Dostupni linkovi

Srpske avio-kompanije zadržavaju letove do Rusije uprkos zabranama


Ruta aviona kompanije 'Er Pink' od Moskve do Bakua (Azerbejdžan). Kompanije u vlasništvu Željka Mitrovića, srpskog medijskog magnata i prvog čoveka privatne televizije Pink bliske aktuelnoj vlasti u Srbiji.

U trenutku kada je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinut vazdušni saobraćaj većine evropskih zemalja sa Rusijom, avio-kompanije iz Srbije su među retkima koje i dalje saobraćaju ka i iz Rusije.

Tako je 28. februara oko 21 sat na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" sleteo avion nacionalne avio-kompanije "Er Srbija" koji je leteo na relaciji Moskva – Beograd.

Istog dana nešto ranije u glavni grad Srbije sleteo je i avion srpske privatne avio-kompanije "Er Pink", koji je takođe poleteo iz Moskve. Ista kompanija – koja je u vlasništvu Željka Mitrovića, srpskog medijskog magnata i prvog čoveka privatne televizije Pink bliske aktuelnoj vlasti – je 28. februara imala i let od Beograda do Moskve.

Prema podacima sajta FlightRadar24, koji beleži kretanje putničkih aviona u realnom vremenu, "Er Pink" je 27. februara leteo i od Beograda do Sankt Peterburga na severozapadu Rusije.

U beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" su u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da nemaju procenu je li u poslednjih nekoliko dana zabeležen veći broj putnika iz Rusije.

"S obzirom na činjenicu da je prevoz putnika u vazdušnom saobraćaju u nadležnosti avio-kompanija, molimo Vas da informacije o broju putnika i očekivanom broju putnika na pojedinačnim destinacijama potražite direktno u avio-kompanijama", navodi se u odgovoru aerodroma "Nikola Tesla".

To pitanje RSE je uputio kompanijama "Er Srbija" i "Er Pink", ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

"Er Srbija" je u većinskom vlasništvu Vlade Srbije, dok drugi deo udela drži "Etihad ervejz".

U beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" su u pisanom odgovoru za RSE rekli da nemaju procenu je li u poslednjih nekoliko dana zabeležen veći broj putnika iz Rusije.
U beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" su u pisanom odgovoru za RSE rekli da nemaju procenu je li u poslednjih nekoliko dana zabeležen veći broj putnika iz Rusije.

Petar Vojinović, urednik portala Tango Six, specijalizovanog za vazduhoplovstvo, smatra da srpska nacionalna kompanija "Er Srbija" neće profitirati od trenutne situacije.

"Letove prema Rusiji će pre svega preuzeti tri velike bliskoistočne avio-kompanije: 'Emirats', 'Turkiš erlajns' i 'Katar ervejz'. Oni će da preuzmu globalnu potražnju za letovima ka i od Rusije", kaže Vojinović.

'Er Srbija' ima osam nedeljnih letova na liniji Beograd – Moskva – Beograd, a leti i na liniji ka i od Sankt Peterburga.

On dodaje da se iz tog ugla ne može očekivati da "Er Srbija" značajnije profitira, budući da su ove kompanije mnogo veće i povezanije sa svim globalnim tržištima.

"Ono što će se 'Er Srbiji' dogoditi jeste da će dramatično da uveća broj putnika svakako za Rusiju", smatra Vojinović.

"Er Srbija" ima osam nedeljnih letova na liniji Beograd – Moskva – Beograd, a leti i na liniji ka i od Sankt Peterburga.

"Aeroflot" i "Nordvind erlajns" koji su imali redovne letove na relaciji Rusija – Beograd zbog zabrana vazdušnog prostora prinuđeni su da obustave operacije.

Kako se vidi na sajtu "Er Srbije", avionske karte od Moskve do Beograda su gotovo rasprodate do 4. marta. Tog dana cena karte, kako se trenutno vidi na sajtu, je oko 1.000 evra.

Srbija, koja nije članica EU, nije zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione. Ruskim kompanijama avionski saobraćaj otežava činjenica da je Srbija okružena državama koje su zabranile ruskim avionima da preleću preko njihove teritorije. Sa druge strane, srpski avio prevoznik “Er Srbija” može nesmetano da leti i preko evropskih zemalja do Moskve.

Avionske karte "Er Srbije" na letu od Moskve do Beograda su gotovo rasprodate do 4. marta
Avionske karte "Er Srbije" na letu od Moskve do Beograda su gotovo rasprodate do 4. marta

Šta podrazumevaju mere EU?

Dok ruska vojska, po naredbi predsednika Vladimira Putina, od 24. februara sprovodi invaziju na susednu Ukrajinu, međunarodna zajednica odgovorila je nizom sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji. Među tim merama je i odluka Evropske komisije da ne dozvoli vazdušni saobraćaj za ruske avio-kompanije i letelice.

"Predlažemo zabranu svih letelica u ruskom vlasništvu, ruskih registrovanih ili pod ruskom kontrolom. Ove letelice više neće moći da slete, polete ili prelete teritoriju EU", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) u nedelju 27. februara.

Ona je u tom obraćanju pojasnila da će se zabrana odnositi na svaki avion koji je u vlasništvu, iznajmljen ili je na drugi način pod kontrolom ruskog pravnog ili fizičkog lica.

"Dakle, dozvolite mi da budem vrlo jasna – naš vazdušni prostor biće zatvoren za svaki ruski avion – a to uključuje i privatne avione oligarha", rekla je predsednica Evropske komisije.

U međuvremenu, Rusija je zatvorila svoj vazdušni prostor za avio-kompanije iz 36 zemalja, uključujući svih 27 članica Evropske unije, kao odgovor na sankcije zapada, preneo je Reuters 28. februara.

Oprez sa čarter letovima

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, upozorava u razgovoru za RSE da postoji opasnost da pojedinci iz krugova ruske oligarhije i saradnici Putinovog režima koriste usluge privatnih avio-kompanija, koje imaju linije ka Rusiji.

Lista letova Er Pinka od 22. do 28. februara

Kako se vidi iz registra FlightRadara "Er Pink" je u proteklih nekoliko dana leteo na relaciji Rusija, Nica, Cirih, Minhen, Kipar… Prvog dana marta ta kompanija letela je od Moskve do Bakua i Dubaija.

Nikola Lunić podseća da Evropska unija analizira stavove Srbije prema pitanju spoljne i bezbednosne politike Unije. On ocenjuje da će nakon aprilskih izbora zvanični Beograd biti primoran da eksplicitno izrazi svoju spoljnopolitičku poziciju prema zbivanjima u Ukrajini.

U Srbiji će se u aprilu održati predsednički i vanredni parlamentarni izbori, kao i izbori u prestonici. Na njima će opozicija testirati moć vladajuće Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik države Aleksandar Vučić.

"Zato naglašavam: trebalo bi da budemo jako oprezni prema prevozima oligarha, poslovnih ljudi i političara koji su možda iz uskog kruga vladajuće strukture u Moskvi, jer to može generisati izolaciju i sankcije prema našim avio-kompanijama", smatra Lunić.

On kaže da se može očekivati da nacionalna avio-kompanija Srbije zabeleži veći broj putnika tokom ove krize, ali napominje da je u trenutnoj situaciji najvažnije pitanje da li avio-kompanije mogu da pomognu u humanitarnom transportu ugrožene populacije, kako iz Ukrajine, tako i iz Rusije.

Visoki zvaničnik EU je, odgovarajući na pitanja RSE o "Er Srbija", naveo 1. marta da Unija "radi na tome" i organizuje kontakt sa susednim i drugim zemljama kako bi se insistiralo na važnosti usvajanja dosadašnjih mera EU.

U odgovoru se navodi i da mere EU neće dozvoliti ruskim oligarsima da iznajme avion i lete preko Srbije.

"Jer sankcije obuhvataju i sve neruske registrovane letelice koje kontroliše, poseduje ili iznajmljuje ruski državljanin. Dakle, u ovom slučaju oligarh ne bi dobio privatni avion da leti od Moskve do Beograda i od Beograda do Brisela".

Srpsko-ruski odnosi

Evropska unija (EU) saopštila je 28. februara da očekuje od zvaničnog Beograda da se usaglasi sa odlukama koje se tiču uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

"Od zemalja kandidata, kao što je Srbija, se očekuje da se usaglasi sa odlukom i stavom EU o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima", proučila je Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije, nadležna za pitanja proširenja.

Ona je podsetila na izjavu šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja (Josep Borrell) nakon vanrednog ministarskog sastanka 27. februara, koji je poručio da "EU mora da pogleda šta se dešava sa stavovima usklađivanja balkanskih zemalja

Nakon nekoliko dana promišljanja i dve sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 25. februara saopštio da Srbija smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.

"Srbija poštuje norme međunarodnog prava, ali Srbija isto tako dobro razume svoje potrebe i bez obzira na to šta bi neko želeo, Srbija ima svoje vitalne nacionalne i državne interese, poštuje tradicionalna prijateljstva", rekao je Vučić tom prilikom.

Srbija se, prema navodim zvaničnika, trudi da održava dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Nakon što je Ruska Federacija 2014. godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, Srbija je osudila taj potez, ali se, kao ni danas, nije priključila sankcijama međunarodne zajednice protiv Rusije.

Razlog tome je, između ostalog, što zvanični Beograd u Ujedinjenim nacijama ima podršku Kremlja po pitanju Kosova. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koju je Priština proglasila 2008. godine.

Kao i Rusija, ni Ukrajina ne priznaje kosovsku nezavisnost, ali odnose na relaciji Beograd – Kijev opterećuje pitanje dobrovoljaca iz Srbije, koji su se borili na strani ruskih separatista u Donbasu, na istoku Ukrajine.

Prema procenama koje je u izjavi od decembra 2018. dao ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Aleksandrovič, više od 300 građana Srbije otišlo je da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života.

Osim zbog Kosova, Srbija dobre odnose sa Kremljom održava i zbog gasa kojeg kupuje od Rusije.

Upravo je tokom poslednjeg susreta dva predsednika, novembra 2021. godine u Sočiju, usred svetske energetske krize dogovoreno da se u narednih šest meseci cena ruskog gasa za Srbiju neće menjati.

Desetogodišnji ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" istekao je krajem 2021. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG