Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prepreke za Putinove 'Vukove' na balkanskoj turneji


Iako su vlasti BiH dvojici članova ruske bajkerske grupe "Noćni vukovi" zabranile ulazak u Bosnu i Hercegovinu, u bh. entitetu Republika Srpska (RS) na njih gledaju drugačije. Baš kao i u Srbiji.

Procena da ta grupa "predstavlja opasnost po sigurnost" što je, kako nezvanično saznajemo, bio razlog zabrane, ne stoji u Srbiji i RS-u, kroz čije bi gradove od ponedeljka 19. marta trebalo da prođe bajkerska turneja Vukova, nazvana "Ruski Balkan".

“Plan je da u Banjaluci budemo 21. marta. Posetićemo nekoliko pravoslavnih crkava i spomenik Caru Nikolaju II, a u Beogradu planiramo pres konferenciju 27. marta u Ruskom domu”, potvrđeno je za RSE iz organizacionog komiteta "Noćnih vukova".

Na "mapi" "Noćnih vukova", kojima se često ispred imena dodaje i "Putinovi", pored Beograda je i Novi Sad u Srbiji, pa Bijeljina, Brčko, Banjaluka i Doboj u Bosni i Hercegovini, pa onda opet Srbija – Valjevo, Kruševac, Niš, Jagodina, Kragujevac i Bela Crkva.

Epitet "Putinovi" poneli su zbog bliskosti sa ruskim predsednikom, za čijeg bliskog prijatelja važi njihov vođa, Aleksandar Zaldostanov.

Upravo Zaldostanov, koji bi trebalo i da predvodi bajkersku turu po Balkanu je, prema pisanju medija, jedna od dve osobe koje neće moći da uđu u BiH.

Zabranu, bez navođenja imena onih na koje se odnosi, za Radio Slobodna Evropa (RSE) je potvrdio direktor Službe za poslove sa strancima BiH Slobodan Ujić.

Takvih restrikcija i briga u Srbiji i RS-u nema.

"Njihova tura i različite percepcije njihove turneje su svojevrsno ogledalo odnosa u regionu i svih poznatih razlika u regionu, uključujući i odnos prema Rusima", ocenjuje za RSE spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

"Republika Srpska je najveće uporište ruskog interesa na zapadnom Balkanu u ovom trenutku. U Srbiji postoje mnoge organizacije, grupe, udruženja, pa i političke partije koje su sklone Rusiji i ne kriju to svoje rusofilsko opredeljenje. Tako da je sve ovo što se događa verna slika odnosa koji postoje, ali bi morala da, istovremeno posluži i kao upozorenje tom rastućem ruskom uticaju koji vešto koristi različite kanale, oslanjajući se na meku moć", kaže Jakšić.

Zaldostanov, koji bi trebalo i da predvodi bajkersku turu po Balkanu je, prema pisanju medija, jedna od dve osobe koje neće moći da uđu u BiH
Zaldostanov, koji bi trebalo i da predvodi bajkersku turu po Balkanu je, prema pisanju medija, jedna od dve osobe koje neće moći da uđu u BiH

Ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine, Dragan Mektić je povodom dolaska "Noćnih vukova" pre dva dana izjavio da "politika u RS-u trguje strahom i da je povećan osećaj nesigurnosti".

On je za Rojters rekao i da "Noćni vukovi" nisu tipičan motociklistički klub, jer, kako je ocenio, "nose snažne političke poruke", dodavši da su ih angažovale vlasti RS-a.

"Kada kažete da će ti 'Noćni vukovi' da dođu u RS, da će otvoriti i kancelariju svoju u Banjaluci i da će biti i na dan izbora, da će pratiti izborni proces ovde u Bosni i Hercegovini, u RS-u, onda sam ja gotovo siguran da tu ne postoje poštene namere, prije svega vlasti i da su ta udruženja zloupotrebljena", rekao je Mektić.

Zapadni mediji često izveštavaju o aktivnostima "Noćnih vukova" u kontekstu toga da imaju za cilj da podstiču antizapadno raspoloženje na Balkanu, regionu koji opisuju kao područje sa komplikovanom istorijom etničkih tenzija, separatizma, oružanog sukoba i konkurentnih uticaja Rusije i Zapada.

Direktor Ruskog servisa RSE Andrej Šarij, kaže da su "Noćni vukovi" svakako bili jedna od opcija preko kojih je Putin ponekad ostvarivao svoje ideje, ali dodaje i da ne veruje da na predstojeću turneju "Ruski Balkan" kreću po njegovom nalogu.

"Najverovatnije oni imaju neke svoje planove. Oni imaju svoje partnere u Srbiji i širom Balkana. Sve to je vezano za mit o rusko – srpskom bratstvu i jedinstvu, da smo mi jedan veliki narod i evo nas kod vas… Ali, nemam osećaj da je to neki specijalni plan da se nešto ostvari direktno preko 'Noćnih vukova' zbog toga što je to samo jedno od malih parčića kampanje instrumentalizacije društva ruske vlade i Vladimira Putina", ističe Šarij.

Ovi, takozvani Putinovi Anđeli nesumnjivo su deo tog jednog veoma politiziranog programa: Boško Jakšić
Ovi, takozvani Putinovi Anđeli nesumnjivo su deo tog jednog veoma politiziranog programa: Boško Jakšić

Na više načina uticaja ukazuje i Boško Jakšić ističući da je tako od vremena početka ukrajinske krize, kada je, kako kaže, Rusija zapadni Balkan postavila na "mapu svojih strateških interesa".

"Moskva od tada svim mogućim sofisticiranim sredstvima iz arsenala 'meke moći' utvrđuje svoje pozicije u regionu. I ovi, takozvani Putinovi Anđeli nesumnjivo su deo tog jednog veoma politiziranog programa", rekao je Jakšić.

U Banjaluci bi, prema najavama, "Noćne vukove" trebalo da primi predsednik RS-a Milorad Dodik, koji je 9. januara ove godine Zaldostanova odlikovao Ordenom časti sa zlatnim zracima.

Zaldostanov mu se zahvalio pismom, a Dodika je pozvao na bajk-šou koji će se održati u 17. avgusta u Sevastopolju na polustrvu Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Zaldostanov je te godine Dodiku poklonio prsluk Vukova, baš kao i godinu dana ranije tadašnjem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

Zajedno sa Putinom je 2011. godine u loži beogradske Marakane gledao utakmicu Zvezda – Zenit. U loži je bio i tadašnji premijer Mirko Cvetković.

"Vođa 'Noćnih vukova', Aleksandar Zaldostanov zvani Hirurg, ovde dolazi u region da motorom umesto skalpela secira Balkan kako bi njegove delove što više približio Rusiji, udaljio od Zapada i propovedao panslovenstvo i pravoslavlje što su omiljene teme ruske propagande", kaže Boško Jakšić.

Inače, Bosna i Hercegovina nije jedina zemlja koja je Zaldostanovu ili nekome od "Noćnih vukova" uskratila gostoprimstvo.

Ruski predsednik Vladimir Putin i Aleksandar Zaldostanov, 29. avgust 2011.
Ruski predsednik Vladimir Putin i Aleksandar Zaldostanov, 29. avgust 2011.

Ova grupa i njihov lider su još 2014. godine stavljeni na crnu listu Sjedinjenih Država. Ukaz o tome potpisao je tadašnji predsednik Barak Obama, a povod je bila njihova umešanost u sukobe u Ukrajini.

U aprilu 2015. godine Poljska im nije dozvolila ulazak tokom vožnje do Berlina povodom obeležavanja 70-godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom.

Prema izveštajima medija, vize je nekolicini motociklista tada poništila i Nemačka.

Prošle godine, ulazak im je zabranila i vlada Gruzije.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG