Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, saopštio Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. To je bio zahtev Evropske unije koja Moskvi uvodi sankcije zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Vučić je, čitajući zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost po pitanju krize u Ukrajini, naveo da Srbija sada neće uvoditi sankcije Rusiji, jer se "rukovodi svojim vitalnim ekonomskim i političkim interesima".

"Srbija poštuje norme međunarodnog prava, ali Srbija isto tako dobro razume svoje potrebe i bez obzira na to šta bi neko želeo, Srbija ima svoje vitalne nacionalne i državne interese, poštuje tradicionalna prijateljstva", rekao je on 25. februara.

Šta piše u zaključku Srbije?

U zaključku stoji da Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine.

"Srbija ... smatra veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, uključjući i Ukrajinu", piše u dokumentu kojeg je pročitao Vučić.

U zaključku ruske operacije nisu nazvane invazijom na Ukrajinu, što je stav evropskih država.

Na početku se navodi da "Srbija najiskrenije žali zbog dešavanja na istoku Evrope". Dodaje se da su Rusija i Ukajina prijateljske države Srbije i da ih srpski narod "smatra bratskim narodima".

Ministarstvo spoljnih poslova će, kako piše u zaključcima, u saradnji sa drugim nadležnim organima preduzeti mere da se zaštiti bezbednost državljana Srbije koji borave u Ukrajini.

Dodaje se će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sakncionisani.

Srbija će, kako je istaknuto, pružiti svaku vrstu pomoći ugroženom narodu i stanovništvu Ukrajine.

Odlučeno je i da Srbija prekida vojne vežbe sa svim stranim partnerima do daljnjeg.

Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost, kako je najavljeno, pred Vladom će se naći u narednih 48 sati.

'Teška pozicija' za predsednika Srbije

Odgovarajući na novinarsko pitanje o sankcijama Rusiji, predsednik Srbije je rekao:

"Kako mislite da tako jednostavno preko noći uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, koji jedini nama nisu uveli sankcije devedesetih, koji nisu uveli sankcije Republici Srpskoj (entitetu Bosne i Hercegovine)", upitao je Vučić, dodajući da Rusija brani interese Srbije pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Rusija podržava Srbiju u borbi protiv priznavanja nezavisnosti Kosova pred UN-om.

Vučić je dodao i da je Srbija "u teškoj poziciji" jer i Ukrajina brani suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i da Srbiji "nikad ništa nažao nije učinila".

Ukrajina takođe ne priznaje nezavisnost Kosova.

'Ja sam kriv', poručio Vučić

Vučić je izjavio da "okrive njega" ako neko traži krivca za to što Rusiji nisu uvedene sankcije.

"Ja sam kriv, ako tražite krivca, ja nisam mislio da treba uvesti sankcije, neki su mislili, ali ja nisam", rekao je on.

Odgovarajući na pitanje novinara da li može da jasno osudi napad Rusije na Ukrajinu, Vučić je ponovio da je u zaključku Saveta za nacionalnu bezbednost jasno rečeno da "smatraju veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine" i da je ta izjava dovoljno precizna.

Predsednik Srbije je naveo i da nije gledao kako izgleda Ukrajina danas, jer "više ne zna šta su pravi snimci, a šta lažni".

Upitan da li današnje odluke Saveta za nacionalnu bezbednost mogu da zaustave evropski put Srbije i podršku reformama, Vučić je rekao da se "priča stalno menja" i da je sad kad je podržao integritet Ukrajine, fokus stavljen na sankcije.

Rekao je i da, kada je reč o sankcijama Moskvi, Srbija ne želi da prepisuje sve odluke Brisela.

"Eto nećemo da prepisujemo vaše odluke jer imamo različite interese po pitanju Kosova i po drugim pitanjima", poručio je Vučić.

Prva reakcija SAD

Sjedinjene Američke Države pozdravljaju ponovljen stav Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine koji je narušen nelegalnim i ničim izazvanim napadima Rusije, saopštila je američka ambasada u Beogradu 25. februara.

Tvit američke ambasade bio je prva reakcija zapadnih država na zaključke Srbije o Ukrajini.

Šta je bilo na stolu?

EU je 22. februara donela odluku o prvom paketu sankcija Rusiji nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin priznao separatističke regije na istoku Ukrajine - Donjeck i Luganjsk.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, u Briselu je predstavljen drugi po redu paket sankcija u nedelju dana.

Taj paket obuhvata finansijski sektor, sektor energetike i transporta, robu dvostruke namene, kontrolu i finansiranje izvoza, viznu politiku i proširenu listu sankcija ruskim pojedincima.

Iz Brisela su 25. februara, uoči usvajanja mera, stigle i najave da će EU zamrznuti finansijska sredstva ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE).

Mere stupaju na snagu kada ih usvoje ministri inostranih poslova 27 članica EU, na sastanku Evropskog saveta.

Šta se očekuje od Srbije?

Unija je u danu usvajanja prvog paketa sankcija, 22. februara, saopštila da od Srbije očekuje da se uskladi sa odlukama Brisela u domenu spoljne i bezbednosne politike – odnosno, da se pridruži sankcijama Rusiji.

Vučić je 23. februara odgovorio da će stav Beograda biti principijelan, zasnovan na poštovanju međunarodnog javnog prava i da se neće se razlikovati u odnosu na ono što je bila pozicija pre 20 godina, preneo je RTS. Nije međutim saopštio odluku Srbije.

Zvanični Beograd je ćutao i 24. februara, kada su održane sednica Saveta za nacionalnu bezbednost i sednica Vlade kojoj je prisustvovao Vučić.

Zvaničnici Srbije su u svojim izjavama podržavali teritorijalni integritet Ukrajine. Srbija nije priznala anektirano poluostrvo Krim kao deo Rusije jer se i sama protivi nezavisnosti Kosova.

Kosovo, bivša srpska južna pokrajina, proglasilo je nezavisnost 2008. godine.

Međutim, Srbija se od 2014. godine nije pridružila ranijim ekonomskim sankcijama EU uvedenim Rusiji, zbog aneksije ukrajinskog Krima.

Rusija je Krim anektirala 2014. godine i podržavala je proruske pobunjenike koji se bore protiv vladinih snaga na istoku Ukrajine.

Brisel je već nekoliko puta uputio apel Srbiji da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.

Srbija uz Rusiju na sastanku OEBS-a

Predstavnici Srbije ostali su u sali OEBS-a, nakon što su predstavnici EU i drugih država napustili sastanak u znak protesta protiv Rusije.

Kako saznaje RSE, na internom sastanku OEBS-a o ratu u Ukrajini 24. februara Rusija je insistirala na svojim tumačenjima invazije na Ukrajinu, nakon čega su predstavnici zapadnih država napustili sastanak. Predstavnici Srbije su bili među onima koji su ostali u sali.

Države koje su ostale uz Rusiju su, pored Srbije, Belorusija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Tadžikistan, Turkmenistan. Na sastanku su ostali i predstavnici Svete Stolice i Parlamentarne skupštine OEBS-a.

Dobri odnosi Srbije i Rusije

Srbija i Rusija zvanično održavaju bliske odnose na najvišem nivou.

Poslednji susret dva predsednika dogodio se u novembru 2021. godine u Sočiju, gde je usred svetske energetske krize dogovoreno da se u narednih šest meseci cena ruskog gasa za Srbiju neće menjati.

Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Desetogodišnji ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" istekao je krajem 2021. godine.

Predsednik Srbije je rekao nakon sastanka sa Putinom i da je vojno-tehnička saradnja na najvišem nivou i zahvalio se za "lepe poklone" Srbiji, dok je ruski predsednik naglasio da redovne zajedničke vežbe bezbednosnih snaga "nesumnjivo koriste dvema državama".

Obavezna tema svakog sastanka dve strane je i Kosovo. Kao i Kina, i Rusija blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

Prema istraživanju beogradske nevladine organizacije Institut za evropske poslove, objavljenom 2021, odnos Srbije i Rusije najvišom ocenom ocenilo je oko 36 odsto anketiranih.

Najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije. U prijateljstvo sa Rusijom, pokazalo je istraživanje, najviše veruju mladi do 30 godina i stariji od 60.

Odnosi Srbije sa Ukrajinom

Kada je reč o odnosu sa Ukrajinom, bilateralno on nije na najvišem nivou. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Vučić se nisu nijednom sreli.

Poslednji susret dvojice predsednika dogodio se 2018. godine, za vreme mandata Petra Porošenka, koji je boravio u Beogradu. Na zajedničkoj konferenciji za novinare predsednik Srbije ponovio je da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

"Onako kako Ukrajina podržava teritorijalni integritet Republike Srbije, tako Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine", poručio je Vučić, referišući na činjenicu da ni Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova.

Međutim, odnose dve države tokom godina opterećivali su i dobrovoljci iz Srbije, koji su se borili na strani ruskih separatista u Donbasu, na istoku Ukrajine.

Prema procenama koje je u izjavi od decembra 2018. dao ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Aleksandrovič, više od 300 građana Srbije otišlo je da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života.

Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi krivično je delo od početka primene izmena Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora.

Za učešće u ratu u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga, Viši sud je u periodu od 2015. do 2018. godine doneo 32 osuđujuće presude. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe. U jednom slučaju sud u Srbiji je osudio dobrovoljca za organizaciju učešća u ratu u Ukrajini.