Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je 2. novembra da je pet opozicionih stranka dostavilo predloge za članove Privremenog nadzornog tela za praćenje medija uoči izbora koji su u Srbiji najavljeni za 3. april 2022.
Dačić je novinarima u Skupštini Srbije, posle onlajn sastanka sa poslanicima Evropskog parlamenta koji posreduju u dijalogu vlasti i opozicije, rekao da su svoje predloge uputili Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, pokret Dosta je bilo Saše Radulovića, koalicija NADA, stranka koju predvodi nekadašnja poslanica Tatjana Macura i pokret Dveri Boška Obradovića.
Dačić je objasnio da je rok za dostavljanje predloga bio ponedeljak, 1. novembar, a da je potom stigao još jedan predlog i da će se šesti predlog "definisati do kraja meseca".
On je dodao da do kraja novembra ima vremena i da stranke koje nisu poslale predloge preispitaju svoje stavove.
Predviđeno je da telo za praćenje medija ima 12 članova, od toga šest delegira Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a šest opozicija koja svoje predloge dostavlja predsedniku Skupštine.
Dačić je rekao da će u Beograd posle 20. novembra doći evroposlanici koji su posredovali u međustranačkom dijalogu Edvard Kukan i Knut Flekenštajn, a da će kompletna delegacija evropskih poslanika biti u Srbiji u januaru 2022, kako bi se razgovaralo o postignutom u dijalogu.
Glavno je primena svega što smo dogovorili, rekao je Dačić.
Predsednik Skupštine je najavio da će uskoro u skupštinsku proceduru ući promene Zakona o narodnim poslanicima, u delu koji se odnose na sastav Republičke izborne komisije i stalni sastav biračkih odbora.
"Pozivam stranke na veliku ozbiljnost da ne dođemo u situaciju da ostavimo mesta koja će neko da ima, a onda da danima čekamo na kadrovsko popunjavanje sastava. To nisu organi koji mogu da budu na čekanju", zaključio je Dačić.
Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora u Srbiji u okviru Radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca, potpisan je u petak 29. oktobra, u Skupštini Srbije u Beogradu.
Sporazum su potpisali predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dveri, Dosta je bilo, Srpske radikalne stranke, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Demokratske stranke Srbije, Zavetnika i Zdrave Srbije.
Dokumentom je predviđeno da redovni predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni izbori, budu održani 3. aprila, pri čemu će izbori za predsednika Srbije biti raspisani 2. marta 2022. godine.
Transparentnost Srbija: Sporazum ne dotiče mnoge probleme
Dogovor o izbornom procesu potpisan između dve vladajuće i sedam opozicionih stranaka i predsednika Skupštine Ivice Dačića mnoge probleme uopšte ne dotiče, a deo dogovora o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i uspostavljanju Kontrolnog tela predstavlja kršenje Ustava i zakona, saopštila je 2. novembra nevladina organizacija Transparentnost Srbija.
Kako se navodi, poboljšanja o finansiranju izborne kampanje i sprečavanju zloupotreba javnih resursa su minimalna, jer nema naznaka da će se postupati po svim preporukama koje je Srbija dobila od Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS/ODIHR nakon parlamentarnih izbora 2020. i 2016. i predsedničkih iz 2017. godine.
U saopštenju je ocenjeno je da su nova pravila o zabrani medijskog prenošenja pojedinih aktivnosti javnih funkcionera kao što su svečana otvaranja infrastrukturnih objekata "potpuno neadekvatna" jer, umesto postavljanja zabrana za medije, treba ograničiti promotivne aktivnosti javnih funkcionera u kampanji.
Sa stanovišta vladavine prava glavni je problem to što se međustranačkim sporazumom predviđa da će na obrazloženi predlog Vlade predsednik raspustiti Skupštinu i raspisati izbore, i to u određenom roku, navodi se u saopštenju.
Takav dogovor predstavlja kršenje ustavne odredbe prema kojoj "političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi", dodaje Transparetnost Srbija.
Transparetnost Srbija je u saopštenju zaključila da nema zakonskog osnova da se međustranačkim sporazumom formira Kontrolno telo koje bi trebalo da ima ovlašćenja u odnosu na državne organe i nosioce javnih ovlašćenja.
