Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Resetovanje kosovskog dijaloga


Nemačka kancelarka Angela Merkel, srpska premijerka Ana Brnabić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prvi čovek Francuske Emanuel Makron, Berlin

Konkretnih rezultata nema, ali to se na berlinskom samitu zapadnobalkanskih lidera sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, prema mišljenju stručnjaka za Balkan, nije ni očekivalo. Da će na skupu biti otvorena samo diskusija, a ne donošenje odluka, da samit nije zamena za Berlinski proces niti za pristupne pregovore, već je na samom početku rekla predsednica nemačke vlade Angela Merkel, na čiju inicijativu je samit i organizovan.

Dogodilo se, ipak, nešto što sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) stavljaju u prvi plan – a to je da su dve najsnažnije članice EU – Nemačka i Francuska – preuzele vođstvo u medijaciji dijaloga Prištine i Beograda od sadašnje Evropske komisije i njene posrednice, visoke predstavnice Unije Federike Mogerini, kojoj mnogi iz Nemačke, ali i iz regiona Zapadnog Balkana, prebacuju da je ne samo tolerisala, već i podsticala ideju pregovora o promeni granica.

„Mislim da je u vezi sa samitom u Berlinu najvažnije to da je uopšte održan, da je održan u zajedničkoj organizaciji Nemačke i Francuske i da je Evropska komisija, tj. dosadašnji glavna pregovaračica, gospođa (Federika) Mogerini (šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost) manje-više bila samo gošća koja je sedela u drugom redu.“

Ovim rečima se, u najkraćem, na berlinski samit lidera Zapadnog Balkana sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, osvrće Bodo Weber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.

„Glavna poruka i glavna vest ovog samita je da Nemačka i Francuska, kao dve najveće članice EU preuzimaju vođstvo u jednom kontekstu u kojem je glavna posrednica (Federika Mogerini, prim.aut) te pregovore u roku od dve godine te pregovore odvela u ćorsokak. Smisao samita, koji je prema mojoj proceni i postignut, jeste da se ide ka jednoj vrsti restartovanja i resetovanja dijaloga, na čemu je i bio naglasak nemačke kancelarke, ali to resetovanje neće se desiti preko noći – ni na ovom samitu, a verovatno ni u julu u Parizu. To znači da ti pregovori u jednom mnogo ozbiljnijem formatu neće na neki formalan način početi, kao što verovatno neće doći ni do ukidanja taksi (Prištine na robu iz Srbije) u tako kratkom roku. To će se verovatno desiti tek kada ode ova ekipa evropske komisije, znači – od jeseni“, kaže Weber za RSE.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da sastanak u Berlinu nije novi format dijaloga Beograda i Prištine, jer dijalog ne postoji. Dodao je da je pozicija Beograda nepromenljiva, priznati Kosovo je nemoguća misija, i ponovio da je stav Srbije isti – dok se ne ukinu takse, nema dijaloga. Govoreći o samitu u Berlinu, ipak je dodao:

„Ovaj sastanak je, ipak, jedna dodatna garancija da u međuvremenu dok dijalog ne postoji, neće dolaziti do nekih incidentnih situacija u očekivanju nekog sledećeg sastanka – ali, ne dijaloga, nego sastanka gde će se ponovo pokušati da se dođe do nekog rešenja.“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je srpska moralna i politička pozicija jača nego što je bila juče i da se Srbija na berlinskom samitu ponašala odgovorno i ozbiljno. Vučić je nakon sastanka sa predsednikom Odbora nemačkog Bundestaga za evropske poslove Ginterom Krihbaumom kazao da je teško praviti neko rešenje u Evropi, a da nema saglasnosti Nemačke i Francuske.

Predsednik Kosova Hašim Tači rekao je novinarima u Berlinu da se radilo o izuzetno teškom susretu, posebno u suočavanju delegacija Kosova i Srbije. Ponovio je da je EU nesposobna da vodi proces, te je još jednom podvukao važnost Sjedinjenih Američkih Država u postizanju konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

„Ne možemo da kažemo da je ovaj sastanak proizveo konkretan rezultat“, rekao je kosovski predsednik.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj u utorak je govorio o sastanku u Berlinu navodeći da su Merkel i Makron ozbiljno pristupili političkom dijalogu Kosova i Srbije i postizanju mogućeg sporazuma između dve zemlje.

Reakcije na berlinski samit na Kosovu bile su različite. Lider glavnog opozicionog Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa kazao je da je sa samita poslata poruka da je Evropi potreban Zapadni Balkan koji ne generiše konflikte i krize, već mir. On je kazao da je samit dao ‘normalne rezultate’, uzimajući u obzir njegov sastav.

Gljauk Konjufca iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje kazao je da sastanak u Berlinu nije doneo nikakav putokaz o tome kako ići napred što se dešavanja na Balkanu tiče.

Naim Rašiti, direktor Balkanske grupe za politike sa Kosova kaže za RSE da je berlinski samit dokazao da je problem Kosova i Srbije osnova za mir i stabilnost na Balkanu. On kaže da još nije poznato da li su se stvari pomerila sa statusa kvo.

„Bilo bi užasno ukoliko se proces nije pomerio sa mesta, iz grča, ukoliko ne pukne i ne budemo imali jedan intenzivni dijalog. To govori i o realnom stanju politike Kosova i Srbije, gde postoje nedostaci za izgradnju mira. Naravno, postoji i ostali elementi i drugi akteri. Predsednik Vučić otišao je u Rusiju i Kinu pre samita. SAD nije za stolom. Postoji jedna manipulacija međunarodne scene. Ali i sa kosovske strane, treba dobro da se razmisli i da se otvori put jednom ozbiljnom procesu barem što se tiče kosovske perspektive”, kazao je Rašiti.

Vučić i Tači poslije sastanka sa Mogerini
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:11 0:00

„Prva poruka samita je, čini se, to da su u Berlinu i Parizu shvatili da Evropska komisija i Evropska unija, sa trenutačnom garniturom – (Federika) Mogerini, (Johanes) Han i drugi – nisu u stanju da išta suštinski promene u regiji“, kaže za RSE Vedran Džihić, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beču i viši stručni savetnik Austrijskog instituta za međunarodne odnose (OIIP).

„Čini mi se da se pribojavaju da se ovaj vakuum koji ćemo imati do izbora nove Komisije i do uhodavanja novih činovnika EK ne pretvori u nešto što bi moglo da vodi ka novim tenzijama i konfliktima na Balkanu, tako da je to jedna važna stvar. Ali, naravno, loše je po Evropsku uniju, ali i po proces njenog proširenja, ako je Evropska komisija diskreditirana na ovakav način“, ocenjuje Džihić.

On ističe da je, sa aspekta EU, iz nekih izjava, posebno predsednika Makrona, očito da procesa proširenja uskoro neće biti. Tog procesa, ističe, neće biti ni ako se gleda iz rakursa takozvanih vodećih kandidata za EU - Srbije i Crne Gore - gde je poslednjih godina i meseci došlo do radikalnog pogoršanja slobode medija i vladavine prava.

Kancelarka Angela Merkel rekla je na samom početku da sporazum Beograda i Prištine ne sme biti na štetu regiona, aludirajući na lančanu reakciju u regionu ako se bude insistiralo na promenama granica.

Na drugoj strani, zapaženo je da je francuski predsednik Makron govorio o potrebi obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine, ali, kako se izrazio, bez tabua i propisivanja rešenja.

Da li iz ovoga proizilazi da Nemačka I Francuska nemaju podudaran stav o konačnom rešenju spora između Kosova I Srbije?

Bodo Weber za RSE kaže da su te razlike mogle da se primete, ali da je predsednik Makron tek u Berlinu imao priliku da vidi kakve tenzije u regionu proizvodi ideja o menjanju granica i da je tek u procesu učenja.

„Jeste, bile su vidljive te razlike između Pariza i Berlina, koje su bile poznate i ranije, razlike oko pitanja razmene teritorija, odnosno, vraćanja tog opasnog koncepta etno-teritorijalizacije. Ja bih rekao da se to dogodilo u procesu u kome se predsednik Makron po prvi put ozbiljno uključio u te pregovore i u kome je on još uvek u procesu učenja. To se jasno videlo kroz njegovu drugu izjavu, koja nije bila u sudaru sa kancelarkom Merkel, kad je rekao da rešenje Kosova i Srbije ne sme imati negativne regionalne reperkusije. Zapravo je, koliko čujem, ovaj skup bio prilika da se gospodin Makron suoči sa regionalnim tenzijama koje je proizvela ta ideja o razmeni teritorija, koje su se mogle osetiti u prepucavanjima između predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denisa Zvizdića (koji se na berlinskom samitu usprotivio crtanju novih granica) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, podseća Bodo Veber.

Vedran Džihić kaže da nema previše očekivanja ni da će sledeći samit u Parizu povećati manevarski prostor za neki suštinski dijalog između Beograda i Prištine, imajući u vidu kako nejasnu sliku narednog saziva Evropske komisije, tako i odnose između kosovskog predsednika i premijera Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, ali i, kako kaže, iluzorna očekivanja iz nekih evropskih gradova da je srpski predsednik Aleksandar Vučić jedini u stanju da isporuči finalno kosovsko rešenje.

Posledice vere da Vučić može da završi taj posao su, prema njegovom sudu, totalna destrukcija srbijanskog društva i jačanje izrazito autoritarne vladavine u Srbiji, zbog čega oni koji veruju u Vučića čine medveđu uslugu i dijalogu između Prištine i Beograda, ali i pitanju evropeizacije čitave regije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG