Među državama Zapadnog Balkana, Srbija je tokom 2019. godine najviše izdvajala za vojsku, pokazuju najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI), koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od ovog istraživačkog centra. U Srbiji je vojna potrošnja tokom prošle godine, procenjuje SIPRI, iznosila 1,14 milijardi dolara što je u odnosu na 2018. uvećanje za 326 miliona dolara, odnosno za 43 odsto.
Tim skokom, Srbija je tokom prošle godine prestigla Hrvatsku koja je 2018. bila na prvom mestu po vojnoj potrošnji. Takođe, na listi organizacije SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u finansiranju u odnosu na 2018. godinu, Srbija se našla na petom mestu.
Sve države u odnosu na 2018. godinu beleže rast u vojnoj potrošnji s tim da, u količini sredstava koja izdvajaju, Srbija i Hrvatska prednjače, svaka sa oko milijardu dolara u 2019. Ostale države u susedstvu imaju znatno manje vojne investicije – Albanija 198 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 183, Severna Makedonija, koja je od ove godine i članica NATO – 151 million, Crna Gora 89,3 dok je Kosovo u 2019. imalo najmanje vojne rashode – 65,7 miliona dolara. Ipak, osim Srbije, nijedna od država nije imala procentualno toliko veliki skok u odnosu na 2018. godinu.
Netransparentna ulaganja Srbije i saradnja sa Rusijom
Srbija se, podsetimo, intenzivno naoružavala poslednjih godina. U nabavci se najviše oslanja na Rusiju. Između ostalog, kako je RSE već pisao , u prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je od Rusije pet helikoptera Mi-17V-5 i četiri borbena helikoptera Mi-35M. Uložila je, takođe, i u remont ruskih lovaca MiG-29, a na osnovu Sporazuma sa tom državom, u 2019. kupljen je i raketni sistem PVO „Pancir S1“.
Za vojna ulaganja Srbije poslednjih godina karakteristična je netransparentnost finansiranja. RSE do sada nije dobio odgovor od Ministarstva odbrane ni na jedno pitanje koje se ticalo cene nabavke naoružanja i vojne opreme koju Srbija kupuje od Rusije.
Ono što se zna jesu sredstva namenjena vojsci iz budžeta Srbije koja su se takođe uvećavala. U 2019. Ministarstvo odbrane bilo je jedino od svih resora u Vladi Srbije koje je dobilo dodatnih 23,5 milijardi dinara (199 miliona evra). Ipak, i u ovom segmentu nije bilo moguće utvrditi u šta je tačno budžet vojske, od oko 796 miliona evra, uložen jer su prikazi Ministarstva odbrane bili netransparentni.
Hrvatska – trend rasta
Hrvatska takođe poslednjih godina jača svoju vojsku. Iako ni približno kao Srbija, i ona je, u odnosu na 2018. godinu, uvećala troškove (za oko 43 miliona dolara) i u 2019. iznosili su jednu milijardu dolara.
Početkom ove godine najavljeno je da će svoju vazduhoplovnu odbranu obogatiti nabavkom novih borbenih aviona ali je zbog krize nastale, usled pandemije virusa korona, ta kupovina privremeno odložena.
Pored toga što prednjače po sredstvima koje izdvajaju za vojsku u odnosu na druge države Balkana, podaci Stokholmskog instituta govore da Hrvatska i Srbija u iznosima prate jedna drugu već godinama unazad. Budžet ove dve države u poslednjih deset godina nije išao ispod 800 miliona dolara na godišnjem nivou, pokazuju podaci SIPRI.
Kosovo – transformacija u oružane snage
Od 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, ulaganja u vojsku ove države linearno su rasla. Prema informacijama SIPRI, budžet odbrane 2008. bio je 0,9 miliona dolara da bi već sledeće, 2009. godine, bio tri puta veći – 27 miliona. Od 2017. godine sredstva koja se na Kosovu izdvajaju za vojsku bila su iznad 60 miliona dolara.
Nakon rata i nezavisnosti Kosova, formirane su Kosovske snage bezbednosti (KSB) sa 2.500 aktivnih pripadnika i 800 rezervista ali bez teškog naoružanja. Naime, misija i delokrug KSB bili su ograničeni samo na akcije humanitarnog karaktera. Transformaciju KSB u oružane snage, koja je trenutno u toku, koči Srbija. Ova tranzicija planirano je da traje deset godina a tokom nje će i budžet, kako je predviđeno, postepeno rasti.
NATO članice na Balkanu
Pored Hrvatske, Crna Gora, Albanija i, od 27. marta ove godine, i Severna Makedonija, članice su NATO među državama Balkana. Na listi SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u vojnim rashodima za godinu dana, našla se i Severna Makedonija. Sa 30 odsto većim izdvajanjima u odnosu na 2018. godinu, ona se pozicionirala na šestu poziciju, odmah iza Srbije.
Crna Gora i Albanija u svojim vojnim izdvajanjima takođe pokazuju trend rasta, ali njihovi budžeti, prema podacima SIPRI, nisu naročito oscilirali u poslednjih deset godina.
Svet – trend rasta i neizvesnost usled pandemije
Ukupna vojna ulaganja u svetu tokom 2019. godine uvećana su za 3,6 odsto u odnosu na 2018. i iznose 1.917 mlijardi dolara što je najviši nivo od 1988. godine, pokazuju najnoviji podaci SIPRI. Kada je reč o državama pojedinačno, top pet po vojnim ulaganjima su Sjedinjene Američke Države (SAD), Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija. Ovih pet država zajedno čine čak 62 odsto globalne vojne potrošnje.
SIPRI svake godine prati kretanja vojnih rashoda širom sveta. U ovom izveštaju iz Instituta napominju i da “podaci iz prethodnih globalnih ekonomskih padova nagoveštavaju da će ekonomska kriza nastala usled pandemije virusa korona verovatno poremetiti i buduće vojne izdatke”.
“SIPRI prati trenutna dešavanja kako bi procenio opseg ove krize na vojnu potrošnju”, poručuju istraživači Instituta.
Globalno gledano, vojni izdatak u 2019. godini iznosio je 2,2 procenta svetskog bruto društvenog prouzvoda (BDP-a). Vojna potrošnja po glavi stanovnika je sa 243 dolara u 2018. godini uvećana u 2019. na 249 dolara.
“Vojna potrošnja u prošloj godini bila je za 7,2 odsto veća u odnosu na 2010. godinu, ukazujući na trend rasta poslednjih godina”, ocenjuje u najnovijem izveštaju Nan Tian, istraživač SIPRI-a i dodaje da je “ovo najviši nivo ulaganja od finansijske krize 2008. i da, po svoj prilici, predstavlja vrhunac u potrošnji”.
Sjedinjene Države i Kina najveći ulagači u vojsku
Vojna potrošnja SAD čini 38 odsto ukupnih troškova odbrane u svetu. Tokom 2019. godine, SAD su, već postojeću prvu poziciju, učvrstile jer su sredstva uložena u vojsku uvećana za 5,3 procenta i ukupno iznose 732 milijarde. U SIPRI-u ističu, kao interesantan za poređenje, podatak da je godišnji rast Sjedinjenih Država jednak celokupnoj godišnjoj vojnoj potrošnji Nemačke u 2019.
„Nedavni rast američke vojne potrošnje u velikoj meri zasniva se na percipiranom povratku konkurenciji velikih sila“, ocenio je Pieter Wezeman, senior SIPRI istraživač.
Nemačka predvodi u Evropi
Iako možda u odnosu na SAD deluje malo, ipak Nemačko ulaganje u vojsku najveće je u Evropi. Tokom 2019. uvećano je za deset odsto i iznosi 49,3 milijardi dolara.
„Rast nemačke vojne potrošnje delimično se može objasniti percepcijom povećane pretnje od strane Rusije, koju dele i mnoge države članice NATO“, objašnjava Diego Lopez da Silva, istraživač SIPRI-a. ”U isto vreme, međutim, vojna potrošnja Francuske i Velike Britanije ostala je relativno stabilna”, dodaje da Silva.
Iza SAD na drugoj i trećoj poziciji država sa najvećim vojnim investicijama, našle su se dve azijske – Kina i Indija.
Azija u konstantnom porastu, Rusija najveće izdvajanje iz BDP-a
Ulaganja Kine dostigla su 261 milijardu, odnosno 5,1 odsto više u odnosu na 2018. dok je ulaganje Indije uvećano za 6,8 procenata sa 71,1 milijardu dolara izdvajanja. “Tenzije i rivalstvo Indije prema Pakistanu i Kini među glavnim uzrocima su za povećane potrošenje na vojsku”, ocenio je Siemon T. Wezeman viši istraživač SIPRI-a.
U Aziji posle Kine i Indije, znatna sredstva ulaže i Japan (47,6 milijardi dolara) i Južna Koreja (43,9 milijardi). Generalno, vojna ulaganja u ovom regionu u porastu su svake godine od 1989.
Podsetimo da je Kina ujedno i drugi, posle SAD, najveći proizvođač naoružanja u svetu. Krajem januara ove godine, Stokholmski institut objavio je podatke s tim u vezi, navodeći da je vrednost od prodaje naoružanja u Kini iznosila 54,1 milijardu dolara te da su prihodi od prodaje u periodu od 2014. do 2018. godine uvećani za 208 odsto.
Sa pete pozicije u 2018. Rusija je, vojnim ulaganjima, tokom 2019. godine, dospela na četvrtu poziciju. Sredstva je uvećala za 4,5 odsto sa ukupno 65,1 milijardi dolara potrošnje.
“Sa 3,9 odsto svog BDP-a, ruska vojna potrošnja je bila među najvišim u Evropi tokom 2019”, kaže Aleksandra Kuimova, iz SIPRI-a.
Trend rasta i u državama članicama NATO
Do naglog porasta vojnih rashoda došlo je među državama članicama NATO u Centralnoj Evropi, navodi se istraživanju Stokholmskog Instituta. SIPRI navodi primer Bugarske sa uvećanjem od 127 odsto, najpre, kako se tvrdi, zbog plaćanja novih borbenih aviona. U Rumuniji su vojni rashodi povećani za 17 procenata dok su ukupni vojni rashodi svih 29 država članica NATO u 2019. godini iznosili 1.035 milijardi dolara.
Afrika: Nestabilna vojna potrošnja
Oružani sukobi glavni su uzrok nestabilne vojne potrošnje u subsaharskoj Africi. Na primer, u oblastima Sahela i jezera Čad, gde je u toku više oružanih konflikta, vojna potrošnja u 2019. uvećana je u nekoliko država - Burkina Faso (22 odsto), Kamerun (1,4 odsto) i Mali (3,6 procenta). U nekima je, pak, opala - Čadu za 5.1 odsto, Nigeru za 20 i u Nigeriji za 8,2 odsto. Među centralnoafričkim državama koje su bile uključene u oružane konflikte, vojna potrošnja je generalno porasla tokom prošle godine, navode u SIPRI-u.
Vojni rashodi, o kojima svake godine SIPRI izveštava, odnose se na sve vladine izdatke za tekuće vojne snage i aktivnosti, uključujući i plate i naknade, operativne troškove, kupovinu oružja i opreme, vojnu izgradnju, istraživanje i razvoj i centralnu administraciju odnosno komandu i podršku.
Podaci koje SIPRI objavljuje bazirani su na zvaničnim podacima koje su objavile vlade država. Oni se, kažu u Stokholmskom institutu nalaze u zvaničnim publikacijama poput budžetskih dokumenata. Od 169 zemalja za koje je SIPRI pokušao da proceni vojne izdatke u 2019. godini, relevantni podaci evidentirani su za ukupno 150 država.
Facebook Forum