Dostupni linkovi

Od 'Savamale' pa nadalje, iskoraci mali, novi izbori blizu


Savamala - maskirane osobe bagerima su srušile više objekata koji se nalaze u zoni izgradnje državnog projekta "Beograd na vodi" u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda

Manje od mesec dana uoči lokalnih i parlamentarnih izbora u Srbiji, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) novo glasanje, u redovnom terminu, dočekuje sa koferom punim nerešenih afera koje su obeležile njen četvorogodišnji mandat.

Prva od njih, Savamala, dogodila se upravo u izbornoj noći poslednjih izbora, 24. aprila 2016. godine, kada je grupa maskiranih osoba nezakonito srušila privatne objekate u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda.

Neposredno po okončanju glasanja, dok su se na biračkim mestima zbrajali glasovi, maskirane osobe bagerima su srušile više objekata koji se nalaze u zoni izgradnje državnog projekta "Beograd na vodi".

Policija se te noći nije odazvala pozivu građana da interveniše. Danas, nakon četiri godine, procesuirana je samo jedna osoba.

Odgovarao je šef smene u policiji Goran Stamenković, koji je bio dežuran u noći rušenja. Njemu je u maju 2018. godine izrečena uslovna kazna od pet meseci zatvora zbog nesavesnog rada.

Nalogodavci nisu odgovarali uprkos izjavi, tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića, 8. juna, da je za rušenje odgovorna gradska vlast u Beogradu.

Sudski epilozi ključ napretka društva

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je izuzetno važno građane podsećati na, kako konstatuje, sada već veliki broj slučajeva koji, ne samo da nisu rešeni, već neki uopšte nisu ni procesuirani pred pravosuđem. (detaljno o pojedinim slučajevima pročitajte u nastavku teksta, prim. red.)

"Pokušavati im ukazati zašto je to za njih same bitno jer se plašim da je građanima sva ta priča o nezavisnosti pravosuđa prilično apstraktna i dalje. Oni ne vide, u to sam se i sam uverio puno puta, direktnu vezu između postojanja vladavine prava i njihovog direktnog života, ekonomske snage i svega ostalog", objašnjava Majić.

Dodaje da se i sam često angažuje kako bi građanima objasnio zašto je apsolutno nedopustivo kada se nešto neprocesuira ili se, štaviše, nalaze opravdanja zašto se ništa ne čini.

"Jer, inače, građani počinju da se privikavaju i da veruju da je sasvim normalno da naše izvršne vlasti budu i sudije i tužioci", zaključuje Majić.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić

Korupcija razlog za 'hibridni' status

Srbija je u ovogodišnjem, nedavno objavljenom, izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) "Države u tranziciji", nazadovala i iz kategorije delimično konsolidovanih demokratija, vratila se korak nazad, u kategoriju hibridnih režima.

To podrazumeva, između ostalog, države u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Iz Fridom hausa su objasnili da je tome najviše doprinela korupcija i da su afere, kao što je "Krušik", način na koji je vlast reagovala na taj slučaj i na druge koruptivne afere tokom godina, bio znak da se bodovanje u toj kategoriji smanji za Srbiju.

Na korupciju i probleme u oblasti vladavine prava upozorila je, podsetimo, i Evropska komisija (EK) u svom poslednjem godišnjem izveštaju o napretku ka Evropskoj uniji (EU).

EK navodi da je Srbija postigla "ograničen napredak" u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 te da je "prostor za politički uticaj i dalje je zabrinjavajući".

"Korupcija je prisutna u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava. Pravni okvir načelno postoji ali njegova primena u praksi nije dosledna", konstatovala je u izveštaju EK.

Ministarstvo pravde: Postigli smo značajne rezultate

U Ministarstvu pravde, u odgovoru za RSE, navode da je njihov rad u potpunosti posvećen borbi protiv korupcije i da su na tom polju u prethodnom periodu postignuti "značajni rezultati".

U Ministarstvu podsećaju da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

"Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a među procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri - predsednici opština, sudije", navodi se u odgovoru RSE.

Podsećaju i da ove godine u septembru treba da stupi na snagu i novi Zakon o sprečavanju korupcije koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Na konkretne kritike organizacije Fridom haus, iz Ministarstva odgovaraju:

"Iako svesno da još mnogo toga treba da se uradi na polju borbe protiv korupcije, Ministarstvo pravde izražava žaljenje što pojedine organizacije i pojedinci, nisu prepoznali napore u ovoj oblasti, a koji su lako dokazivi statistikom i brojevima".

Bez odgovora o aferama

Kada je reč o konkretnim političkim aferama koje su potresale Srbiju, iz Ministarstva pravde za RSE kažu da kao izvršni organ, po zakonima i Ustavu, Ministarstvo pravde "ne može da komentariše pojedinačne postupke koji su u toku", te moli da se za njih obratimo "nadležnim pravosudnim organima – sudovima i tužilaštvu".

RSE obratio se kabinetu republičkog javnog tužioca, Zagorki Dolovac. Međutim, do objavljivanja ovog teksta, odgovor redakcija nije dobila.

Takođe, odgovore na pitanja nerešenih afera i tome utiče li politika na rad pravosuđa, RSE nije dobio ni od sekretarijata vladajuće Srpske napredne stranke kao ni od Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, instituciji koja je prema svojim nadležnostima, takođe odgovorna za stanje u pravosuđu.

Pored funkcije šefa najbrojnije stranke u Parlamentu, Martinović, inače pravnik po profesiji, nalazi se i na načelu skupštinskog Odbora za administrativno – budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Zašto je protok vremena problem?

Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić u razgovoru za RSE kaže da je "teško verovati da bi sada neki tužilac mogao nepristrasno i bez ikakvog uticaja da reši neke od, kako kaže, visoko profilisanih ili politički osetljivih predmeta".

Čak iako bi se neko, kako kaže, drznuo i pokušao to da uradi, susreo bi se, smatra Ilić, sa "nesavladivim preprekama poput odsustva saradnje policije ili sa problemima lične, profesionalne prirode i medijskom satanizacijom".

"I kada bi bilo takvih istaknutih primera, mi ne smemo da zasnivamo sistem na herojstvu pojedinaca. Moramo da napravimo sistem gde čovek, sa prosečnim mogućnostima, može bez zebnje i straha da radi svoj posao", zaključuje Ilić.

Kao tužilac, Ilić upozorava na još jedan problem u procesuiranju krupnih afera - vreme. U krivičnom postupku, objašnjava, veliki problem je kada se udaljavate od trenutka izvršenja dela koje bi moglo da bude predmet krivičnog gonjenja.

"Smanjuju se mogućnosti za dokazivanje, motivacija svedoka da govore o tome i tako dalje. Nažalost, u Srbiji za rešavanje visoko profilisanih predmeta je potrebno da prođe neko vreme ili čak da se promeni politička vlast", kaže Ilić ali dodaje da je to loše.

"To javnosti ne šalje poruku o objektivnom i nepristrasnom krivičnom progonu već daje obrise političkog progona zato što se, eto, promenila vlast" objašnjava Ilić.

Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić
Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić

Dug put do nezavisnosti

Sudija Miodrag Majić predviđa da Srbiji predstoji dug, ozbiljan i temeljan rad na ponovnoj izgradnji institucija.

"Mi smo predugo išli, jednim modelom, gotovo pa neke postotomanske države, gde se sve rešava vezama i mimo procedure. Veoma težak posao čeka onog koji se bude prihvatio da reformiše društvo koje je, bojim se, dugo na stranputici", smatra Majić.

Kako birati predstavnike pravosuđa

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava Srbije i ostvaruje se, između ostalog kako je navedeno u članu 3 ovog najvišeg pravnog akta, "nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu".

Međutim, način izbora predstavnika pravosudnih funkcija, dovodi u sumnju koliko je tu, ustavom promovisanu, nezavisnost moguće do kraja primeniti u praksi.

Primera radi Ustavni sud ima 15 članova od kojih pet delegira Parlamet a pet predsednik Srbije. Takođe, i izbor tužilaca usvaja Parliament sastavljen od predstavnika političkih stranaka.

Goran Ilić smatra da bi to moralo da se promeni a kao dobar model navodi primer susedne Hrvatske.

"Sem glavnog državnog odvjetnika, a to je nešto što bi bilo ekvivalent republičkom javnom tužiocu, sve ostale tužioce u Hrvatskoj bira Državno odvjetničko veće. To je telo koje je najsličnije našem Državnom veća tužilaca (DVT) koje, ako uporedite naše DVT sa sličnim u okruženju, videćete da naše ima najmanja ovlašćenja. Čak ima simbolična ovlašćenja, tehnička, odnosno ovlašćenja administrativne naravi", objašnjava Ilić.

Šta se događalo?

Afera Krušik

Pored slučaja Savamala, najveću pažnju javnosti privukla je afera „Krušik“. Radnik fabrike namenske industrije oružja “Krušik” u Valjevu, Aleksandar Obradović 2019. godine novinarima je dostavio dokumentaciju koja ukazuje na to da su privatne kompanije po povlašćenim cenama kupovale oružje od “Krušika” čime su oštetile državnu fabriku.

Među njima je i firma “GIM” za koju se vezuje Branko Stefanović, otac ministra policije Srbije, Nebojše Stefanovića.

Umesto da nadležni organi istraže navode o poslovanju fabrike u Valjevu, policija je na radnom mestu uhapsila uzbunjivača Aleksandra Obradovića pod optužbom da je odao poslovnu tajnu. Proveo je, a da je javnost o tome tek naknadno saznala, 20 dana u Centralnom zatvoru u Beogradu. Potom je vreme od 14. oktobra do sredine decembra proveo u kućnom pritvoru.

Uzbinjivač iz fabrike "Krušik" Aleksandar Obradović imao je tokom kućnog pritvora podršku građana, Valjevo, 6. december 2019.
Uzbinjivač iz fabrike "Krušik" Aleksandar Obradović imao je tokom kućnog pritvora podršku građana, Valjevo, 6. december 2019.

Ministar policije Nebojša Stefanović je 13. novembra 2019. izjavio da njegov otac „nema nikakve veze sa firmom GIM" iako je nedelju dana ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao nešto sasvim dugačije.

Vučić je, naime, u intervjuju za Radio televizuju Srbije, 5. novembra, izjavio da je Branko Stefanović samo "običan zaposleni" u firmi GIM.

Ipak, dva dana nakon Stefanovićeve tvrdnje, Vučić promenio i priču. Objasnio je u izjavi medijima 15. novembra, da nije bio u pravu te da Branko Stefanović nije zaposlen u firmi GIM. Na pitanje zašto je onda otac ministra bio u fabrici Krušik, odgovorio je da "ne zna".

Balkanska istraživačka mreža (BIRN) je 2. decembra 2019. objavila dokument u kojem se vidi da je Branko Stefanović putovao 2018. godine u Saudijsku Arabiju u svojstvu pravnog savetnika GIM-a. Radi se o dopisu ambasade Saudijske Arabije u kom se ime Branka Stefanovića nalazi na spisku troje ljudi kojima je odobrena viza za boravak u toj državi u svojstvu predstavnika.

Nakon ovoga, predsednikov komentar bio je: „Pa šta ako je bio, ne razumem. Je li to neko krivično delo?"

Slučaj Krušik ispituje Tužilaštvo za organizovani kriminal. Radiju Slobodna Evropa u Tužilaštvu su 28. novembra potvrdili da su od Bezbednosno informativne agencije (BIA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA) tražili da ispitaju saradnju fabrike "Krušik" sa privatnim trgovcima oružjem.

Tužilaštvo, međutim, nije navelo da li ispituje i navode o ulozi Branka Stefanovića u trgovini oružjem.

Ruski špijun

Afera međunarodnih razmera dogodila se 17. novembra 2019. godine kada je na društvenoj mreži Jutjub (YouTube), objavljen je video u kome pripadnik Ruske vojne obaveštajne službe (GRU) daje mito “srpskom agentu – visoko pozicioniranom službeniku”.

RSE je već dan nakon objavljivanja snimka izvestio o ovom događaju. Tri dana kasnije, 20. novembra oglasila se Bezbednosno-informativna agencija (BIA) potvrdivši autentičnost snimka u kom se vidi susret dvojice muškaraca na parkingu, odakle obojica odlaze do automobila jednog od njih. Čovek koji se u opisu navodi kao „ruski obaveštajac” dao je tom prilikom plastičnu kesu „srpskom agentu”, koji je potom ostavlja u parkiranom automobilu.

Obojica zatim odlaze u obližnji kafić, nakon čega se rastaju. Muškarac, označen kao „srpski agent”, nakon sastanka odlazi do svog automobila i otvora plastičnu kesu koju je dobio i u kojoj se nalazio koverat sa novcem.

