Izmene više pravosudnih zakona, koje je 28. januara usvojila Skupština Srbije, mogle bi predstavljati "značajan korak unazad u posvećenosti zemlje na putu pristupanja Evropskoj uniji", ocenila je Evropska komisija.
"Dozvolite mi da podsetim da su te izmene pripremljene i usvojene kroz ubrzan i netransparentan proces, bez javnih konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", rekao je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
On je dodao da će Komisija proceniti sadržaj zakonskih tekstova i da će, po okončanju te procene, "preduzeti odgovarajuće mere".
Mersije je podsetio da se od Srbije, kao zemlje kandidata, očekuje da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava, u skladu s preporukama Evropske komisije.
Kako je Radiju Slobodna Evropa (RSE) nezvanično rečeno u Komisiji, ovaj potez bi mogao "ozbiljno da naruši odnose sa Srbijom".
Izvori iz Komisije potvrdili su da je zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona evropska komesarka Marta Kos već prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom susreta u Davosu prošle nedelje.
RSE saznaje i da eksperti Komisije intenzivno rade na evaluaciji usvojenih zakonskih tekstova i ne isključuje se mogućnost da Brisel pozove nadležne u Srbiji da povuku odluku.
Vladajuća većina u Skupštini usvojila je set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, a svi amandmani opozicije su odbijeni.
Mrdić je u decembru 2025. godine u Skupštinu uputio predloge izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te predlog izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
U tom paketu predložene su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kritike opozicije i stručne javnosti
Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su izmene i dopune pravosudnih zakona tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci.
Predlagač Uglješa Mrdić izjavio je 28. januara da je njihovim usvajanjem u Skupštini Srbije "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu".
Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava.
Osim opozicije, izmene zakona kritikovala je i stručna javnost.
Tužilaštvo za organizovani kriminal ocenilo je ranije da bi izmene Zakona o javnom značile "nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca".
Udruženje tužilaca Srbije ocenilo je upućivanje u proceduru predloga izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu bez javne rasprave predstavlja "ozbiljno odstupanje od domaće zakonodavne tradicije koja je u oblasti pravosuđa uspostavljana i poštovana tokom poslednjih više od dvadeset godina".
Iz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE ranije izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu".
Izmene seta zakona u oblasti pravosuđa dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika.
U avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu.
Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća.
Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda.
Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom".