Dostupni linkovi

Sa kim se Vučić savetuje o novim parlamentarnim izborima?


Ponovo o mogućnosti izbora: Spremaju li se građani Srbije za novo biranje sastava Skupštine Srbije

Nešto više od tri meseca od kako je Srbija dobila novu vladu i malo više od pola godine od kako su građani poslednji put izašli na birališta, ponovo se govori o mogućnosti novog glasanja za sastav parlamenta, i to već kroz nekoliko meseci.

Ovu temu je, posle pisanja tabloida i nekoliko nepreciznih izjava zvaničnika, u javnosti zahuktala skupštinska rasprava o budžetu za 2017. godinu, tokom koje je, prema tumačenju dela političke opozicije i javnosti, premijer Aleksandar Vučić upravo potvrdio da će se naredne godine, osim za budućeg predsednika Srbije, ponovo glasati i za predstavnike u parlamentu.

„O parlamentarnim izborima neću odlučivati sam i odluku o izborima ću imati do kraja januara naredne godine“, rekao je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare, nakon što je dva dana prisustvovao sednici o budžetu.

"Ja sada znam, znam i šta želim i šta mislim (o izborima)", rekao je Vučić i dodao da o parlamentarnim izborima treba da razgovara s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i unutar svoje Srpske napredne stranke, zatim sa koalicionim partnerima i, kako se izrazio, "drugim ljudima od kojih zavisi budućnost Srbije".

Uskoro odluka o izborima: Aleksandar Vučić
Uskoro odluka o izborima: Aleksandar Vučić


"Ni na koji način nećemo ugroziti stabilnost i ekonomske standarde", rekao je Vučić.

Upitan da li je lično za održavanje parlamentarnih izbora i da li misli da ih je previše u kratkom periodu, Vučić je rekao: "Ne treba nikome da se pravdam za bilo šta".

Inače, mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih zajedno sa predsedničkim izborima, obeležila je oba dana skupštinske rasprave o budžetu. Vučić je, naime, prvo rekao da je nekim poslanicima „očigledno potreban Frojd“, ali da će "za nekoliko meseci morati da ga potraže na nekom drugom mestu". Potom je, u nastavku sednice, u utorak, opoziciji poručio da će imati punu zaštitu na predsedničkim, a i na, kako je naveo, „mogućim parlamentarnim izborima“.

Na dobacivanje šefa radikala Vojislava Šešelja zbog Vučićevih navoda o parlamentarnim izborima, premijer je odgovorio - "Rekao sam, gospodine Šešelj, mogućih izbora, ne falsifikujte moje reči".

Poslanik pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović, napisao je na svom Tviter profilu da je premijeru “izletelo da će zajedno sa predsedničkim biti i parlamentarni izbori“.

Poslanik opozicionog pokreta Dveri, Boško Obradović, sa premijerom je o tome ušao je u polemiku.

„Vi ste juče ovde najavili nove izbore, vi ste ovde juče započeli novu izbornu kampanju sa ciljem da iz Skupštine eliminišete Dveri i sve druge koji vam smetaju, jer ne podnosite postojanje opozicije. Jer vas se ne plašimo, jer ne možete da nas ucenite, nismo lažna opozicija sa kojom smo se dogovorili o saradnji“, rekao je Obradović, na šta mu je odgovorio premijer Vučić:

„Ne biste vi da vodite državu, samo biste da ostanete malo duže u skupštinskom restoranu, da imate lepu platu i da možete švabo-tra-la-la svaki dan. Zato se i plašite izbora toliko. Zato sam ja siguran i uveren da ovako loša atmosfera koja se kreira u srpskom društvu, neće moći još dugo da opstane, pa je ili moguće da ću ja da završim, kako se neki nadaju kao Bojko Borisov i Mateo Renci, ili će neki drugi na nekim drugim mestima da se obraćaju građanima, a ne iz ovog visokog doma. Sve će, naravno, da zavisi od naroda, od građana, on njihove volje koja je za nas najviša volja i najvažnija volja“, rekao je Vučić.

Ojačavanje moći

Navodi o još jednim vanrednim parlamentarnim izborima, koji su se prelili i na skupštinsku raspravu o budžetu, krenuli su tek što je Vlada Srbije napunila sto dana, kada se pravi prvi presek rada.

Nakon pisanja tabloida da bi oni mogli da budu održani u aprilu naredne godine, zajedno sa predsedničkim izborima, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je - bez potvrde ili negiranja - sa tom mogućnošću koketirao, ministar finansija Dušan Vujović je rekao da eventualni vanredni parlamentarni izbori ne bi povećali planirane budžetske rashode, a onda je usledila i pomenuta izjava premijera.

Analitičari eventualnu motivaciju Vučića da se odluči na takav potez vide u ishodu prethodnih izbora (koalicija oko SNS-a osvojila je 27 mandata manje nego 2014. godine, a u parlament su ušli i radikali, pokret Dosta je bilo, DSS, Dveri i LDP koji na prethodim izborima nisu prešli cenzus), ali i u potrebi da osigura odlučnu pobedu kandidata Vučićeve Srpske napredne stranke na predstojećim predsedničkim izborima.

Profesor Fakulteta političkih nauka, Čedomir Čupić, kaže da bi izbori odgovarali onima koji osećaju određenu nemoć ili slabost u realizaciji onoga što su obećali, ali i da smatraju da bi im zajednički izbori pomogli da dobiju i predsednika države.

„Smatraju da bi na taj način ojačali poziciju na predsedničkim izborima, da bi dobili predsednika iz svojih redova. Jednostavno, ojačavaju takozvanu izvršnu – upravljačku funkciju u državi. Znači, s jedne strane imaju realnu moć, a s druge strane drže u svojim rukama predsednika kao čoveka koji predstavlja simboličku moć, a koji, ako nije njima naklonjen i ako nije iz njihovih redova, sutra može da utiče na formiranje javnog mnjenja kada dođu redovni izbori“, kaže Čupić.

Podsetimo da su građani Srbije o aktuelnom sastavu parlamenta glasali na vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu ove godine, pre toga na takođe vanrednim parlamentarnim 2014. godine, a pre toga na redovnim 2012. godine, kada su naprednjaci i došli na vlast.

Politika kratkog daha vodi državu u haos: Srbijanka Turajlić
Politika kratkog daha vodi državu u haos: Srbijanka Turajlić


Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, Srbijanka Turajlić, kaže da, osim sa gledišta očuvanja vlasti, ne vidi nikakvu svrhu za sve češćim i češćim parlamentarnim izborima.

„Očigledno je da premijer Vučić računa s time da njegovo ime ima odjek na biračku moć i da hoće da na račun tog imena dobije sve izbore koji se mogu dobiti i koji će se raspisati“, rekla nam je Turajlić.

Ako parlamentarni izbori zaista budu i održani zajedno sa predsedničkim, to će biti četvrti put za pet godina da građani biraju skupštinski sastav i vladu.

„To društvo drži u stalnoj napetosti, osećaju nesigurnosti i nestabilnosti“, ukazuje profesor Čupić a, kako dodaje, stvara i troškove.

„To je šteta za građane. Mislim da to nije dobro i da nije odgovorno kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava. To je jedno. A s druge strane, jedna ogromna energija se troši na izborima. Zaustavljaju se mnogi poslovi. Mnogo toga se stavlja u stanje neizvesnosti, velikog rizika. Znači, izaziva jednu veliku nestabilnost. I političku i pravnu. Tako da, to nije dobro po društvo. Mnogo je bolje da se izbori održavaju redovno“.

„Trenutna igra oko izbora je politika kratkog daha“, zaključuje profesorka Srbijanka Turajlić. „Ona državu kao takvu vodi u haos, ali, već dugo, država one koji su na vlasti zapravo i ne interesuje, interesuje ih samo vlast“.

Što se datuma izbora tiče, mandat aktuelnog predsednika Srbije ističe za oko pet meseci, u maju 2017. Ustavni i zakonski rokovi, prema tumačenju zvaničnika, nalažu da izbori moraju da se završe mesec dana pre toga, odnosno 30. aprila ili 1. maja. Tomislav Nikolić je nedavno rekao rekao da zato postoji mogućnost da prvi krug predsedničkih izbora bude održan 9. aprila, a da izbori budu raspisani krajem februara ili početkom marta.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG