Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovo je pozvao na uniju između Srbije i tog bosnakohercegovačkog entiteta.
Dodik je govorio 23. aprila na komemoraciji u selu Gradina na severu Republike Srpske, održanoj za žrtve stradalih u hrvatskom logoru Jasenovac u Drugom svetskom ratu. Tokom Drugog svetskog rata, desetine hiljada Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista ubijeno je u logoru Jasenovac - poznatom kao "hrvatski Aušvic". Logorom je upravljao ustaški režim koji je bio saveznik nacista u Hrvatskoj.
"Nas (Srbe) niko neće sprečiti da se ujedinimo jer je to naše pravo i naša istorija. Prošli vek je bio vek srpskog stradanja, a ovaj vek srpskog ujedinjenja", rekao je Dodik.
On je kazao da "Srbi neće opstati na ovim prostorima ako Republika Srpska ne postane nezavisna u narednim godinama".
Dejtonski sporazum iz 1995. godine kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini (1992-95.) uspostavio je administrativni sistem po kojem je Bosna i dalje podeljena između srpskog entiteta - Republike Srpske - i bošnjačko-hrvatske federacije povezane slabom centralnom vladom.
Dodik, koji odbacuje administrativno uređenje i ovlašćenja Kancelarije visokog predstavnika - nadzornika građanskih i drugih aspekata Dejtonskog sporazuma međunarodne zajednice, nastavio je sa kritikama međunarodne zajednice i optužio zapadne diplomate da pokušavaju da "eliminišu" Srbe iz BiH.
Praveći paralelu između stradanja u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu i masakra 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. tokom rata u BiH 1992-1995, Dodik je izbegao da ovo drugo nazove "genocidom" i rekao da zapadne diplomate "ne mogu izjednačiti počinjeni zločin" u Srebrenici sa Jasenovcem "jer nije isto".
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTI) i najviši pravosudni organ Ujedinjenih nacija, Međunarodni sud pravde, priznali su ubistva koja su počinili pripadnici snaga bosanskih Srba u Srebrenici kao genocid.
Više od 50 ljudi osuđeno je na ukupno 700 godina zatvora zbog svoje uloge u genocidu i ratnim zločinima u Srebrenici, uključujući bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i bivšeg vojnog komandanta Ratka Mladića koji su osuđeni na doživotni zatvor.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je komemoraciji, ali nije komentarisao Dodikove izjave o ujedinjenju sa Srbijom, iako je ranije u više navrata govorio u prilog bosanskom suverenitetu. Dodik, lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Republici Srpskoj, više puta je pozivao na referendum i secesiju tog entiteta od ostatka BiH, što je nazvao "eksperimentom međunarodne zajednice" i "nemogućom, nametnutom zemljom", rekavši da su bosanski Srbi imali pravo da sami odlučuju o svojoj budućnosti.
Sjedinjene Države i Velika Britanija sankcionisale su Dodika i neke druge srpske političare u Bosni i Hercegovini zbog podrivanja teško stečenog mira.
Dodik pokušava da odvoji vojnu, policijsku i poresku administraciju entiteta od centralne vlade BiH, što je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine. Republika Srpska je više puta pokušala da implementira imovinski zakon koji ima za cilj da prenese državnu imovinu BiH na Republiku Srpsku.
Rusija i Srbija prećutno podržavaju postupke Dodika, koji se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi uoči prošlogodišnjih izbora u BiH. Dodik se protivi uvođenju sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, a protivi se i priznavanju Kosova kao nezavisne države.
