Srbija učestvuje na trilateralnoj vežbi “Slovensko bratstvo 2021” sa Rusijom i Belorusijom iako se pridružila Deklaraciji Evropske unije (EU) o osudi preusmeravanja Rajanerovog (Ryanair) aviona u Minsk i hapšenja novinara Romana Protaševiča.
Za razliku od prošle godine, kada je Beograd otkazao učešće na ovim rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora, sada oko 100 pripadnika Vojske Srbije učestvuje na vežbi „Slovensko bratstvo 2021“ koja se ove godine održava u Rusiji.
U Evropskoj uniji (EU) na upit RSE za komentar učešća Vojske Srbije na vežbama sa Belorusijom i Rusijom podsećaju da je Vlada Srbije odredila integraciju u EU kao strateški prioritet zemlje.
„Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa ovom opredeljenošću kako ne bi bila narušena njena evropska perspektiva“, naveo je za RSE portparol EU Peter Stano.
On je dodao da Srbija, kako bi napredovala na putu integracije u EU, mora postepeno da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, u skladu sa pregovaračkim okvirom za pristupanje EU.
Pojedini zvaničnici EU su neformalno za RSE rekli da je interesantno da Srbija učestvuje na vežbi „Slovensko bratstvo 2021“ nakon što se nedavno uskladila sa Deklaracijom EU o Belorusiji.
Što stoji u EU Deklaraciji o Belorusiji?
U Deklaraciji EU objavljenoj na sajtu Evropskog saveta, navodi se da je preusmeravanje aviona i hapšenje Protaševiča još jedan očigledan pokušaj beloruskih vlasti da utišaju sve glasove opozicije.
Takođe se poziva na hitno oslobađanje Protaševiča i međunarodnu istragu ovog incidenta.
Zvaničnici u Srbiji nisu objavili javno odluku o podršci.
Šta pokazuje bliskost Beograda i Minska?
Nikola Lunić, izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike, ocenjuje da zajedničkom vojnom vežbom Srbija pruža podršku Belorusiji.
„U aktuelnoj geopolitičkoj situaciji kada mnoge zemlje i organizacije uvode sankcije Belorusiji, srpska posvećenost saradnji sa takvim režimom daje nedvosmislenu podršku Lukašenku“, navodi Lunić.
Međunarodna izolacija Belorusije produbljena je od 23. maja zbog toga što su beloruske vlasti preusmerile putnički avion i uhapsile novinara disidenta. U međuvremenu u Belorusiji raste represija režima Aleksandra Lukašenka, zbog čega je Evropski parlament pozvao na opsežne ekonomske sankcije i niz drugih mera.
Belorusija se već nalazila pod sankcijama EU zbog optužbi za krađu glasova na predsedničkim izborima u avgustu prošle godine. Rusija je takođe pod sankcijama EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
Nikola Lunić navodi da je otkazivanje učešća na prošlogodišnjoj vežbi "Slovensko bratstvo 2020" pokazalo svoju ispravnost razvojem kasnijih događaja u Minsku.
„Istovremeno, neodgovorna politička retorika sa apostrofiranjem ’strašnog i nezasluženog’ pritiska EU je prošle godine ponovo kompromitovala našu posvećenost evropskim integracijama“, naglašava Lunić.
Koliko je učešće Srbije u vežbi "Slovensko bratstvo 2021"?
Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na pitanje RSE zbog čega je ove godine doneta drugačija odluka iako se Belorusija nalazi pod sankcijama EU zbog nepoštovanja demokratskih normi i ljudskih prava.
Na vojnoj vežbi pored oko 100 pripadnika 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade Vojske Srbije, prema ruskom Ministarstvu odbrane, učestvuje i oko 350 vojnika garde Vitebska, vazdušne jedinice za specijalne operacije oružanih snaga Belorusije, kao i preko 500 gardista vazdušne jedinice kozačkog puka Novorosijske vazdušno-desantne planinske jedinice.
„Slovensko bratstvo 2021“ održava se od 8. do 19. juna u bazi Novorosijske gardijske vazdušno-desantne planinske jedinice na teritoriji Krasnodara, na jugozapadu evropskog dela Rusije.
Na sajtu Ministarstva odbrane Srbije navodi se da je „Slovensko bratstvo 2021“ taktička vežba specijalnih jedinica sa bojevim gađanjem, tokom koje će se uvežbavati realizacija kompleksnih borbenih protivterorističkih zadataka u uslovima izvođenja informacionih dejstava.
Nikola Lunić, kapetan bojnog broda u penziji, kaže da je interes učešća na svakoj vojnoj vežbi podizanje nivoa interoperabilnosti i unapređenje sposobnosti. Ali dodaje da se slanjem pripadnika Vojske Srbije na vojne vežbe šalje spoljnopolitička poruka o pouzdanosti partnerstava i posvećenosti nacionalnim prioritetima.
„Trošenjem resursa na vojne vežbe na dalekim destinacijama i sa upitnim partnerima ne doprinosi ni pozicioniranju Srbije kao vojno neutralne zemlje ni u svetu, ni u regionu“, naveo je Lunić.
Prva zajednička taktička vežba padobranaca „Slovenskog bratstva“ održana je 2015. godine na poligonu Rajevski na teritoriji Krasnodara. Ova rusko-belorusko-srpska vojna vežba se izvodi jednom godišnje. U Srbiji je održana 2016. i 2019. godine.
Šta se promenilo u odnosu na prošlu godinu?
Aleksandra Stanković, zamenica izvršnog direktora nevladinog Instituta za evropske poslove, ocenjuje ovogodišnje vežbe „paradoksalnim“.
„Ove godine imamo paradoks, tenzije sa Belorusijom su povećane zbog hapšenja novinara. Srbija rešava da učestvuje na vojnoj vežbi pri čemu zna kakve će pritiske i poruke sada dobiti od Zapada“, kaže ona.
Prošle godine u septembru Beograd je otkazao učešće na vežbi „Slovensko bratstvo 2020“ u Belorusiji. Tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin je to objasnio time što se Srbija nalazila pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije“.
Međutim, Srbija prošle godine nije odustala samo od „Slovenskog bratstva“, već je Vulin tada objavio da u narednom periodu neće učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima „ni sa NATO-om ni sa ODKB-om, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom, ni sa istokom ni sa zapadom“.
U međuvremenu Belorusija se, kako raste represija u toj zemlji, suočava sa najavama novih sankcija Evropske unije.
Evropski parlament je 10. juna pozvao na opsežne ekonomske sankcije i niz drugih mera protiv Belorusije.
Sankcije bi trebalo da budu odgovor na rastuću represiju i prisilno prizemljenje aviona koji je leteo između dve prestonice EU kako bi bio uhapšen novinar i opozicioni aktivista Roman Protaševič.
Evropska unija uvela je do sada tri kruga sankcija protiv Belorusije, primenjujući zamrzavanje imovine i zabranu izdavanja viza za 88 pojedinaca i sedam entiteta, uključujući i autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Takođe je zatvorila svoj vazdušni prostor i aerodrome za beloruske avione i preporučila evropskim avio-kompanijama da izbegavaju vazdušni prostor Belorusije.
U međuvremenu je najavljeno da se odmeravaju nove sankcije usmerene na ekonomski sektor blizak autoritarnom lideru.
Po oceni Aleksandre Stanković iz Instituta za evropske poslove, Srbija učešćem na „Slovenskom bratstvu 2021“ stavlja do znanja međunarodnoj zajednici da neće tako lako ili da neće uopšte napustiti poziciju jakog prijateljstva, pre svega, sa Rusijom.
„Iako je ova vežba sada u fokusu zbog učešća Belorusije, Srbija na ovaj način više iskazuje podršku Rusiji. Srbija takođe daje poruku i da će se dalje voditi interesom u vezi sa kosovskim pitanjem kada je reč o spoljno političkim odnosima“, navodi Stanković.
Vlast se okreće proverenom osloncu u spoljnoj politici, odnosno Rusiji, posebno sada kada će ponovo biti aktuelizovan proces normalizacije odnosa sa Prištinom.Aleksandra Stanković, Institut za evropske poslove
Ona kaže da je vlast u Srbiji svesna „sve hladnijih odnosa sa EU“, i da se očekuju i „manje srdačni odnosi sa SAD“ od dolaska predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u poređenju mandatom Donalda Trampa (Trump).
„I u takvoj atmosferi vlast se okreće proverenom osloncu u spoljnoj politici, odnosno Rusiji, posebno sada kada će ponovo biti aktuelizovan proces normalizacije odnosa sa Prištinom“, ocenjuje Stanković.
Ona zaključuje da Srbija kalkuliše u svojim spoljnopolitičkim potezima i pokušava da održi „dvostruku, ponekad čak i trostruku poziciju“ i da se nada da će taj status moći da održi što duže.
Rusija i Belorusija nisu priznale nezavisnost Kosova koju je ova bivša južna srpska pokrajina proglasila 2008. godine. U nastavku dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pod okriljem EU, 15. juna će se u Briselu sresti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova, Aljbin (Albin) Kurti. Očekuje se da Beograd i Priština na kraju ovog procesa potpišu sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa.
Primeri održavanja saradnje Srbije i Belorusije
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 25. maja za RSE ocenila da je još uvek bespredmetno komentarisati da li će se Beograd priključiti sankcijama Brisela protiv Belorusije, nakon što su 23. maja beloruske vlasti prisilile avion kompanije Rajaner da sleti u Minsk i pritvorile novinara Romana Protaševiča.
Ona je rekla da će država doneti eventualnu odluku o sankcijama Belorusiji kada takav zahtev bude zvanično stigao.
Srbija se nije pridružila prošlogodišnjim sankcijama EU protiv Belorusije nakon predsedničkih izbora. Beograd u međuvremenu nastavlja da održava bliske bilateralne odnose sa Belorusijom i razvija vojnu saradnju.
Na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda je 9. juna održana svečanost povodom prijema četiri aviona MiG-29 iz Belorusije, koji su isporučeni na osnovu ugovora o vojnotehničkoj saradnji.
Srbija je ipak, krajem avgusta 2020. potpisala Deklaraciju EU u kojoj je navedeno da su građani Belorusije tokom izborne kampanje „pokazali želju za demokratskim promenama”, ali da predsednički izbori „nisu bili ni slobodni ni fer".
Međutim, premijerka Brnabić je posle toga izjavila da se nada da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko "neće to zameriti" Srbiji.
Najviši zvaničnici u Beogradu su više puta ponovili i da se Srbija neće pridružiti sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
Mnoge države članice EU insistiraju na tome da Srbija, kao zemlja kandidat za pridruživanje EU, treba da uskladi spoljnu politiku sa politikom EU.
*Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina
Facebook Forum