Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dačić: Niko ne sme da se igra vatrom, Srbija će reagovati


Žozep Borel i Ivica Dačić, Beograd

Iako Srbija i Španija nemaju bliske ekonomske veze, relativno su česti su susreti njihovih zvaničnika – i u bilateralnim susretima i onim na marginama multilateralnih događaja. Najmanji imenitelji koji su do toga doveli – jesu Kosovo i Katalonija, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).

Španija je jedna od pet članica Evropske unije (EU), koje ne priznaju Kosovo, očigledno se vodeći svojim unutrašnjepolitičkim državnim razlozima, a Srbija u znak zahvalnosti uzvraća protivljenjem separatističkim potezima španskog regiona Katalonije.

Ovakva "razmena" došla je do izražaja i prilikom posete šefa španske diplomatije Beogradu.

Ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel izjavio je da slučajevi Kosova i Katalonije nisu za poređenje jer, kako je naveo, dve situacije nemaju veze jedna s drugom.

"Te dve situacije zaista nemaju ništa jedna sa drugom. Ono što se desilo na Kosovu nema veze sa situacijom u Kataloniji. Takva poređenja padaju na gluve uši. Ona nemaju težinu iako se sviđaju zagovornicima nezavisnosti Katalonije. Međutim, ni jedna od situacija koje trenutno imamo u Evropi u vezi sa separatističkim protestima, ne mogu da se porede", rekao je šef španske diplomatije u odgovoru na pitanje RSE mogu li se uporediti odnos Srbije prema Kataloniji i odnos Španije prema Kosovu, odnosno, kako reaguje na mišljenja da je Katalonija razlog nepriznavanja Kosova od strane Španije.

Borel: Kosovo i Katalonija nisu za poređenje
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:44 0:00

Žozep Borel je, nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, rekao i da se Španija protivi nezavisnosti Kosova, ali da podržava traženje kompromisnog rešenja u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"Ponovili smo predsedniku i ministru stav Španije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. U isto vreme, smatramo da se jedino kroz dijalog može doći do trajnog i kompromisnog rešenja za ovo pitanje", kazao je Borel.

Razgovor španske delegacije na čelu sa Borelom (levo) i srpske na čelu sa Dačićem (desno)
Razgovor španske delegacije na čelu sa Borelom (levo) i srpske na čelu sa Dačićem (desno)

Iz kabineta predsednika Vučića je saopšteno da je on je šefu špаnske diplomаtije rekаo dа se "Srbijа ponаšа odgovorno" jer je ispunilа sve svoje obаveze iz Briselskog sporаzumа i u isto vreme "rаzumno i uzdržаno" jer nije recipročnim merаmа odgovorilа nа tаkse koje je Prištinа uvelа nа robu iz Srbije.

"Prištinа je, međutim, donošenjem plаtforme pokаzаlа dа je protiv dijаlogа i time zаprаvo oznаčilа njegov krаj", kazao je Vučić, navodi se u saopštenju.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić se, kako je rekao, zahvalio na stavu Španije o nepriznavanju Kosova, rekavši da je to za Srbiju važno jer se radi o velikoj članici EU.

"S druge strane, Srbija pruža čvrstu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Španije, protivi se pokušajima internacionalizacije katalonskog pitanja i nema nikakav kontakt sa separatistima iz Katalonije. Mi nismo dozvolili da se u našoj zemlji otvara bilo kakvo predstavništvo Katalonije koje bi imalo bilo kakav međunarodni prizvuk nekog međunarodnog suvereniteta Ili državnosti", naveo je Dačić.

"Svim međunarodnim faktorima jasno je rečeno da će svaka vojna intervencija koja narušava dogovor u Briselu, sa NATO-om i sa Kforom, izazvati reakciju Srbije", izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na zajedničkoj press konferenciji sa Borelom.

"Svi dobro znaju da niko ne sme da se igra vatrom i da očekuje da Srbija neće reagovati. Srbija će reagovati", rekao je Dačić upitan da komentariše navode da "kosovske vlasti planiraju upad u postrojenje "Trepče" na severu Kosova".

Dačić je rekao i da "poziva sve da vode računa da ne provociraju Srbiju", dodavši da "Srbija neće dozvoliti da bude deo problema".

Srbija insistira na produbljivanju političkih odnosa sa Španijom, uprkos tome što dve zemlje nemaju razvijene ekonomske odnose. Srbija plasira samo oko 170 miliona svoje robe na špansko tržište, a kad je reč o španskim investicijama - tek oko 40 španskih kompanija ima ozbiljnije investicije u Srbiji.

U političkom smislu, Španija, tradicionalno, nije diplomatski prisutna u regionu Zapadnog Balkana, iako sa Srbijom diplomatske odnose ima više od sto godina.

Prošle godine je u Beogradu održan poslovni forum Srbije i Španije, a španski ambasador u Srbiji Migel Fuentes zahvalio je na podršci koju je Srbija pružila Španiji u delikatnim političkim trenucima, misleći na podršku Beograda teritorijalnoj celovitosti Španije, odnosno, nepodržavanje referenduma o odvajanju španske pokrajine Katalonije, održanog 1. oktobra 2017. godine.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je tim povodom u oktobru 2017. godine istakao da Srbija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Španije i njeno jedinstvo.

Nakon što je godinu dana kasnije delegacija Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije napustila Međuparlamentarnu konferenciju o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU u Beču zbog naziva "Kosovo" bez zvezdice ispred delegacije iz Prištine, isto to je učinila i delegacija parlamenta Španije.

Dvojica šefova diplomatije su se sastala i u oktobru prošle godine na Mediteranskoj konferenciji OEBS-a u Malagi, Srbija je otvorila i konzulate u Sevilji i Saragosi, a španski kolega je Dačića pozvao da otvori konzulat i u Barseloni.

Madrid je bio solidaran sa Beogradom i prilikom odlučivanja o prijemu Kosova u UNESCO, kao i na sednici Generalne skupštine Interpola u novembru prošle godine. Iako na kraju nije prihvaćena, podržao je inicijativu Srbije i nekoliko drugih zemalja da se članstvo Kosova u Interpolu skine s dnevnog reda.

Nakon nepriznatog referenduma u Kataloniji Srbija je izašla u susret Madridu. Naime, na molbu španskih vlasti, odustala je od toga da odnese pismo Evropskoj uniji u Brisel, u kome je negodovala zbog, kako je navedeno, dvostrukog aršina Evropske komisije.

Ustav Španije ne priznaje katalonski referendum o odvajanju i Evropska komisija je u pravu što priznaje teritorijalni integritet i suverenitet Španije, ali zašto tako ne gleda i na Srbiju, čiji Ustav takođe ne priznaje odvajanje Kosova, upitala je tada srpska premijerka Ana Brnabić.

Samo nedelju dana pre usvajanja Strategije proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana na samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, u maju prošle godine, Španija se svojim "non paperom" suprotstavila upotrebi termina WB6, što je skraćenica sa šest zemalja Zapadnog Balkana jer bi to, kako je istakla, podrazumevalo da je Kosovo država. U usvojenom dokumentu onda je kompromisno upotrebljen termin "partneri" umesto "države".

Uprkos stavu španskog ministra spoljnih poslova da se pitanje Katalonije ne može izjednačiti sa pitanjem Kosova, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja za RSE ocenjuje da je najvažniji razlog što Srbija insistira na produbljivanju odnosa sa Španijom činjenica što ta država ne priznaje nezavisnost Kosova.

"Ja mislim da nema nikakve dvojbe, nikakvog dvoumljenja, da je, zapravo, Kosovo u pitanju, odnosno, moguća paralela između Kosova i Katalonije. Ako pogledate ko u Evropskoj uniji nije prihvatio priznavanje Kosova, to su tri zemlje i razlog je upravo zbog toga što imaju ne isti, ali vrlo sličan problem – to je Španija, sa Katalonijom, a svojevremeno i sa Baskijom, to je Slovačka sa mađarskom manjinom i Rumunija, sa mađarskom manjinom, dakle, zbog toga što njih 'svrbi' nešto što Srbiju 'svrbi' možda malo više, ali vrlo slična stvar", kaže Crnobrnja.

U aprilu prošle godine španski ambasador u Srbiji Migel Fuentes rekao je da Srbija treba da insistira na formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, a evropske institucije, pod čijim pokroviteljstvom se odvija dijalog Beograda i Prištine, treba jasno da podrže taj legitimni zahtev.

Strah da Katalonija i baskijski region mogu slediti kosovski put i proglasiti nezavisnost imao je učinak da Španija bude čak i tvrđa u protivljenju kosovskoj nezavisnosti.

U 2009. godini je bivši ministar spoljnih poslova Hose Garsia Margaljo izjavio da "Španija ne priznaje Kosovo zbog Katalonije i baskijskog regiona, iako se oni ne mogu uporediti".

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG