Dostupni linkovi

Neizvesno oko podrške Vjosi Osmani za predsednicu Kosova


Vjosa Osmani je, kao predsednica Skupštine, preuzela vršenje dužnosti predsednika Kosova 5. novembra kada je Hašim Tači podneo ostavku

Izbor predsednika Kosova će biti jedno od prvih tačaka dnevnog reda u novom sazivu Skupštine Kosova, koji treba da bude konstituisan 22. marta a još uvek je neizvesno da li će parlamentarne partije pružiti podršku Vjosi Osmani, koja se na listi Pokreta Samoopredeljenja kandidovala za tu funkciju.

Novi saziv Skupštine biće formiran prema rezultatima prevremenih parlamentarnih izbora održanih 14. februara

Inače, Vjosa Osmani je, kao predsednica Skupštine, preuzela vršenje dužnosti predsednika Kosova 5. novembra kada je Hašim Tači (Hashim Thaci) podneo ostavku jer su Specijalizovana veća u Hagu protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Funkcija predsednika Kosova može da se obavlja najduže šest meseci, što znači da bi novi predsednik trebao biti izabran tokom marta ili najkasnije do 4. aprila jer prema Ustavu Kosova, novi predsednik mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata prethodnog predsednika, ili se u tom roku moraju izvršiti zakonske procedure za njegov izbor.

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu (Mazllum Baraliu) u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da trenutna politička situacija na Kosovu nije predviđena Ustavom, “jer sada bi novi predsednik Skupštine trebao automatski da preuzme vršenje dužnosti predsednika Kosova”.

“Iako ovo pitanje u Ustavu nije precizirano, primenjuje se po principu analogije“, objašnjava Baraljiu.

Gljauk Konjufca iz Samoopredeljenja je za kosovske medije rekao da je moguće da će on biti kandidat za novog predsednika Skupštine.

A za izbor predsednika Kosova potrebno je dve trećine glasova od ukupnog broja poslanika, odnosno 80 od 120. Ukoliko u prva dva glasanja ni jedan kandidat ne dobije većinu od dve trećine neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasaju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja. Predsednik je izglasan ukoliko je kandidat dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika. U tom glasanju je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Upravo zbog tog kvoruma je Pokretu Samoopredeljenje, koje je osvojilo 58 od 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova na februarskim izborima, ipak neophodna podrška nekih parlamentarnih partija, imajući u vidu da se raspisuju novi izbori ako se u zakonskom roku ne izabere predsednik zemlje.

Lider Samoopredeljenja, Aljbin (Albin) Kurti, je u nekoliko navrata izjavljivao kako će Vladu formirati sa manjinskim nesrpskim zajednicama, a fale mu samo tri glasa jer je za izbor Vlade potrebna prosta većina ili 61 glas poslanika.

Ipak, Kurti je ostale partije morao da konsultuje oko podrške za izbor Vjose Osmani na mesto predsednice Kosova. Osmani i Kurti od ponedeljka, 15. marta, održavaju konsultativne sastanke sa političkim strankama o formiranju nove vlade ali i o izboru predsednika.

Demokratska partija Kosova će biti druga parlamentarna partija po jačini u novom sazivu Skupštine Kosova sa 19 poslanika, a potom sledi Demokratski savez Kosova sa 15 poslaničkih mesta i Alijansa za budućnost Kosova, koja je dobila osam poslaničkih mandata.

Srpska lista je dobila svih deset mandata rezrevisanih za srpsku zajednicu, a još deset glasova je rezervisano za ostale zajednice koje žive na Kosovu pa je tako Turska demokratska partija Kosova dobila dva poslanička mesta, po jedno mesto je osvojila koalicija Vakat, Nova demokratska stranka i Socijaldemokratska unija ispred bošnjačke zajednice. Jedinstvena Goranska stranka je dobila jedno mesto, kao i Aškalijska stranka za integraciju, te Romska incijativa i Pokret kosovskih Roma.

Vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver (Hoxhaj) Hodža i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš (Ramush) Haradinaj, nakon sastanka sa Osmani i Kurtijem, nisu precizirli da li će učestvovati u izboru predsednika.

Hardinaj, koji se i sam kandidovao za predsednika, je podvukao da je na pobedničkoj partiji da obezbedi dvotrećinsku većinu u Parlamentu koliko je potrebno za izbor predsednika.

Manjinske zajednice, osim turske koja traži ministarsko mesto, su poručile da će biti konstruktivne.

Ostaje da se vidi još kakav je stav Demokratskog saveza Kosova, imajući u vidu da novi lider te partije Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) na sastanak sa Osmani i Kurtijem ide u petak. Međutim, i on je ranije rekao da da će njegova stranka biti konstruktivna.

Profesor Baraljiu veruje da na Kosovu još uvek “postoji zdrav razum” i da pitanje izbora predsednika neće odvesti zemlju na nove izbore.

“Treba da nadglasa taj razum, da se obezbedi kvorum, ne mora da se glasa za, ali pošto je kvorum uslov, to je čudan uslov ali i Ustav je čudan, tako da treba da ostanu (u skupštinskoj sali) da se taj čin izbora predsednika završi. Tada će se zaokružiti formiranje institucija jer u suprotnom će te partije, koje su opozicija, izgubiti još više, vratiće im se kao bumerang”, kaže Baraljiu i ponavlja da novi izbori na Kosovu ne idu nikome u prilog.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG