Evropska komisija (EK) pozvala je na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su 28. januara usvojene u Skupštini Srbije, ocenjujući da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija.
"To potkopava nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EK Gijom Mersije.
On je naveo da su amandmani pripremljeni i usvojeni kroz ubrzan i netransparentan postupak, bez javnih konsultacija, te da su u suprotnosti sa ranijim reformama u Srbiji i njenim prethodnim obavezama da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava.
"Revizija mora da poštuje transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", rekao je Mersije.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da "glasanje u Skupštini Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka Evropskoj uniji".
Ona je na društvenoj mreži X napisala da Srbija rizikuje da krene u suprotnom pravcu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah, a Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju.
"To nije ono što želimo", poručila je Kos.
Izvori iz Komisije potvrdili su za RSE da je zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona evropska komesarka već prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom susreta u Davosu prošle nedelje.
Kako je za RSE nezvanično rečeno u Komisiji, ovaj potez bi mogao "ozbiljno da naruši odnose sa Srbijom".
Vladajuća većina u Skupštini usvojila je 28. januara set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a svi amandmani opozicije su odbijeni.
Mrdić je u decembru 2025. godine u Skupštinu uputio predloge izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te predlog izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
U tom paketu predložene su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kritike stručne javnosti i opozicije
Izmene zakona kritikovali su i stručna javnost i opozicija.
Tužilaštvo za organizovani kriminal ocenilo je ranije da bi izmene Zakona o javnom značile "nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca".
Udruženje tužilaca Srbije ocenilo je upućivanje u proceduru predloga izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu bez javne rasprave predstavlja "ozbiljno odstupanje od domaće zakonodavne tradicije koja je u oblasti pravosuđa uspostavljana i poštovana tokom poslednjih više od dvadeset godina".
Reagovala je i Advokatska komora Srbije. U saopštenju 28. januara izrazili su zabrinutost, navodeći da se protive izmenama zakona.
Između ostalog, ukazali su da "predložene zakonske izmene nisu pripremane u postupku koji obezbeđuje puno poštovanje ustavnog načela podele vlasti i institucionalne ravnoteže", kao i da "nije sproveden transparentan i inkluzivan postupak javne rasprave, niti je obezbeđeno suštinsko učešće stručne javnosti".
Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su izmene i dopune pravosudnih zakona tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci.
Predlagač Uglješa Mrdić izjavio je 28. januara da je njihovim usvajanjem u Skupštini Srbije "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu".
Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava.
Iz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE ranije izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu".
Izmene seta zakona u oblasti pravosuđa dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika.
U avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu.
Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća.
Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda.
Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom".