Većina evropskih zvaničnika izostala je sa sahrane iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija, dok je Srbija u Teheran poslala ministra Borisa Bratinu kao izaslanika vlade.
Uz Rusiju, Belorusiju, Jermeniju, Gruziju, Tursku, Kinu, Pakistan, Saudijsku Arabiju i druge, Srbija je imala predstavnika na sahrani iranskog lidera, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara.
Na zvaničnom Instagram nalogu ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine objavljeno je da je u Teheran otišao kao izaslanik Vlade Srbije.
A Ministarstvo spoljnih poslova Irana navelo je da je specijalni izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sam Bratina poručuje da je "imao zadatak da ode" i da u Iranu nije bio ni da hvali, niti da kudi njihovu vlast.
Potez, za koji vlasti nisu javno objasnile ko ga je odobrio niti zbog čega je donet, dolazi u trenutku kada Beograd pokušava da produbi odnose sa Sjedinjenim Državama.
Ali i dalje odbija da uskladi svoju politiku prema Iranu sa Evropskom unijom.
"Poruka je da oni (vlasti Srbije) i dalje rade na sve strane", ocena je Vladimira Međaka, potpredsednika nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji.
Do objavljivanja ovog teksta na upit RSE nije odgovoreno iz Brisela kako komentarišu ovu odluku Beograda.
Ni Vlada Srbije ni Predsedništvo nisu odgovorili na upit RSE na osnovu čega je doneta odluka za slanje predstavnika na sahranu iranskog lidera.
Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina.
To se događalo uprkos tome što je ta zemlja bila pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti, kršenja ljudskih prava i represije prema demonstrantima.
Vašington je dao Teheranu "nedelju dana" za sahranu pre nastavka indirektnih pregovora s Iranom o sprovođenju okvirnog mirovnog sporazuma.
Šta je rekao ministar Bratina?
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina je za beogradski Insajder rekao da dan pre odlaska nije ni znao da će ići, a da je onda dobio "obaveštenje, naređenje sa vrha vlasti".
Prisustvo Srbije na sahrani ne vidi kao podršku Iranu u sukobu, s obzirom na odnose Srbije sa SAD i Izraelom, navodeći da je Srbija neutralna država.
"Na mnoga mesta bismo otišli da neki lider bude ubijen, sahranjen i tako dalje. Tako da, ja tako gledam i na ovo", rekao je Bratina.
Prema njegovim rečima Iran je prijateljska zemlja i zbog nepriznavanja Kosova kao države, čijoj se nezavisnosti Srbija protivi.
Na ministrovom zvaničnom Instagram nalogu objavljeno je da se Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana.
Tokom boravka u Iranu, Bratina se sastao sa ministrom informacionih i komunikacionih tehnologija Irana Sejedom Satarom Hašemijem i ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Bratina naveo da Vlada i narod Srbije gaje najdublje poštovanje prema "poginulom vođi i hrabrom narodu Irana".
Bez visokih zvaničnika iz Kine, Rusije i Turske
Ceremoniji "odavanja pošte" prema iranskoj državnoj televiziji prisustvovalo je 50 visokih stranih delegacija.
Međutim, primetno je odsustvo visokih zvaničnika iz zemalja poput Kine, Rusije i Turske, koje podržavaju Iran.
Kinesku delegaciju predvodio je He Wei, potpredsednik Stalnog komiteta Nacionalnog narodnog kongresa Kine.
Na čelu ruske delegacije bio je Dmitri Medvedev, bivši premijer i lider Jedinstvene Rusije, a u delegaciji je prema dostupnim fotografijama bio i Sergey Tsivilev, ministar energetike,
Tursku delegaciju predvodio je potpredsednik Turske Dževdet Jilmaz.
Iz zemalja regiona Bliskog istoka, ceremoniji su prisustvovali Saudijska Arabija na nivou zamenika ministra spoljnih poslova.
Oman, Katar i Irak imali su predsednike parlamenata, dok je Iran predstavljao i predsednik države.
Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Bahrein, koji su bili meta raketnih i bespilotnih napada Irana tokom i nakon 40-dnevnog rata, nisu imali delegacije.
Zahvalnost Iranu ili usluga Moskvi?
Srbija održava prijateljske odnose sa više država uključenih u sukob na Bliskom istoku.
To primećuje i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.
"Znam da u isto vreme mnogo radimo sa Izraelom, a onda odemo u Iran, da li je to usluga Moskvi, da li je došao poziv iz Moskve da je neko morao da ode tamo, jer Iran jeste moskovski saveznik", naveo je Međak.
Srbija je jedini kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije usaglasila sa evropskim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Par dana nakon objavljivanja vesti da je ministar Vlade Srbije u Teheranu na sahrani ajatolaha, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom.
Vučić je 6. juna saopštio da su razgovarali o Bliskom istoku, regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima, kao i o daljem razvoju bilateralnih odnosa Srbije i Izraela.
Stejt department do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE o prisustvu ministra Vlade Srbije u Teheranu.
Međak smatra da se može dogoditi da to u Vašingtonu ne bude shvaćeno pozitivno.
"U svetlu najava da hoćemo da pokrenemo strateški dijalog sa SAD i u svetlu najava da hoćemo da se približimo, verujem da ovo nije mudar potez", naveo je.
On ocenjuje da ministar Bratina nije iz prvog ešalona ministara Vlade Srbije, koji se inače šalju u Brisel, "kada treba da se pokaže proevropsko lice Srbije."
"Ako zaista hoćeš strateški dijalog sa SAD i da se približiš američkoj administraciji što očigledno Vučić hoće, slanje čoveka u Iran nije dobra stvar, i mislim da i on to zna, i zato je poslao ministra Bratinu koji je u drugom ešalonu".
Bratina je javnosti poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa.
Na mitingu povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u Beogradu je zapalio zastavu Evropske unije.
Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje.
Krajem 2025. izjavio je da je Radio Slobodna Evropa RSE "opasan zbog svog antisrpskog programa".
*Saradnja na tekstu: Jelena Janković