Inicijativu opozicije da se usvoji "Rezolucija o priznanju genocida nad Jermenima u vreme Osmanskog carstva" Skupština Srbije nije prihvatila ni ove godine. U protekloj deceniji takav predlog nije iznet prvi put pred srpske narodne poslanike, ali ga ni jedan skupštinski saziv nije usvojio, niti ga je bilo koja od proteklih državnih vlada podržala.
Predlagač rezolucije i nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković, predsednik i poslanik Nove stranke koja tu incijativu pokreće već tri godine, smatra da je bitno da se država odredi prema tom pitanju.
"Zato što je važno da se ne zaboravi istorijska činjenica da su neke države u nekim vremenima bile spremne da pobiju desetine hiljada ljudi, do skora smo imali takve slučajeve, i niko nam ne garantuje da se negde tako nešto neće ponoviti. Zato sećanje na prošlost mora da bude aktivno", navodi Živković.
On je kao jedan od argumenata naveo i to da je da je takva rezolucija doneta u Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Od 146 prisutnih poslanika na glasanju u Skupštini Srbije 6. marta da se ova inicijativa uvrsti na dnevni red 139 nije glasalo, dok je sedmoro bilo za.
Dvadeset devet država sveta je do kraja 2017. priznalo masovna ubistva Jermena od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine kao genocid, od kojih je 15 članica Evropske unije, uključujući i Savet Evrope. Turska, kao pravni naslednik Osmanske imperije, negira genocid i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao masakr i žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, tvrdeći da je njihov broj preuveličan i da je stradanja bilo na obe strane.
Hrair Tamrazian, šef Biroa jermenskog servisa Radija Slobodna Evropa, kaže da će vlast i građani Jermenije, koji zbog slične prošlosti i vekova u okviru Otomanskog carstva Srbiju smatraju prijateljskom zemljom, biti razočarani odlukom srpskog parlamenta.
"To se može gledati kao političko pitanje ukoliko jedna država ima trgovinske odnose sa Turskom, na primer, ili ukoliko Turska ostvaruje uticaj na parlament ili Vladu Srbije. Onda mogu postojati teškoće za srpsku Vladu. Ali, imali smo situaciju u Francuskoj, na primer. Iako je Vlada Turske otkazala značajne dogovore sa Francuskom, a takođe su bojktovali i francuske proizvode, Pariz je bez obzira na to usvojio Rezoluciju o osudi genocida. Predsednik Francuske potpisao je i Zakon koji to utvrđuje i precizira da ukoliko negirate genocid nad Jermenima činite krivično delo. Toliko daleko su otišli", komentariše Tamrazian.
I neke druge države, podseća, "usvojile su odluku baziranu na moralnim načelima".
"Na primer, politički za Nemačku nije bilo lako da osudi genocid nad Jermenima zato što u toj državi živi četiri miliona Turaka. Ali bez obzira na to, Nemačka je zauzela stav da je istorijska istina mnogo značajnija i da je moralna pravda veoma važna, te da se pitanje ovog užasnog zločina koji su Turci počinili nad Jermenima ne tiče samo politike", rekao je Tamrazian.
Devastirano nasleđe Jermenije
Od zemalja Evropske unije odluku o osudi geneocida nad Jermenima donele su i Nemačka, Bugarska, Kipar, Italija, Grčka, Luksemburg, Belgija, Holandija, Slovačka, Češka, Poljska, Švedska, ali i druge države sveta poput Švajcarske, Kanade, Brazila, Argentine, Urugvaja, Libana...
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova bivše Savezne Republike Jugoslavije, kaže da se ogroman broj zemalja još nije odredio, i da se čini da je za Srbiju još rano da se bavi ovim pitanjem.
"Činjenica da je do sada samo oko polovine zemalja Evropske unije usvojilo ovakvu rezoluciju pokazuje da u ovom trenutku to za Evropsku uniju takođe nije prioritet. Srbija trenutno, u spoljnopolitičkom smislu, ima brojne teme koje su joj od prioritetnog značaja kojima je neophodno da se bavi u što je moguće kraćem roku. To su prvenstveno pitanja vezana za buduće članstvo u Evropskoj uniji, kao što su bilateralni odnosi sa zemljama regiona i državama EU, i odnosi sa velikim silama koje imaju uticaja na region, SAD i Rusijom", navodi Joksimović.
Rezoluciju o genocidu nad Jermenima u Skupštini Srbije prva je još 2010. godine podnela Srpska Radikalna Stranka čiji lider je Vojislav Šešelj, ali je tada parlament, u kom je sa socijalistima većinu imala Demokratska stranka tadašnjeg šefa države Borisa Tadića, nije usvojila.
Na stogodišnjicu pogroma nad Jermenima, 24. aprila 2015, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, rame uz rame sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i tadašnjim francuskim predsednikom Fransoa Olandom, u Jerevanu položio cveće i odao poštu stradalima.
"Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija", rekao je između ostalog tada Nikolić.
Deo opozicije danas smatra da bi usvajanje rezolucije predstavljalo obavezu građana Srbije da se osude zlodela iz prošlosti i pokaže čin solidarnosti sa jermenskim narodom.
Aktuelna vlast u Srbiji po ovom pitanju sada se nije oglašavala, a Zoran Živković kaže da ne zna zašto rezolucija ne prolazi u parlamentu.
"Za to ne postoji nijedan razlog koji bi bio iole logičan i racionalan", smatra Živković.
Poslanici vladajuće koalicije u skupštinskom Odboru za ljudska i manjinska prava nisu želeli da komentarišu ovo pitanje.
Pojedini istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena.
Aleksandra Joksimović zaključuje da je reč o globalno važnom pitanju po kom će i Srbija morati da zauzme stav.
"Po sastavu zemalja koje su se do sada odredile, ne može se odrediti nekakav jasan model ko je pošao za tim da se izjasni a ko ne. Rekla bih da u ovom trenutku postoji ogroman broj država koje se još uvek nisu odredile. U tom kontekstu, čini se da nije neophodno da Srbija bude među predvodnicama u vezi sa tim pitanjem. Naprosto, ima prostora da se o ovoj temi razgovara i u budućnosti", zaključuje Joksimović.
Nova stranka pozvala je i druge države i međunarodne organizacije da usvoje ovakvu rezoluciju, a Vladu i gradjane Srbije da 24. april obeležavaju kao Dan sećanja na žrtve genocida nad Jermenima.