinskim odnosima", kaže Milić govoreći o odnosima Srbije sa Kazahstanom i Azerbejdžanom.
Tokom posete Alijeva Beogradu potpisan je ugovor o izgradnji gasne elektrane na jugu Srbije, koja bi trebalo da bude otvorena do 2029.
Uvećan izvoz Srbije u Kazahstan nakon ruske invazije
Podaci koje je RSE pregledao u bazama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju bitno uvećanje srpskog izvoza u Kazahstan od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Tokom 2022. iz Srbije je u Kazahstan izvezena roba u vrednosti od 45 miliona dolara što je skoro četiri puta više nego u 2020.
Naredne, 2023. izvoz se skoro duplirao na 84 miliona dolara, dok je 2024. izvezena roba u vrednosti od nepuna 63 miliona dolara, pokazuju podaci MMF-a.
Ranije istraživanje RSE pokazalo je da se isto desilo sa prometom koji je uspostavljen sa Kirgistanom, odakle je deo robe reeksportovan ka Rusiji.
Srbija u Kazahstan najviše izvozi hartiju i proizvode od papira, kao i obojene metale, dok je iz Kazahstana u Srbiju godinama unazad stizala uglavnom nafta.
Srbija u proseku uvozi robu čija je vrednost deset puta veća od izvoza u Kazahstan.
Tokom 2025. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz Kazahstana je uvezena roba u vrednosti od 745 miliona evra, od čega je čak 710 miliona evra uvoz nafte.
U poslednje dve godine u Srbiju se uvozi i đubrivo iz Kazahstana koje je, prema podacima Zavoda za statistiku 2021. bilo glavni izvozni proizvod Srbije u Kazahstan.
Dve zemlje imaju ugovor o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2011. godine.
Međutim, postoji lista proizvoda koji nisu obuhvaćeni pravilima slobodne trgovine, te za proizvode kao što su meso, sir, vino, automobili ne važe pogodnosti kao što su ukidanje carina ili olakšan uvoz-izvoz.
Kazahstanski predsednik traži čvršću kontrolu
Vlasti u Kazahstanu najavile su referendum o novom ustavu 15. marta, što se smatra potezom koji će učvrstiti vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva.
Tokajev je bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Dvodomni parlament zamenilo bi jednodomno zakonodavno telo, a novi Narodni savet, koji imenuje predsednik, ima ovlašćenje da predlaže zakone.
Šef države mogao bi da imenuje potpredsednika da izdaje dekrete sa snagom zakona ako se parlament raspusti.
*Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović