Tekst: Ljudmila Cvetković i Svetlana Božić Krainčanić
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić još uvek ne odgovara na ocenu visokog zvaničnika Stejt departmenta da Srbija ne može da sedi na dve stolice balansirajući između Moskve i Zapada, zvaničnici u Beogradu ponavljaju da spoljno-politički cilj Srbije nije upitan i da je to opredeljenje ka pridruživanju Evropskoj uniji. Ipak, ni u vlasti ni u opoziciji nisu iznenađeni porukom američkog zvaničnika.
"Ne protivimo se da Rusija održava odnose sa Srbijom, znamo da su ti odnosi uvek bili vrlo jaki. Ali, važno je da ljudi u ovoj zemlji shvate da je ruska vizija Srbije i Zapadnog Balkana vrlo različita od vizije koju Srbi imaju o svojoj zemlji i vizije partnera u Americi i Evropi o Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana", izjavio je zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Hojt Brajan Ji.
Nakon ocene da politika balansiranja nije dobra poruka i da se ne može sedeti na dve stolice izrečene na 17. Srpskom ekonomskom samitu, Hojt Ji je u intervjuu agenciji Fonet dodao i da približavanje Evropskoj uniji ne znači da Srbija ne može imati trgovinske i političke odnose sa drugim zemljama, ali bi trebalo da se fokusira na način približavanja Evropi i evropskim zemljama.
Kako je poruka visokog američkog zvaničnika postala top tema, ambasador SAD Kajl Skat izjavio je da je Ji izneo stavove kao prijatelj Srbije.
"Srbija može imati dobre odnose sa Rusijom, i dobre odnose sa EU, i dobre odnose sa nama (SAD), sa Kinom i sa kim god još hoće. Ali ono što je Ji rekao je da zemlja koja hoće da uđe u EU mora biti posvećena tome 100 posto i mora to da pokaže“, rekao je Skat.
Američki ambasador je podsetio da EU ima zajedničku spoljnu politiku i da se od svake zemlje u EU očekuje da će tu politiku sprovoditi.
Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici rekao je za Tanjug, komentarišući izjavu američkog diplomate, da EU očekuje dodatne napore Srbije kako bi se postepeno uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom do datuma pristupanja.
Politika Beograda je jasna, kaže potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović navodeći da je to ulazak u EU.
„Mi smo posvećeni tome i sve što se radi, od formiranja posebnog ministarstva za evropske integracije, otvaranja naših poglavlja i svega onoga što pokušavamo da u naše društvo uvedemo a mislimo da je važno za napredak, a to jesu evropski standardi i ne vidim tu nikakvu promenu“, poručila je Mihajlović.
Od zvaničnika za sada niko nije pratio retoriku ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je u ponedeljak rekao da je poruka Jia do sada najteži javni pritisak na Srbiju, te da to nije izjava prijatelja. Ali, takođe se niko javno nije ni ogradio od takvog Vulinovog stava.
Na Jieve izjave u Beogradu da Srbija ne može da sedi na dve stolice u isto vreme, oštro je reagovala Moskva. “SAD ne bi trebalo da se mešaju u saradnju Srbije i Rusije. Ji je dozvolio sebi niz provokativnih izjava usmerenih na podrivanje rusko-srpske saradnje”, saopštilo je, pored ostalog, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva sa SAD, kaže da nije iznenađen ocenom visokog zvaničnika Stejt departmenta, ali da je mislio da će takva poruka stići nešto kasnije.
„To je neko viđenje koje mi čujemo na raznim forumima, samo što nikada nije bilo ovako zvanično, nego recimo u smislu pitanja, potpitanja. I često je to u vezi razgovora oko Poglavlja 31. u pregovorima sa EU“, kaže Šormaz navodeći da se znalo da će to kad tad biti na dnevnom redu.
Na pitanje da li je sad pravo vreme da Srbija preispita svoje balansiranje u spoljnoj politici, Šormaz odgovara da je to viđenje jedne strane i da on ne misli da Srbija vodi politiku balansiranja.
„Mi vodimo jasnu politiku po pitanju evropskih integracija i tu ne postoji nijedan jedini problem. Nisam baš primetio da recimo, Grčka kao članica EU ima loše bilateralne odnose sa rusijom. Pa ni Nemačka“, rekao nam je Šormaz.
Ni predsednik skupštinskog Odbora za spoljne poslove i poslanik Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović ne misli da Srbija balansira u spoljnoj politici. On kaže da Srbija ima veoma jasan spoljno-politički cilj a to je članstvo u EU.
„Ako pogledate i nivo političkih odnosa, kontakata, razgovora, aktivnosti, pa i spoljnotrgovinski deo, gro tih rezultata upravo potvrđuje tezu da je spoljnopolitički prioritet članstvo u EU. Ali to ni u kom slučaju ne znači da treba da prestanemo da održavamo političke i ekonomske odnose i sa Kinom, Rusijom i ostalim zemljama sa kojima sarađujemo“, kaže Obradović.
On navodi da je druga stvar kako to neko doživljava.
„Nema dve stolice, ima samo jedan pravac i saradnja sa ostalima“, tvrdi Obradović.
Spoljni pritisak je u velikoj meri posledica, smatra samostalni poslanik Đorđe Vukadinović, snishodljive politike koju vlast vodi i prema Zapadu i prema Istoku ma koliko se junačila na unutrašnjem planu.
„Ja se načelno slažem sa idejom balansiranja, ali ne načinom kako se ona sprovodi. Slažem se sa ovim što Vučić govori da radi u spoljnoj politici, ali se ne slažem sa ovim što on zaista radi. Plašim se da je ovo politika koja govori ’da’ barem kad se zatvore vrata, koja govori ’da, da’ i jednima i drugima“, ocenjuje Vukadinović.
Lider desno orijentisanog političkog pokreta Dveri, Boško Obradović, misli da je poruka američkog zvaničnika posledica neipunjenih obećanja Aleksandra Vučića Zapadu.
„Aleksandar Vučić ima samo jedan, jedini problem, to je da je nešto obećao Zapadu pre šest godina kada ga je Zapad doveo na vlast umesto Borisa Tadića i da evo već šest godina nije ispunio svih 100 posto obećanja. Zapad mu sada jasno kaže ’drugar, šta smo se dogovorili pre šest godina’. Kako on sad da izađe i da kaže ’moramo da predamo Kosovo, tražili mi Amerikanci’“, rekao je Obradović.
U Demokratskoj stranci pak, smatraju da Srbija mora da prilagodi svoju spoljnu politiku EU ukoliko želi da postane članica. Zato demokratu Balšu Božovića ne čudi poruka koju je Ji izneo.
„Svaki saveznik želi da zna na čemu je. Dakle, da li ćete biti iskreni i šta je vaša spoljnopolitička namera. Da li ćete se prikloniti Istoku ili ste zaista iskreni u svojoj, kako kažete, nameri da težite Evropi“, naveo je Božović.
Iako je Hojt Brajan Ji već napustio Beograd njegove poruke će očito još dugo biti u fokusu domaće javnosti. Tim pre što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prolongirao za naredne dane da saopšti javnosti šta je bio njegov odgovor američkom zvaničniku.
A po ehu koji je izazvala izjava Jia, to se možda može porediti sa porukom koju je nemačka kancelarka Angela Merkel 2011. godine, tokom posete Beogradu, prenela tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću - da je potrebno da Euleks dobije mogućnost da deluje na prostoru celog Kosova, kao i da se ide ka smanjenju paralelnih struktura.
Facebook Forum