Ministarstvo prosvete Srbije nije reagovalo na to što je novosadskim osnovcima, povodom školske slave Svetog Save (27. januar) podeljena zbirka pesama "Uskliknimo s ljubavlju", autora Blagoja Bakovića, koja sadrži i stihove u kojima se pominju "otimači Kosova", Albanci nazivaju "Šiptarima", te poručuje da "Kosovo brane naše svete kosti".
Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako objašnjavaju podelu ovakve literature osnovcima (uzrasta od sedam do petnaest godina), te ko je doneo odluku o tome, u Ministarstvu su odgovorili da se obratimo gradskoj upravi u Novom Sadu, koja do objave ovog teksta nije odgovorila na naš upit.
Ipak, Pokrajinski ombudsman u odgovoru za RSE ističe da su nadležni, pre svega prosvetna inspekcija, dužni da reaguju ukoliko u publikaciji koja je deljena deci ima elemenata govora mržnje i ukoliko je u suprotnosti sa standardima obrazovanja.
"Izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u publikacijama, kao i na mestima dostupnim javnosti, izričito je zabranjeno i predstavlja govor mržnje kao poseban oblik diskriminacije", navodi se u odgovoru Pokrajinskog ombudsmana.
Zbirka sa blagoslovom episkopa SPC
U zbirci pesama, koja je 2019. godine objavljena uz blagoslov episkopa bačkog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irineja, nalazi se i pesma "Poslanica otimaču", očito posvećena Kosovu, u kojoj se ređaju stihovi - Zaboravljate neka vam je kamen u vilice / Da je Srbija grob Rakić Milice… (devojčice koja je u Beogradu stradala u NATO bombardovanju 1999. godine).
U pesmi se navode i ovi stihovi - I mislili ste da će prećutati trava/Šta govore Jasenovac i Grobnica Plava/Bezbroj puta do sad naše su vam muke/Obasjale lica i krvave ruke/Pa i ovog puta neće prećutati/Svetlost naše krvi kakvi ste dželati.
Osuda dela roditelja
Novosađanka Sandra Adam, čije je dvoje dece (10 i 13 godina) donelo kući po jednu zbirku "Uskliknimo s ljubavlju", listajući njene stranice kaže da ne želi da to njena deca čitaju.
"I da onda dođu i kažu ’mama, šta je ovo’. Ja ovo ne bih znala sada da objasnim svom detetu. To nisu stihovi, to nije poezija, to je budalaština", navodi ona.
U jednoj od pesama pod nazivom "Molitva pred znacima strašnog suda", ređaju se i ovakvi stihovi: Iznad zemljice i kamena/Iznad Šiptara i plamena/Iznad plača i vriske detinje/Vaznesi na nebo naše svetinje…
"Stihovi devedesetih", kaže Sandra Adam na ove citate.
"To je strašno, to nije primereno da se tako servira deci ni maloj ni velikoj i ne deci u Vojvodini gde nas ima i nacionalnih manjina koji smo odrastali ovako i onako. Ja sam u šoku", navodi Sandra Adam.
Ne odgajam dete u tom duhu. I stalno se pitam kako se ljudi koji su drugih nacionalnosti, drugih opredeljenja i shvatanja, a ne tvrdih srpskih nacionalističkih, osećaju kada dobiju takvu knjigu i šta sa njom rade. Ne znam da li je tiraž veliki pa su je zato poklanjali ili sa idejom da se ’bilduje’ nacionalno biće što je inače manir koji već neko vreme postoji u našem školstvuIsidora Drča Rodić
Isidora Drča Rodić, čije je dete u septembru krenulo u prvi razred misli da je sadržaj knjige apsolutno neprimeren i za decu nerazumljiv.
"Ovi malci ne znaju ni da čitaju", pojašnjava ona i dodaje da njena ćerka ne ide na veronauku kao izborni predmet već na građansko vaspitanje, ali da je ipak dobila knjigu.
"Ne odgajam dete u tom duhu. I stalno se pitam kako se ljudi koji su drugih nacionalnosti, drugih opredeljenja i shvatanja, a ne tvrdih srpskih nacionalističkih, osećaju kada dobiju takvu knjigu i šta sa njom rade. Ne znam da li je tiraž veliki pa su je zato poklanjali ili sa idejom da se ’bilduje’ nacionalno biće što je inače manir koji već neko vreme postoji u našem školstvu", pita Drča Rodić.
Škola: Nismo odlučivali o knjizi
Osnovna škola "Žarko Zrenjanin" jedna je od onih u kojoj je đacima podeljena zbirka pesama "Uskliknimo s ljubavlju", džepnog formata i sa 126 strana.
Kada smo ih pozvali za komentar u nameri da upitamo ko je odlučio da se ta knjiga podeli đacima i na osnovu kojih kriterijuma pozvali su se na saopštenje u kome su naveli da "nisu bili stavljeni u položaj da odlučuju da li žele knjigu da podele učenicima" već da su ih o tome obavestili "nadležni", ali nisu precizirali ko je to.
"Knjiga nije deo nastavnog plana i programa i kao takva nije bila u planu, niti je bila predmet analize. Škola je imala obavezu da, po prijemu, knjige podeli učenicima što je učinjeno pre školske slave. Do danas ni jedan učenik niti roditelj nam se nije obratio da je vrati, jer da jeste, mi bismo odmah knjigu primili", navode u ovoj školi.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić smatra da podela ovakve knjige u novosadskim osnovnim školama nije izolovan slučaj ili incident.
"To je nažalost nastavljanje toksikacije školskih programa. Mislim da je ovakav potez posledica dugogodišnjeg ideološkog modelovanja u kulturi Vojvodine, ali i kulturi Srbije", kaže Đurić Bosnić za RSE.
"Kada se uzme u obzir da je Novi Sad viđen kao prestonica evropske kulture za 2021. godinu onda to sve poprima neku vrstu šizoidne dimenzije", dodaje ona.
Ko je Blagoje Baković?
Autor knjige Blagoje Baković je nagrađivani književnik, ali je takođe bio među onima koji su podržavali haškog osuđenika i lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, dok je bio u pritvoru Haškog tribunala. Tako je 2013. i 2014. godine učestvovao na skupovima "Sloboda Šešelju".
Aleksandra Đurić Bosnić kaže da su na sceni ponovo ideološke matrice koje su 90-ih godina zatvorile ovaj kulturni prostor i koje su "vršile veoma rizičnu i snažnu indoktrinaciju u smeru nacionalističke ideologije koja se posmatrala kao poželjni kulturološki obrazac".
"Ukoliko se uskoro ne bude napravila revizija školskih programa koja bi obuhvatila kako udžbenike književnosti tako i udžbenike istorije mi ćemo imati vrlo slične posledice. Dakle, svakako ćemo biti daleko od onoga što nazivamo jednom otvorenom i modernom kulturom", upozorava Đurić Bosnić.
U udžbenicima istorije u Srbiji među najspornijim delovima na koje ukazuje deo istoričara su lekcije o ratovima iz devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije u kojima se uloga Srbije ni na koji način ne preispituje.
Istorija na Balkanu: Šta učimo jedni o drugima?
Baković, čija je knjiga deljena deci uoči Svetog Save krajem januara, dobio je Zmajevu nagradu Matice srpske za najbolju pesničku zbirku na srpskom jeziku.
Književni časopis za decu "Vitez" i Beogradski festival pisaca za decu "Vitezovo proleće" dodelili su mu 2015. godine "Nagradu za životno delo". Takođe ga je 2016. godine Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao "Ordenom Svetog despota Stefana Lazarevića" za životno pesničko delo.
Ovo nije prvi put da je Baković svojim pesmama izazvao pažnju javnosti. Tako je pre osam godina njegovu pesmu "Ja se kladim na Noleta", deo roditelja i pedagoga tumačio kao poziv deci da se klade na najboljeg tenisera sveta. Dok je Baković tada govorio da je "pesnik koji ne objašnjava šta je hteo da kaže", PR tim Novaka Đokovića je reagovao navodeći da su lik i ime tenisera na "najgrublji način zloupotrebljeni u svrhu najotvorenije komercijalizacije".
Facebook Forum