„Jovica Stanišić i Franko Simatović, bivši čelnici Državne bezbednosti (DB) Srbije, glavni su protagonisti zločinačkog poduhvata proterivanja nesrba iz Hrvatske i BiH", izjavio je na početku ponovljenog suđenja tužilac Daglas Stringer.
Njegovim izlaganjem startovao je proces koji se pred Haškim tribunalom, odnosno Rezidualnim mehanizmom (pravnom i tužilačkom institucijom – naslednikom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, MKSJ), protiv njih dvojice vodi po optužnici za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu od 1991.-1995.
„To je trebalo da bude ostvareno nasilnim premeštanjem nesrba, najčešće etničkih Hrvata i Muslimana, sa delova teritorija za koje su Srbi tvrdili da pripadaju njima. Rasprostranjenom kampanjom proterivanja, ubistava, zastrašivanja, deportacije. Optuženi su omogućili da se ovi zločini dogode, usmeravanjem i podrškom srpskim snagama koje su ih počinile. Oni su nameravali da počine ove zločine nastavljajući da podržavaju srpske snage uprkos spirale nasilja koja je pogodila hiljade nevninih širom Hrvatske i BiH“, rekao je u uvodnom izlaganju tužilac Daglas Stringer.
On je naglasio da tako nešto nije bilo moguće bez podrške pojedinaca iz tadašnje jugoslovenske vlasti, rukovodećih kadrova vojske, ljudi iz republičke administracije Srbije i lokalnih lidera Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je, prema optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević – koji je tokom suđenja za zločine u Hrvatskoj i BiH preminuo u haškom pritvoru 2006.
„Stanišić je zloupotrebio službu Državne bezbednosti da unapredi udruženi zločinački poduhvat. Formirao je elitnu jedinicu koja je činila zločine u Hrvatskoj i BiH. Ta specijalna jedinica je funkcionisala pod običnim nazivom ’Jedinica’ ili Frenkijevci, jer su bili pod direktnim rukovodstvom Franka Simatovića. Kasnije je postala poznata i pod imenom Crvene beretke. Zaslugom Stanišića DB je preuzeo ključnu ulogu u naoružavanju i osposobljavanju drugih srpskih snaga koje su činile zločine u nameri da uklone nesrbe“, rekao je Stringer.
Tužilac je potencirao da o motivima za takva dejstva nema nikakvih nedoumica.
„Smrt, razaranje i proterivanje hiljada nesrba širom Hrvatske i BiH nisu nenamerna posledica konflikta u kom su srpske strane pokušale da zaštite civile i poštuju propise koji prate oružane sukobe. Počinjeni zločini su posledica težnje da se nasilno premeste nesrbi. Civili su bili meta, a njihovo proterivanje cilj!", zaključio je Stringer.
Raspravno veće odobrilo je tužiocima da u spis tokom procesa uvedu iskaze ukupno 143 svedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku. Tužilaštvo izvođenje dokaza protiv Stanišića i Simatovića treba da završi za 104 radna sata.
Zbog bolesti Jovice Stanišića, suđenje će se odvijati tri dana nedeljno, sa dva jednipočasovna dnevna zasedanja izmedju kojih će biti dva sata pauze.
Procesom predesedava sudija Barton Hol (Burton Hall) sa Bahama, a u raspravnom veću su još sudije Seon Ki Park iz Južne Koreje i Džozef Čiondo Masanče (Joseph Chiondo Masanche) iz Tanzanije.
Proces protiv Stanišića i Simatovića počeo je ispočetka na osnovu odluke Žalbenog veća iz 2015. godine koje je poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu donetu 2013. godine. Stanišić i Simatović su se, zbog početka ponovljenog suđenja, vratili 30. maja u sudski pritvor u Hagu sa privremene slobode u Srbiji, na koju su bili od decembra 2015.
"Jovica Stanišić i Franko Simatović – Frenki su svoju karijeru počeli u Državnoj bezbednosti i tokom vremena su došli do rukovodećih mjesta. Za vrijeme devedesetih DB je bio jedan od stubova moći Slobodana Miloševića i u velikom dijelu je na samom DB-u počivao njegov režim", podseća Filip Švarm, dugodišnji novinar i autor dokumentarnog serijala "Jedinica" o Jedinici za specijalne operacije – Crvenim beretkama koja je, između ostalog, ratovala na prostoru bivše Jugoslavije.
"Crvene beretke su bile direktno pod upravom Državne bezbednosti. Operativni rukovodilac na terenu je svima bio Simatović. S druge strane, Državna bezbednost je zapravo kontrolirala sve srpske vlasti sa one strane reke Drine. I u Kninu i na Palama. Kroz DB je Milošević mogao da ostvari svoj kompletan uticaj i pomera ljude kao šahovske figure", navodi Švarm.
Dirigentska palica Srbije i DB
Simatović i Stanišić su 2013. godine prvostepeno oslobođeni na osnovu zaključka sudija da osnivanje i logistička podrška specijalnim policijskim formacijama i jedinicama – ne znači i komandnu odgovornost za zločine koje su te formacije i jedinice počinile.
Nemanja Stjepanović, stručnjak nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo, podseća da je Žalbeno veće odbacilo takvu argumentaciju – što je i dovelo do ponavljanja suđenja.
"To je proces koji je po optužnici sproveden pod dirigentskom palicom Srbije i njene Državne bezbednosti. Tako što su finansirali, obučavali, oformili i kontrolisali jedinice koje su činile zločine", napominje Stjepanović.
On potencira da je ponovljeno suđenje Simatoviću i Stanišiću prilika da Srbija preuzme svoj deo odgovornosti za ratove na području bivše Jugoslavije.
"Ako uzmemo u obzir da se Tribunal zatvara krajem ove godine i da preostale predmete preuzima rezidualni mehanizam – na samom smo kraju a nemamo zapravo nijednu presudu na osnovu koje bismo na valjan način iščitali ulogu Srbije u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Zbog toga nam sada samo ostaje ovaj predmet da se to utvrdi", smatra Stjepanović.
Ponavljanje suđenja optuženim bivšim pripadnicima srpske tajne policije uliva nadu i da će pravda za žrtve i njihove porodice biti zadovoljena, mišljenja je novinar Filip Švarm. Međutim, dugotrajni procesi koji se pred Haškim sudom vode, inicirali su pojedine probleme.
"To više nema tu vrstu satisfakcije kada je reč o uspostavljanju normalnih odnosa u regionu već je dovelo do navijačkog sindroma, gdje svaka nacija navija za 'svoje' bez obzira zašto i kako su optuženi. Ali, mislim da je jako važno da svi koji su odgovorni – odgovaraju za ratne zločine. Haški tribunal je izuzetno važan jer ono što je procesuirao – u domicilnim državama ne bi procesuirao niko", smatra Švarm.
Istovremeno, Nemanja Stjepanović smatra da bi osuđujuća presuda Simatoviću i Stanišiću istovremeno bila i potvrda veze Srbije i njenog DB-a sa različitim formacijama koje su u ime Srbije ratovale u bivšoj Jugoslaviji. Stjepanović očekuje da bi to doprinelo i kažnjavanju neposrednih počinilaca pred domaćimm pravosuđem.
“Osim suđenja ’Škorpionima“ u Beogradu mimo toga nemamo nikakve procese protiv tih počinilaca iz recimo Arkanovih jedinica, što je potpuno zapanjujuće. Da vi apsolutno nemate nijedno suđenje protiv počinilaca iz jedinica koje su u velikom broju presuda Haškog tribunala označene direktnim počiniocem najtežih zločina protiv civila od Bijeljine do istočne Slavonije i drugih mesta“, zaključuje Stjepanović.
Stanišića i Simatovića vlasti Srbije su uhapsile tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. – za šta je na zatvorske kazne osuđena nekolicina pripadnika nekadašnje Jedinice za specijalne operacije. Na maksimalnu - četrdesetogodišnju jedan od njenih komandanata Milorad Ulemek Legija.
Facebook Forum