Nakon najava promene spoljne politike zbog odnosa prema Kosovu, zvaničnici Srbije i pojedinačno upiru prstom u pojedine države koje su olakšale put bivše pokrajine u Savetu Evrope.
Ukrajina, Moldavija, Grčka, Slovačka, Jermenija, ali i susedne Bosna i Hercegovina i Crna Gora mogle bi biti suočene sa reciprocitetnom spoljnom politikom Srbije.
Razlog tome je što su te zemlje bile uzdržane na Komitetu ministara Saveta Evrope prilikom glasanja o aplikaciji Kosova za članstvo, osim Jermenije koja nije glasala i Crne Gore koja je podržala Kosovo.
I dok su bilateralni odnosi nekih od ovih zemalja sa Srbijom zanemarljivi, pojedine od njih se suočavaju sa izazovima u kojima računaju na svaku podršku.
Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić poručio im je da "ne može nečiji drugi teritorijalni integritet da bude važniji od našeg".
"Svako ko bude želeo Srbiju za prijatelja i saveznika moraće to da dokaže", rekao je Dačić 27. aprila za dnevne novine Kurir.
Prema njegovim rečima spoljna politika Srbije će sigurno doživeti neke korekcije kad je reč o pojedinim državama na osnovu njihovog glasanja u Savetu Evrope.
Dan nakon tog glasanja, zvaničan Beograd je najavio promenu u spoljnoj politici tako što će se recipročno poštovati teritorijalni integritet zemalja koje podržavaju integritet Srbije.
Bez odgovora Vlade Srbije
Iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić nije odgovoreno na upit RSE da li se najavljena primena reciprociteta u poštovanju teritorijalnog integriteta zemalja može odnositi na Ukrajinu, Bosnu i Hercegovinu i Moldaviju.
Nikola Lunić, izvršni direktor beogradskog nevladinog Saveta za strateške politike, naveo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne očekuje da bi Srbija mogla glasati protiv sopstvenih interesa.
"Ali ne treba isključiti da bi se reciprocitet mogao primeniti prilikom glasanja po nekim manje važnim pitanjima od pitanja suvereniteta nekih zemalja", ocenio je Lunić.
Poštovanje teritorijalnog integriteta je ključni argument Srbije u nepriznavanju kosovske nezavisnosti. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008.
U reakciji na glasanje u Savetu Evrope grčki dnevni list Katimerini objavio je 27. aprila komentar novinara Stavrosa Papantonijua u kome on navodi da su srpske specijalne snage odustale od učešća u multinacionalnoj vojnoj vežbi "Orion 23".
Srpsko Ministarstvo odbrane se nije oglasilo o ovome.
Zvaničnici Srbije 'prozvali' Ukrajinu
Nakon glasanja u Savetu Evrope, šef diplomatije Ivica Dačić upitao je zašto da Srbija štiti integritet Ukrajine dok je ta država suzdržana po pitanju Kosova.
Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. Sa druge strane, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022, ali je podržala rezolucije Ujedinjenih nacija kojima se kritikuje Kremlj.
Dačić je 25. aprila na Radio-televiziji Srbije (RTS) podsetio da Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama.
"A kada je reč o našem teritorijalnom integritetu, oni su uzdržani. To će uticati na naše stavove nadalje", poručio je Dačić.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izrazio razočarenje uzdržanošću Ukrajine u Savetu Evrope.
"Srbija nikada nije bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekao je Vučić novinarima 25. aprila.
Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, da bi prošle godine i četiri ukrajinske oblasti – Donjeck, Lugans, Zaporožje i Herson proglasila za rusku teritoriju.
Srbija, poput zapadnih zemalja, nije priznala ove teritorije kao ruske.
Upozorenje zvaničnog Beograda i za BiH
Iste poruke kao Ukrajini, upućene su iz Beograda i susednoj Bosni i Hercegovini, koja je takođe bila uzdržana prilikom glasanja.
"Što se tiče BiH, da li je bilo nekad mog nastupa da nismo rekli teritorijalni integritet BiH? Sada kada neko to pita, bićemo uzdržani", rekao je Dačić RTS-u 25. aprila.
Zvaničnici Srbije su godinama unazad isticali da poštuju integritet Bosne i Hercegovine iz Dejtonskog sporazuma.
- SPECIJALI RSE: Sve karte Dejtona | Tajne Dejtona | U prvom redu dejtonske historije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pored toga, navodio i da je politika Srbije "poštovanje integriteta Republike Srpske u okviru BiH".
Dejtonski sporazum iz 1995. kojim je okončan rat u BiH uspostavio je administrativni sistem po kojem je zemlja i dalje podeljena između srpskog entiteta - Republike Srpske - i bošnjačko-hrvatske Federacije BiH, povezane centralnom vladom.
Međutim, BiH se suočava sa kontinuiranim izjavama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da taj bosanskohercegovački entitet razmišlja da donese odluku o otcepljenju.
U jednoj od poslednjih izjava Dodik je 23. aprila pozvao na uniju između Srbije i Republike Srpske.
Dodik je čest gost na zvaničnim događajima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
BiH je, pored Srbije, jedina država Zapadnog Balkana koja nije priznala Kosovo, jer je za to potrebna saglasnost sva tri člana Predsedništva BiH, što Dodik koči.
Signal i Moldaviji
I ova zemlja je takođe bila uzdržana tokom glasanja o Kosovu u Savetu Evrope.
U Moldaviji postoji proruska separatistička regija Pridnjestrovlje. Rusija drži više od 1.000 vojnika u ovoj separatističkoj regiji i finansijski podržava tu teritoriju, ali nije priznala nezavisnost.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao je za RTS da u Savetu Evrope postoji deklaracija u kojoj se kaže da treba da se poštuju i teritorijalni integriteti Ukrajine i Moldavije.
"Uložićemo amandman s tim – šta je s teritorijalnim integritetom Srbije. Zašto bismo mi to radili, a da Ukrajina i Moldavija budu uzdržane kada je reč o našem teritorijalnom integritetu", upitao je Dačić.
Do sada su Srbija i Moldavija isticale obostranu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu.
To je ponovljeno i tokom telefonskog razgovora između predsednika Srbije i Moldavije Aleksandra Vučića i Maje Sandu u telefonskom razgovoru u februaru.
Lunić: Ne očekujem da reciprocitet bude u Strategiji
Nikola Lunić ne očekuje da bi princip reciprociteta, a posebno ne najava mera protiv pojedinih zemalja, trebalo da se nađe u najavljenoj Strategiji spoljne politike.
Na sednici Vlade Srbije 25. aprila je dogovoreno da se pristupi izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike "koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama".
Lunić navodi da bi Strategija spoljne politike trebalo, pre svega, da definiše odnos Srbije prema evropskim integracijama, kao i dinamiku harmonizacije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Dan nakon što je Srbija najavila "suštinske promene" u spoljnoj politici, Evropski parlament je još jednom podsetio da kao zemlja kandidat za članstvo, mora da se pridržava principa i politike EU.
U izveštaju koji je usvojen 26. aprila, spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta izrazio je žaljenje što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja se nije priključila sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Facebook Forum