Dostupni linkovi

Vojno balansiranje Srbije: I Rusija i NATO


Početak vojne vežbe "Platinasti vuk", foto: Ministarstvo odbrane Srbije

U Vojnoj bazi „Jug“ kod Bujanovca na jugu Srbije, danas je počela međunarodna vojna vežba „Platinasti vuk“, u kojoj vojska Srbije učestvuje sa vojskama osam država, među kojima i nekoliko članica NATO. Istvoremeno, u Belorusiji je u toku još jedna antiteroristička vojna vežba pod imenom “Slovensko bratstvo”, u kojoj Srbija učestvuje uz Rusiju i zemlju domaćina.

Dok Beograd istrajava na politici vojne neutralnosti i balansiranju između saradnje sa Moskvom i NATO kroz program Partnerstvo za mir, javnosti manje poznati ostaju podaci o tome da se u Srbiju, kada je u pitanju opremanje vojske, od država članica Alijanse slilo višestruko više novca nego iz mnogima emotivno bliže Rusije.

Na krajnjem jugu Srbije vojnici iz osam zemalja plus države - domaćina, počeli su vojnu vežbu. Pripadnici vojski BiH, Bugarske, Makedonije, Mađarske, SAD, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva, Crne Gore i Srbije, okupljeni pod imenom „Platinasti vuk“, narednih 11 dana će se, prema ranijim najvama, uvežbavati u „upotrebi nesmrtonosnog oružja i procedurama, radnjama i postupcima prilikom angažovanja u multinacionalnim operacijama i okruženju“.

Mada se „Platinasti vuk“ ne održava pod okriljem NATO, šest od osam gostujućih država učesnica, članice su tog vojnog saveza, dok je, prema izjavama premijera i šefa diplomatije Makedonije, Zorana Zaeva i Nikole Dimitrova, nova vlada te države „čvrsto rešena da je uvede u NATO“.

Početak vojne vežbe "Platinasti vuk", foto: Ministarstvo odbrane Srbije
Početak vojne vežbe "Platinasti vuk", foto: Ministarstvo odbrane Srbije

​Od donošenja te odluke do danas, gotovo sve zemlje u okruženju su ili postale članice ili su na putu da budu deo NATO saveza. Poslednja od njih, Crna Gora, formalno je pristupila NATO-u 5. juna.

„Ne bi bilo iznenađujuće da Srbija, na tom nekom nekom deklarativnom nivou, ostane vojno neutralna i narednih deset godina“, rekla je za Radio Slobodna Evropa Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ono što se, međutim, događa u praksi jeste da, iako vojno neutralna, Srbija ne može da ignoriše realnost u kojoj je NATO-države gotovo potpuno okružuju.

I vršilac dužnosti premijera, šef diplomatije Ivica Dačić, na nedavno održanom forumu u organizaciji ISAC fonda (6. juna 2017.), rekao je da su u prethodnih pet godina održane 44 vežbe sa SAD, a samo šest sa Ruskom Federacijom.

„Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije“, rekao je tada Dačić ipak dodavši da je „potenciranje saradnje sa drugim partnerima kao negativno, isključiv i pogrešan pristup“.

U prethodnih pet godina održane 44 vežbe sa SAD, a samo šest sa Ruskom Federacijom: Ivica Dačić
U prethodnih pet godina održane 44 vežbe sa SAD, a samo šest sa Ruskom Federacijom: Ivica Dačić

„U ovom trenutku je prosto neophodno konstatovati da Srbija više sarađuje sa NATO nego sa Rusijom, ali to nije nešto što je bilo koja politička elita u poslednje vreme bila spremna da obznani i prizna, a za njih bi bilo tek nezamislivo da to još i promovišu“, primećuje Katarina Đokić.

O obimu saradnje Srbije sa državama NATO, najslikovitije govore podaci koje je Ministarstvo odbrane dostavilo RSE, a koji pokazuju da je, u okviru te saradnje pod okriljem programa Partnerstvo za mir, Srbija učestvovala u ukupno 23 vojne vežbe, uglavnom kao posmatrač.

„Sve vežbe realizovane su na teritoriji država članica NATO i partnera, a prva takva na teritoriji Srbije (REGEX 18) planirana je za oktobar 2018. godine“, naveli su Ministarstvu odbrane, u kome ipak ističu da „oružane snage Srbije, shodno politici vojne neutralnosti, kao i odlukama najviših državnih institucija, do sada nisu bile angažovane u izvođenju NATO operacija“.

Zbog svega navedenog, Katarina Đokić smatra da će, uz nastavak politike vojne neutralnosti „da se prosto nastavi i ovaj trend sve intenzivnije saradnje sa NATO, koji nije uslovljen samo blizinom NATO, već i činjenicom da Srbija ima zacrtan cilj da uđe u EU i da saradnja sa NATO znači i veću saradnju sa članicama EU“.

Istovremeno, sa javnom mnjenju Srbije znatno bližom Rusijom, do sada je realizovano gotovo četiri puta manje vojnih vežbi nego pod pokroviteljstvom NATO – pet ih je obavljeno, a šesta, „Slovensko bratstvo“, trenutno je u toku kod grada Bresta u Belorusiji.

Takođe, upadljiva je razlika i kada se pogledaju donacije koje su pristigle iz država članica NATO s jedne i Rusije s druge strane.

Od 2014. godine do danas, iz zemlja NATO je, prema zvaničnim podacima, Srbija u donacijama dobila oko 12 miliona evra. Najveći pojedinačni donator su SAD sa približno 9.8 miliona, dok poslednja zabeležena donacije Rusije datira iz 2014. godine i iznosi 52.000 evra.

Iste, 2014. godine, od država članica NATO Srbija je dobila gotovo pet miliona evra. Od toga 3.9 miliona samo od SAD.

2015. Srbija je od država NATO dobila 5.6 miliona evra, 2016. 857 hiljada evra, a 2017. godine 460 hiljada evra, proizilazi iz podataka Ministarstva odbrane Srbije.

Svi ovi podaci, iako javno dostupni, novost su za većinu građana Srbije. Razlog, objašnjava Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, treba tražiti u političkim elitama koje ne žele da ugroze svoje rejtinge na nepopularnoj temi, s obzirom da većina građana Srbije NATO i dalje posmatra isključivo kroz bombardovanje ’99. godine.

„U tom smislu se i dalje smatra kao politički osetljivo da se priča o saradnji sa NATO i o nekim aspektima koji su možda i pozitivni za Srbiju i za sistem odbrane Republike Srbije. S druge strane, interesantno je da se ni mediji nisu preterano bavili ovom temom, iako su sve informacije i o zajedničkim vojnim vežbama i o saradnji, bilateralnim sporazumima, donacijama dostupne na sajtu Ministarstva odbrane. Tako da, nije moguće reći da Ministarstvo bilo šta krije, nego da te infromacije, iz nekog razloga, ne završavaju u široj javnosti“, rekla nam je.

Dodajmo još da je Srbija od Rusije za 25 miliona evra kupila dva helikoptera MI-17, koje je na aerodromu u Batajnici, uz medije dočekao tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Polovnih šest MiG-ova 29, o kojima se u javnosti veoma mnogo govorilo, još nije stiglo u Srbiju. Kada bi trebalo da dođu, pouzdano se ne zna, ali, prema poslednjim informacijama koje prenose domaći mediji, mogli bi da budu isporučeni do polovine jula.

To, kako dodaju, garantuje lično predsednik Rusije, Vladimir Putin.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG