Piše: Iva Gajić
"Čuli smo šta se dešava ovde u Srbiji dok smo snimali u Čileu."
Ovako priču o svom dokumentarcu počinje Huan Francisko Donoso (Juan Francisco Donoso), čileanski scenarista i producent.
On je u februaru ove godine zajedno sa montažerkom i kamermankom Alin Huarez (Aline Juárez) iz Meksika počeo da snima dokumentarac pod nazivom "Izvan granica: alternative zelenom ekstraktivizmu" (Beyond the Frontiers: Alternatives to Green Extractivism).
Oboje žive u Berlinu, u Nemačkoj, ali zbog sličnih interesovanja i zajedničkih prijatelja već godinama sarađuju na projektima vezanim za životnu sredinu i ekstraktivizam, odnosno proces vađenja prirodnih resursa iz zemlje radi prodaje na svetskom tržištu.
Mesec dana snimali su u pustinji Atakama, u Čileu, gde su uradili tri detaljna intervjua sa dve aktivistkinje i jednim aktivistom iz ove zemlje.
Dokumentarac se najpre fokusirao isključivo na stanje u Čileu, ali su Donoso i Huarez tokom istraživanja i brojnih urađenih intervjua saznali da se borba protiv ekstraktivizma odvija i u državi daleko od mesta na kome su u tom trenutku snimali.
"Aktivisti iz Čilea su nam tada rekli – hej, mi smo se borili protiv 'Rio Tinta', a izgleda da se borba upravo dešava u Srbiji", objašnjava Alin Huarez za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Tada su odlučili da deo svog filma posvete protestima i zahtevima aktivista u Srbiji.
Međunarodna kompanija "Rio Tinto" je u Srbiji od 2001. godine. Istražujući oblast zapadne Srbije, 2004. godine otkrila je novu rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, koji se koristi za baterije u mobilnim telefonima, kompjuterima i električnim automobilima.
"Rio Tinto" je planirao da izgradi rudnik za eksploataciju rude litijum na zapadu Srbije, a projekat je nazvan "Jadar".
Zaokret u odnosu vlasti u Srbiji prema projektu "Jadar" – koji predviđa vađenje litijuma u dolini istoimene reke na zapadu kod Loznice, dogodio se nakon višemesečnih masovnih protesta protiv "Rio Tinta" i blokada puteva širom države.
Na protestima je ukazivano na opasnost od štete po životnu sredinu, ako se sa eksploatacijom litijuma otpočne. Sama kompanija je u nekoliko navrata odbacivala navode aktivista i poručivala da će poštovati zakone tokom svog rada.
Vlada Srbije donela je odluku o prekidu saradnje sa "Rio Tintom", potvrdila je 20. januara premijerka Srbije Ana Brnabić. Odluka je doneta tri meseca pred izbore u Srbiji, koji su održani 3. aprila, a na kojima je svoje pozicije zadržala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), čija je članica i Brnabić.
U međuvremenu, "Rio Tinto" je saopštio da želi da ponovo otvori pregovore sa Vladom Srbije o svom projektu "Jadar" vrednom 2,4 milijarde dolara, rekao je direktor kompanije 5. maja, a preneo Reuters.
Kako navodi ta agencija, direktor kompanije Sajmon Tomson (Simon Thompson) je rekao na godišnjem korporativnom sastanku u Australiji da se "Rio Tinto" nada da će moći da razgovara o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada su izbori završeni.
Nije poznato da li su vlasti u Srbiji odgovorile na ovakve apele kompanije.
Pored "Rio Tinto", istraživanje litijuma u zapadnoj Srbiji sprovodila je i kanadska kompanija "Euro Lithium Balkan". Oni su krajem aprila 2022. nakon protesta ekoloških aktivista saopštili da obustavljaju dalja istraživanja.
Početak snimanja dokumentarca u Srbiji
Nakon dva meseca komunikacije sa raznim udruženjima aktivista, Donoso i Huarez došli su u Srbiju, gde već nekoliko nedelja snimaju drugi deo svog dokumentarca.
Protagonisti iz Srbije sa kojima su Donoso i Huarez radili intervjue jesu Vladan Jakovljević iz udruženja "Ne damo Jadar", Aleksandra Velimanović iz nevladine organizacije "Earth Thrive", i Bojana Novaković iz pokreta "Marš sa Drine".
Svakom od ovih sagovornika Donoso i Huarez prišli su iz različite perspektive.
"Vladan je pčelar i priča o važnosti pčela, važnosti tradicije iz regiona, i govori iz antifašističke perspektive. Takođe, govori o tome kakva je korelacija između pčela i društvenih pokreta. Potom Aleksandra govori o tome zašto se ruralnost smanjuje, kao i o važnosti detinjstva u ruralnim sredinama gde bi rudarstvo moglo biti aktivno. Bojana će govoriti o Evropskoj uniji i važnosti društvenih pokreta", sumira Donoso.
Sagovornici iz Čilea su Paula Kastiljo (Paula Castillo) iz pokreta Petkom za budućnost (svetski pokret za zaštitu životne sredine i protiv klimatskih promena), Ramon Balkazar Morales (Ramón Balcázar Morales) iz Višenacionalne opservatorije Andskih slaništa, i Lejla Norijega (Leyla Noriega) sa radija zajednice (obično neprofitna radio stanica koja zadovoljava informativne potrebe ljudi koji žive na određenom području) "Ayni".
"Paula je ćerka rudara i bavi se reciklažom i odbranom slaništa. Lejla se kroz radio bori protiv 'Rio Tinta' – što je veza sa Srbijom. Ramon govori o ekonomskim rešenjima i alternativama kapitalizmu", opisuje Donoso i dodaje da je trenutno plan da se u dokumentarcu naizmenično prikazuju profili aktivista iz Srbije i Čilea.
Cilj je povezati aktiviste iz dve države
Donoso i Huarez su deo šire mreže aktivista koji su se ujedinili u protestu protiv eksploatacije litijuma, potpisavši 9. jula Jadarsku deklaraciju.
Ova deklaracija međunarodne solidarnosti organizacija protiv eksploatacije litijuma za cilj ima međusobnu podršku, razmenu informacija i stavova, i formiranje Međunarodne mreže antilitijumskih aktivista.
Pored aktivista iz Srbije, deklaraciju su potpisali i aktivisti iz Portugala, Čilea, Španije i Nemačke.
Kako je navedeno 9. jula pri potpisivanju deklaracije, ona ima za cilj da uključi i širu javnost, aktiviste i druge organizacije u solidarnu međunarodnu mrežu organizacija kako bi se stvorila neophodna podrška za svakog pojedinca u ostvarivanju univerzalnog ljudskog prava na zdravu životnu sredinu.
Međunarodno povezivanje jedan je i od ciljeva dokumentarnog filma na kome rade Donoso i Huarez.
"Film će povezati borbu protiv samog rudarstva, ne samo protiv "Rio Tinta" ili litijuma, već kako ova mašinerija funkcioniše, kako kompanije pristupaju ljudima, kako one razmišljaju", objašnjava Donoso.
Značaj ovakvog povezivanja za RSE ističe i Ramon Balkazar Morales, jedan od protagonista u filmu, koji međunarodnu saradnju aktivista naziva fundamentalnom.
Pre posete dolini Jadra, Balkazar je istakao da se raduje razmeni iskustava sa lokalnim zajednicama.
"Pretpostavljam da ćemo naći dosta sličnosti, ali je takođe zanimljivo videti posebnosti. Videćemo kako ljudi ovde žive, kako brane svoju prirodu, i kako se bore protiv rudarenja, ali ne samo zato što su protiv rudarenja ili protiv električnih automobila, nego zato što znaju iz života, sopstvenog rada, empirijskog rada, kako ovo utiče na sve nas", objašnjava Balkazar za RSE.
Na posebnosti koje je pomenuo Balkazar osvrće se i Huan Francisko Donoso. On naglašava da, iako svojim dokumentarcem Huarez i on povezuju Čile i Srbiju, situacije u ovim državama nisu iste.
Kako ističe, litijum se u Čileu iskopava decenijama, a u Srbiji to nije slučaj.
"Vidimo veliku razliku, jer se ovde borba protiv litijuma odvija pre nego što iskopavanje počne, a u drugim zemljama u kojima radimo, kao što je Čile, više se radi o odbrani prirode koja je već pod uticajem ovoga. Radi se o odbrani vode, kao i ovde, ali na mestima koja su već žrtvovana, gde su uništeni tlo, autohtona poljoprivreda i biodiverzitet", objašnjava Donoso.
Ovo potvrđuje i Balkazar, i dodaje da se čak 26 odsto litijuma izvozi sa područja slaništa Atakama.
"To znači da su korporacije već tu, projekti su veoma veliki i sada se šire, ali u isto vreme postoje i novi projekti. Dakle, postoje različiti konteksti – projekti koji su u toku, ali i novi projekti koji stižu u isto slanište", objašnjava Balkazar.
Ipak, Donoso ističe da cilj dokumentarca nije da prikaže patnju i siromaštvo ljudi koji su zahvaćeni problemom ekstraktivizma, već da predstave osnažene ljude koji se bore za bolju budućnost.
"To je tipična vrsta okvira, klišea koji imamo u dokumentarcima, ili čak u novinarstvu – mi protiv njih, zajednica protiv zlih kompanija. Mi želimo da pokažemo šta je alternativa, šta je to što se dešava, a u isto vreme da prikažemo ljude koji su osnaženi, koji rade stvari. Ne morate da pokazujete siromaštvo, koliko pate i da ih prikazujete kao jadne ljude", ističe Donoso za RSE.
Kako dodatno objašnjava, ideja dokumentarca "Izvan granica: alternative zelenom ekstraktivizmu" je da gledaocima objasni šta je ekstraktivizam i kako je povezan sa patrijarhatom, kolonijalizmom i kapitalizmom.
Alin Huarez ističe za RSE da je generalna želja filmskih stvaralaca da pokrenu ljude da razmišljaju o zadatoj temi. U svom dokumentarcu Donoso i ona prikazuju alternative koje sami aktivisti predstavljaju u filmu.
"Ne znam da li možemo reći da su to rešenja, jer su problemi ogromni, ali likovi sa kojima radimo su aktivisti i svi su žive alternative onome sa čime se suočavamo danas", rekla je Huarez i dodala da filmovi treba da budu deo pobune.
Koje su alternative ekstraktivizmu?
Ramon Balkazar Morales kaže za RSE da bi alternative trebalo zajednički osmisliti.
"Teško mi je reći – e ovo je alternativa. Ne bih to mogao da kažem, jer bih ponavljao isti obrazac tih kompanija protiv kojih se borimo – kao da pokušavam da nametnem jednu poziciju. Mislim da se alternative moraju graditi kolektivno", ističe Balkazar.
On dodaje da je za bolju budućnost neophodno uključivati zajednice u procese donošenja odluka.
"Danas se svi suočavamo sa uticajem klimatskih promena, tako da i propisi treba da uzmu u obzir ove uticaje i nove ranjivosti sa kojima se suočavaju ljudi, posebno na autohtonim i ruralnim teritorijama", podvlači Balkazar.
Kako kaže, borba protiv ekstrktivizma u Srbiji predstavlja dobar primer reakcije.
"Ne možemo samo da budemo deo korporativne energetske tranzicije jer nam je ona nametnuta. Danas u ovom svetu koji je usred globalne krize koja pogađa svačije živote, imamo pravo da dignemo glas. U tom smislu, mislim da Srbija daje primer otpora i dostojanstva svetu, pred ovim zelenim ekstraktivističkim planom koji sprovode globalni moćnici u industriji, a u korist privatnih interesa", smatra Balkazar.
Facebook Forum