Dostupni linkovi

Slavko Ćuruvija i nakon smrti meta


Slavko Ćuruvija svirepo likvidiran u Beogradu, na Uskrs 11. aprila ’99 godine.

Sramna je odluka lista “Politika” da objavi tekst čoveka koji ponovo blati ubijenog novinara Slavka Ćuruviju, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa povodom članka koji je podsetio na medijski mrak iz ratnih godina.

Novinarska udruženja šokirana su činjenicom da je uredništvo “Politike” publikovalo pismo Đorđa Martića koji je za vreme NATO bombardovanja u dnevniku “Politika ekspres”, pet dana pre ubistva Slavka Ćuruvije, objavio tekst pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe".

“Svojim uredništvom 'Politika' dokazuje da je i dalje u 1999. godini”, kaže Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog Slavka Ćuruvije, predsednica fondacije za unapređenje novinarstva koja danas nosi ime njenog oca.

“To je retorika koja je, kao što je bila tada, i danas vrlo optuživačka prema mom ocu. Na žalost, čini mi se da to nije nešto što je samo ka njemu usmereno, nego da se postavlja stav da ta retorika danas može da se koristi prema bilo kom novinaru koji svoj posao radi kako treba”, dodaje Jelena Ćuruvija.

Pismo Đorđa Martića u listu "Politika"
Pismo Đorđa Martića u listu "Politika"

Kada su 19. maja čitaoci otvorili “Politiku” na njenim stranicama u rubrici “Pogledi” dočekao ih je tekst Đorđa Martića pod naslovom "Ćuruvija, Račak i Gordić” u kom, kako su mahom ocenila novinarska udruženja, osramoćeni novinar cinično pokušava da krivicu za atentat na Slavka Ćuruviju posmrtno svali na 2003. godine ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića i političke snage koje su bile opozicija Slobodanu Miloševiću.

“To vidim kao deo šireg nastojanja da se potpuno revidira bliža istorija. Cilj te revizije je da se kao nevini prikažu oni koji su učestvovali u raznoraznim svinjarijama, a da krivci budu neki drugi”, smatra novinar nedeljnika “Vreme” Dejan Anastasijević.

Đorđe Martić ostao je upamćen kao urednik nekadašnje “Politike ekspres” koji je 6. aprila 1999. u toj novini pustio tekst “Ćuruvija dočekao bombe” autora Miroslava Markovića, u kom je Slavko Ćuruvija optužen da je prizivao bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, a koji se završava zloslutnim rečima: "Ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali".

Danas, 18 godina kasnije, u članku u “Politici” Martić tvrdi da je on tada “svojom saglasnošću da se tekst objavi praktično pozvao Ćuruviju da sve to demantuje i da mu se lepo”, kako je napisao, “kako i dolikuje - izvinimo".

Ovaj tekst, kaže Jelena Ćuruvija, na mnogo načina ponavlja surovost i nemoralnost svog prethodnika iz ‘99.

“On sada postavlja tezu da je moj otac priznao da je sve to istina, jer ništa nije demantovao. To je zaista strašna konstrukcija. Kao što je strašna i insinuacija na račun pokojnog premijera Zorana Đinđića da je pre on imao motiv da likvidira mog oca, nego što su to imali Slobodan Milošević i Mirjana Marković.”

Komisija za istraživanje ubistava novinara ocenila je da je “Politika” poslužila kao platforma Martićevom pokušaju brisanja istorije i negiranja aktuelnog sudskog postupka.

“Neshvatljiv je uređivački potez 'Politike' koja dozvoljava Đorđu Martiću da u tom listu nastavlja sa targetiranjem ljudi, a da od njega prethodno nije zatražila ni objašnjenje zašto je stavio simboličku metu na leđa Slavka Ćuruvije”, navodi se u saopštenju Komisije, čiji predsednik je novinar Veran Matić, i podseća da je Ćuruvija ubijen samo nekoliko dana nakon što je tekst iz “Ekspres politike” pročitan u Drugom dnevniku Radio-televizije Srbije.

Martić, kako su mahom ocenila novinarska udruženja, pokušava da krivicu za atentat na Slavka Ćuruviju posmrtno svali na Zorana Đinđića
Martić, kako su mahom ocenila novinarska udruženja, pokušava da krivicu za atentat na Slavka Ćuruviju posmrtno svali na Zorana Đinđića

Uz opšti utisak da je bespredmetno komentarisati lik i delo Đorđa Martića, sagovornici RSE kažu da bi voleli da čuju odgovor “Politike” zbog čega mu je dala prostor.

“Cela Srbija danas podseća na devedesete, pa onda ništa ne bi trebalo da nas čudi. Stalno se priča da nam svi rade o glavi, Albanci, ustaše, svetski špijuni, da nam preti građanski rat od strane izdajnika koji su plaćeni iz inostranstva… I ako Srbija liči na devedesete, onda nije čudno što 'Politika' liči na Srbiju.”

Jelena Ćuruvija smatra da se ovaj potez lista “Politika” može opisati kao besramna kontaminacija javnosti.

“Ona i dalje nekako ima taj kontinuitet da bude lojalna državi i da radi ono što država smatra da treba da se radi”, kaže Ćuruvija.

RSE je kontaktirao kancelariju Žarka Rakića, v. d. glavnog i odgovornog urednika “Politike”, i zatražio komentar ali do zaključenja ovog teksta niko od rukovodilaca tog lista nije odgovorio.

Sve ovo dešava se dok od juna 2015. traje dugo očekivano suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”, koji je u Beogradu svirepo likvidiran na Uskrs 11. aprila ’99 godine. Optuženi su nekadašnji načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnici te službe Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji se tereti kao neposredni izvršilac.

“Optuženi jesu na optuženičkoj klupi, ali takva je atmosfera da ne možemo ni da naslutimo kakav će kraj biti. Jer ovde sve moguće. Ali se iskreno nadam da u ovoj zemlji postoje ljudi koji normalno rade svoj posao koji će kada pročitaju Martićev tekst u 'Politici' samo odmahnuti glavom i reći – bože, kakva budalaština.”

Komisija za istraživanje ubistava novinara zatražila je izvinjenje lista “Politika” zbog objavljivanja teksta Đorđa Martića. Fondacija Slavko Ćuruvija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija i Asocijacija onlajn medija zajednički su se obratili javnosti zahtevajući da se prestane sa vređanjem uspomene na ubijenog novinara. Objavljivanje pisma Đorđa Martića najoštrije je osudilo i Udruženje novinara Srbije.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG