Šta se dogodilo energetskom sistemu u Srbiji?

Ne znam šta bih ti rekao, Mićo - tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao energetski kolaps u kome se našla Srbija posle prvog snega.

Tako se obratio prvom čoveku Elektroprivrede Srbije (EPS) Miloradu Grčiću na sednici Vlade Srbije.

Oko 1.500 korisnika je i 16. decembra u Srbiji bez električne energije, a van sistema je 49 trafostanica.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović saopštila je istog dana da se situacija stabilizuje sa radom blokova u najvećoj termoelektrani Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu nadomak Beograda.

U nedelju uveče, 12. decembra, bez struje je bilo više od 136 hiljada ljudi i više od 2.200 trafo-stanica nakon što je ispalo šest blokova TENT-a od njih osam.

Iako se stanje polako normalizuje, Srbija je prinuđena da uvozi „enormne“ količine struje. Prema web aplikaciji Elektromreže Srbije (EMS) u poslednja 24 uvezeno je oko 1.250 megavata, dok je prethodnih nedelja uvozila oko 100 megavata.

U ovom trenutku Srbija troši trećinu više električne energije nego što proizvede.

EPS i Srbijagas su od oktobra, prema rečima guvernerke Narodne banke (NB) Jorgovanke Tabaković, kupili od NB više od pola milijarde evra za uvoz energenata.

Stabilnost sistema najavljuje se za 20. decembar, a četiri direktora EPS-a smenjena su zbog zastoja u radu blokova TENT-a.

• Život na struju u Srbiji i BiH

Šta je zaustavilo TENT?

U peći TENT-a, najveće elektrane u Srbiji, u noći između 11. i 12. decembra ubačen je ugalj lošeg kvaliteta. Prema izjavama državnih zvaničnika u tom uglju je bilo i blata.

TENT-om upravlja Elektroprivreda Srbije (EPS), najvažnije javno preduzeće u energetskom upravljanju u državi.

EPS je saopštio da su velike snežne padavine, vetar i prvenstveno izuzetno mokar sneg koji se ledio napravili probleme u dopremi uglja.

Ovo javno preduzeće, čiji je osnivač Vlada Srbije, navelo je da je utvrđeno da je u rudniku „Kolubara“, koji snabdeva TENT, u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo.

„Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Ove greške dovele su do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca“, navedeno je u saopštenju EPS-a od 15. decembra.

Istog dana je vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić doneo odluku o smeni odgovornih u lancu proizvodnje uglja i električne energije. Smenjena su četiri direktora u ogranku TENT.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici Vlade da je kompletan sistem ispao iz funkcije zato što u EPS-u nisu vodili računa o tome koliko ugalj može da bude mokar i koliko blato može da ošteti svih šest blokova u TENT-u.

Otvorena sednica Vlade, na kojoj su prisustvovali i predsednik države, guvernerka Narodne banke i direktori svih javnih preduzeća, održana je 14. decembra, a na njoj se raspravljalo i o energetskoj krizi u državi.

EPS je napravio i drugu grešku, rekao je Vučić tada, jer nije dovoljno uglja obezbedio na deponijama i za snabdevanje samog TENT-a. Srbija, kako je rekao, ima uglja na deponijama za još dvadesetak dana.

Vučić je naveo da je bilo više problema nego što se očekivalo zbog težine snega, kao i zbog vetra koji je ledio provodnike. Vučić je priznao i da je greška prethodne, njegove Vlade bila to što je kasno shvatio da sistemi ključno zavise od uglja.

Kao problem koji je doveo do teškoća u elektrosnabdevanju, Vučić je naveo i to što u Srbiji postoji 920.000 drvenih bandera, koje su padale pod snegom, i najavio njihovu zamenu.

Šta kaže resorna ministarka?

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da su loše planiranje i rukovođenje u Elektroprivredi Srbije doveli do energetske krize.
Njeno ministarstvo zaduženo je za kontrolu javnih preduzeća u energetskom sistemu Srbije.

„Svi predstavnici EPS-a i pismeno i usmeno su govorili da je EPS spreman za zimu, da ima dovoljno uglja na deponijama potrebnog kvaliteta i da nakon remonta B1 neće biti potreba za uvozom. Očigledno te informacije nisu bile tačne, ali nije Ministarstvo moglo da ode da kopa, svako mora da radi svoj posao“, rekla je Mihajlović 16. decembra novinarima.

Odgovarajući na pitanje da li se oseća odgovornom zbog krize u elektroenergetskom sektoru, ona je rekla da je najlakše smeniti ministra, ali to neće rešiti višegodišnje probleme u EPS-u.

„Nedovoljna ulaganja u kompletan elektroenergetski sistem je ozbiljan faktor koji je doveo do krize“, rekla je ona.

Dan ranije ministarka je poručila da će se o odgovornosti, strateškom planiranju i promeni funkcionisanja u elektroenergetskom sektoru raspravljati kada se završi kriza sa kojom se država bori.

„Energetska kriza je jednim delom prouzrokovana vremenskim neprilikama, a drugim delom nedostatkom kvalitetnog uglja u „Elektroprivredi Srbije“. Ovo je rezultat lošeg planiranja i upravljanja koja su se dešavala prethodnih godina“, rekla je ona novinarima 15. decembra.

Mihajlović je na sednici Vlade, 14. decembra, poručila da su neophodne velike i hitne investicije i u Elektromreži Srbije, posebno u Elektroprivredi Srbije koja 30 godina nije izgradila nijedan kapacitet.

Ko je do sada smenjen?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na pomenutoj sednici Vlade poručio da odgovorni za energetski kolaps moraju da snose posledice. Obraćajući se čelniku EPS-a Miloradu Grčiću, rekao je da se nada da su se dobro razumeli kada je reč o ličnoj i svakoj drugoj odgovornosti.

Grčić je, nakon toga, doneo odluku o smeni četiri direktora odgovornih za proizvodnju uglja i električne energije.

Priznao je da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, ali i da neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu.

Grčića je za vršioca dužnosti direktora JP EPS imenovala Vlada Srbije 15. marta 2016. godine, na predlog Vučićeve Srpske napredne stranke. Pre toga je bio direktor Rudarskog basena “Kolubara” od 2012. godine.

Sindikat radnika EPS-a saopštio je da su za nestanak struje krivi saradnici v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića.

„Problemi u termo i rudarskom sektoru EPS-a izazvani su umnogome lošim vremenskim uslovima, kišom i snegom, ali smo prethodnih godina naučili da se na takve situacije treba pripremiti“, navodi se u otvorenom pismu, upućenom v.d. direktoru Miloradu Grčiću 15. decembra.

Dodaje se da su ovoga puta problemi zbog ispadanja blokova iz rada i nedostatka uglja za održavanje blokova u radu izazvani delom i ljudskim faktorom.

Šta navodi opozicija?

Na krizu je oštro reagovala i opozicija u Srbiji.

Demokratska stranka (DS) zatražila je da javnost na dnevnom nivou bude informisana o poslovima vezanim za uspostavljanje ponovnog rada svih postrojenja u TENT-u.

DS takođe traži i formiranje nezavisne inspekcije sastavljene od eksperata elektro, mašinske i rudarske struke.

Demokrate su u jednom od saopštenja navele i da je došlo na naplatu „višegodišnje potiskivanje stručnih i kompetentnih kadrovima sa kupljenim diplomama“.

U sličnom tonu je reagovala i Stranka slobode i pravde (SSP), na čijem je čelu bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

„Posle 10 godina nestručnog rada i nemilosrdnog izvlačenja para za partijske firme, EPS je od najvećeg investitora u zemlji i motora ekonomskog razvoja, postao jedan od najvećih problema“, saopštio je SSP 13. decembra.

SSP je, nakon što je predsednik Srbije pozvao prvog čoveka EPS-a Milorada Grčića na odgovornost, uzvratio optužbom da je Aleksandar Vučić Grčića „lično imenovao za direktora EPS-a 15. marta 2016. i tu ga držao do dana današnjeg.“

Ova stranka je ocenila da je ugroženo snabdevanje strujom jer nisu na vreme obavljeni remonti i obezbeđena dovoljna količina kvalitetnog uglja.

Narodna stranka je ocenila u svom saopštenju 13. decembra da će „nestručnost i korupcija u vođenju energetskog sektora Srbije u poslednjih deset godina trajno ugroziti energetsku stabilnost zemlje“.

Prekidi snabdevanja umanjuju račune

Premijerka Ana Brnabić najavila je 14. oktobra da će svim građanima koji nekoliko dana nisu imali električnu energiju biti umanjeni računi za struju.

Za sada se, prema rečima ministarka energetike Zorane Mihajlović, ne razmišlja o restrikcijama struje. Ona je za RTS rekla da "sve može da se reši, ali da je pitanje koliko sve to košta".

Ona je rekla i da se cena struje, gasa i toplotne energije za domaćinstva neće menjati do kraja zimske sezone.

Što se dugoročnijih planova tiče predsednik Aleksandar Vučić je poručio da je za obnavljanje dalekovodne mreže u Srbiji potrebno uložiti 700 miliona evra.

"Namera nam je da kupimo sve što možemo od kapaciteta termo i hidro da bismo garantovali bezbednost Srbije u budućnosti“, rekao je on na sednici Vlade Srbije 14. decembra.

Struja u Srbiji poskupela je 1. februara za 3,4 odsto što je u proseku značilo da su računi za struju bili uvećani za 150 dinara (1,27 eura). Prosečna cena struje za domaćinstva i male kupce iznosi 7,867 dinara (0,07 eura) po kilovat-času (kWh), bez taksi i poreza.