Dan nakon što se oglasila BIA, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao je vanrednu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Na konferenciju za novinare nakon te sednice, potvrdivši i sam autentičnost snimka, javnost je obavestio da snimak nije načinila srpska obaveštajna služba. Dodao je da je Srbija, bez obzira na to, bila upoznata sa aktivnostima ruskog diplomate. Takođe je najavio da će protiv pripadnika različitih agencija drugih država biti sprovedene akcije i da će to biti predočeno javnosti.

„Želim da vam kažem da ćete u narednom periodu videti više akcija protiv pripadnika različitih obaveštajnih agencija, čije je delovanje protiv Republike Srbije dokazano. Predstavnici tužilaštva su uvek na sastancima Saveta za nacionalnu bezbednost“, izjavio je tada Vučić.

Ipak, uprkos tom obećanju, javnost od novembra ništa novo nije saznala. Radio Slobodna Evropa obratio se u decembru Višem javnom tužilaštvu u Beogradu iz kojeg je dobio odgovor da špijunska afera, odnosno aktivnosti ruskog diplomate Georgija Klebana, nisu predmet istrage tužilaštva.

„U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ne postoji predmet koji se odnosi na događaj koji je predmet vašeg interesovanja, niti nam je povodom istog podneta krivična prijava“, navodi se u odgovoru Tužilaštva dostavljenom RSE 6. decembra 2019. godine.

Odnosi Srbije i Rusije u međuvremenu, bar zvanično, ni u jednom trenutku nisu delovali narušeno. Na istoj konferenciji na kojoj je prvi put progovorio o aferi, predsednik Srbije je rekao da Srbija Rusiju doživljava kao bratsku zemlju i da je ruskog ambasadora, kojeg je tog dana video, samo upitao "zašto".

Vučić je izjavio da je, što se njega tiče, afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena posle njegovog razgovora sa ruskim ambasadorom u Beogradu.

Kasnije, u izjavi novinarima nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, 4. decembra u Sočiju, Vučić nije dao konkretan odgovor na pitanje da li je špijunska afera bila jedna od tema razgovora.

"Mi smo razgovarali o svim temama. Imamo dobre odnose i trudićemo se da dalje čuvamo ne samo prijateljske, već da nadograđujemo te prijateljske odnose", rekao je tada Vučić.

Na ceo slučaj reagovao je i američki Stejt department.

"Zabrinuti smo zbog izveštaja o nepriličnom ruskom uplitanju u Srbiji. Sjedinjene Države podržavaju napore Srbije da istraži ovaj incident i podstiču Vladu da odgovorne za ove nezakonite aktivnosti smatra odgovornim, u skladu sa vladavinom zakona", saopštio je portparol Stejt departmenta Radiju Slobodna Evropa 23. novembra.

Afera Doljevac

Saobraćajna nesreća koja se dogodila 31. januara 2019. kod naplatne rampe Doljevac privukla je pažnju javnosti jer je u njoj učestvovalo vozilo u kom se nalazio v.d. direktora "Koridora Srbije" Zoran Babić, inače funkcioner Srpske napredne stranke. U nesreći je poginula Stanika Gligorijević.

U niškom Osnovnom sudu u toku je suđenje Dejanu Stanojeviću, vozaču vozila u kome se nalazio Zoran Babić. Kako se navodi u optužnom predlogu, Stanojević je u kanal za naplatu putarine ušao nedozvoljenom brzinom.

Zoran Babić, koji je u toj nesreći bio teško povređen, u postupku je izjavio da je u trenutku nesreće sedeo na zadnjem sedištu automobila.

Nakon nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, autoputa Niš -Leskovac
Nakon nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, autoputa Niš -Leskovac

Porodica Stanike Gligorijević do sada je više puta tražila objavljivanje snimaka nadzornih kamera sumnjajući u zvaničnu verziju o tome ko je vozio automobil koji je pri velikoj brzini udario u automobil nastradale Stanike.

Kompletan snimak do sada nije prikazan na suđenju i dodatnu polemiku izazvala je rasprava da li na njemu nedostaju dva ključna minuta sudara.

Zbog celog slučaja, Zoran Babić podneo je ostavku na funkciju v.d. direktora državnih "Koridora Srbije", 1. februara 2019. godine, dan nakon saobraćajne nesreće. Međutim, uprkos tome, i danas je na toj funkciji.

Aleksandar Vučić, upitan zašto je Babić nije smenjen, rekao je da je ta odluka na Vladi Srbije. "To je pitanje za Vladu zašto nije postavljen drugi direktor ili čekaju da mu se mandat završi zbog završetka jednog koridora. Njegov je posao, dok ne bude postavljen neko drugi, da taj posao obavlja", rekao je Vučić 7. decembra 2019.

Slučaj je i dalje bez sudskog epiloga.

Afera Jovanjica

Na poljoprivrednom gazdinstvu “Jovanjica”, čiji je vlasnik Predrag Koluvija, slučajnom akcijom policije otkriveno je uzgajalište marihuane. Javnost za taj slučaj ne bi saznala da Radio televizija Vojvodine nije objavila kratku nezvaničnu informaciju o ovom događaju. Potom su dimenzije slučaja postale veće.

Policija je 13. novembra 2019. godine uhapsila Koluviju nakon što je otkrila da poseduje falsifikovanu značku Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Na njegovim plantažama zaplenjeno je blizu 650 kilograma osušene marihuane i 65.500 stabljika te biljke.

Pažnju javnosti na slučaj skrenuo je poslanik opozicione Narodne stranke Miroslav Aleksić. Između ostalog tvrdio je, mada bez jasnih dokaza, da je brat predsednika Srbije Andrej Vučić povezan sa Koluvijom te da je krajem novembra prošle godine Koluvija na dan hapšenja pozvao Andreja Vučića.

Gradonačelnik Novog Sada i istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke Miloš Vučević, podneo je 9. decembra 2019. krivičnu prijavu protiv braće Vučić – Aleksandra (predsednika Srbije) i Andreja.

Gradonačelnik Novog Sada i visoki funkcioner SNS podneo je krivičnu prijavu protiv braće Vučić kao bi "dokazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej nisu umešani u slučaj "Jovanjica"
Gradonačelnik Novog Sada i visoki funkcioner SNS podneo je krivičnu prijavu protiv braće Vučić kao bi "dokazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej nisu umešani u slučaj "Jovanjica"

"Tužilaštvo mora da utvrdi istinu i onda idemo dalje. Siguran sam da ćemo u kratkom roku videti šta će tužilaštvo uraditi", objasnio je Vučević motive ovog neobičnog poteza.

Tužilaštvo za organizovani kriminal zaista je u ovom slučaju bilo efikasno - 31. januara 2020. godine saopštilo je da, nakon prikupljanih podataka iz mobilnih telefonskih uređaja i SIM kartica oduzetih Koluviji, nije utvrđen nijedan kontakt sa Aleksandrom Vučićem i Adrejem Vučićem, niti da se komunikacije tokom hapšenja mogu dovesti u vezu sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem.

Ipak, iz tog saopštenja Tužilaštva nije jasno da li je istraga išla dalje od dana hapšenja odnosno da li je tužilaštvo istražilo da li je Koluvija ranije bio u kontaktu sa njima.

Aleksandar Vučić u decembru 2019. rekao je da su u slučaj Jovanjica “umešani pojedinci iz MUP-a, BIA i čak i lica iz vojnih struktura” koji su, kako je rekao, izdavali lažne legitimacije.

„Jovanjica“ se zvanično bavila proizvodnjom organske hrane, a predstavnici vlasti često su obilazili plantažu u cilju promocije.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je 2015. godine je, dok je bio na funkciji ministra za rad boračka i socijalna pitanja, obišao imanje u znak, kako je rekao, “malog doprinosa domaćinu”. „Jovanjicu“ je 2016. godine posetio i Zoran Babić, v.d. „Koridora Srbije”.

Vlasnik poljoprivrednog dobra Predrag Koluvija i ostali optuženi u pritvoru su od 14. novembra 2019.

Tužilaštvo za organizovani kriminal 8. maja ove godine podiglo je optužnicu protiv Predraga Koluvije. Optužnicom je obuhvaćeno još devetoro zaposlenih u kompaniji a odnosi se na udruživanje radi vršenja krivičnih dela i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga.

Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Novinaru portala Žig.info u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine zapaljena je kuća. Napadači su na Jovanovićevu kuću bacili „molotovljev koktel“ a potom i pucale na ulazna vrata. Kuća u kojoj je u trenutku napada bio sa suprugom, izgorela je gotovo do temelja.

Nakon napada, Jovanović je rekao da je već dobijao pretnje zbog pisanja u vezi sa zloupotrebama predsednika beogradske opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.

"Pisao sam o gasifikaciji u Grockoj, o proneveri 29 miliona i 360.000 evra, imamo sigurno još 30 tačaka krivičnih dela koja su počinjena", rekao je Jovanović za RSE nakon što mu je zapaljena kuća. On se tim povodom, kako je rekao, pisanim putem obraćao i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i ministarki pravde Neli Kuburović.

Novinar Milan Jovanović
Novinar Milan Jovanović

Dragoljub Simonović dolazi iz Srpske napredne stranke u kojoj je u tom trenutku bio na funkcijama predsednika Opštinskog odbora SNS i člana Glavnog odbora stranke.

25. januara 2019. policija ga je uhapsila zbog sumnje da je nalogodavac podmetanja požara. Tu vest javnosti je saopštio predsednik Srbije i lider naprednjaka Aleksandar Vučić.

Simonović je optužen da je svog poznanika policajca Vladimira Mihajlovića zamolio da organizuje paljenje automobila novinaru. Mihajlović je potom dalje kontaktirao Igora Novakovića, koji je angažovao Aleksandra Marinkovića, dilera iz Grocke, da baci Molotovljev koktel u Jovanovićevu garažu.

Suđenje Simonoviću i ostalim optuženima formalno je počelo 9. aprila 2019.

Vladimir Mihajlović i Igor Novaković su pred tužiocem priznali da iza svega stoji Simonović, da bi tokom postupka promenili iskaze. Igor Novaković je u prvom iskazu priznao da je Aleksandru Marinkoviću obećao otpis dugova i još 500 evra ukoliko zapali auto Milanu Jovanoviću. Na suđenju 14. februara 2020. međutim, Novaković je rekao da mu je u prostorijama Uprave kriminalističke policije na Makišu, 24. januara 2019, nekoliko policajaca u civilu "pretilo i nateralo da to kaže".

Bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović optužen za organizovanje paljenja kuće novinara Milana Jovanovića
Bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović optužen za organizovanje paljenja kuće novinara Milana Jovanovića

U međuvremenu, nakon nepunih mesec i po dana provedenih u pritvoru, Dragoljub Simonović pušten je na slobodu.

Drugi osnovni sud u Beogradu smatrao je da je saslušanjem svih svedoka u postupku prestala potreba za držanjem Simonovića u pritvoru jer je "prestala opasnost da on može da utiče na njihove iskaze".

Takva odluka donesena je uprkos tome što je tužilaštvo prvobitno tražilo pritvor za Simonovića navodeći kao razloge opasnost od uticanja na svedoke, ali i da ne bi ponovio krivično delo.

"Ja se ni malo ne osećam bezbedno, očekujem ponovo napad, da mi se ugrozi život, stambeni objekat i moja porodica", rekao za RSE Milan Jovanović nakon što je Simonović izašao iz pritvora.

Ovaj postupak je i dalje u toku.

Hotel Šumadija

Još jedna afera u koju je umešan otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović.

Balkanska istraživačka mreža BIRN objavila je da je oko 15 osoba sa fantomkama na glavama, sekirama i palicama polupalo i demoliralo ulaz hotela "Šumadija" u Beogradu, 15. februara 2019. godine.

Incidentu, su prethodili pregovori oko prodaje hotela koje je vodio Branko Stefanović.

O celom slučaju u javnosti je progovorio Njegomir Kilibarda, prethodni vlasnik hotela koji je optužio oca ministra policije za reketiranje, tvrdeći da se nudio "da pomogne" oko isplate dugova koje je imao ukoliko zauzvrat proda hotel.

Sam Branko Stefanović potvrdio je da se sastajao sa Kilibardom i da su razgovarali o pozajmici i hotelu. "Hteli smo da pomognemo tom nesrećniku jer je složio priču da ga neka mafija juri za pare, ali kada je došlo do toga da ta priča postane ozbiljna pokazalo se da je prevarant", rekao je o slučaju Branko Stefanović.

Ministar policije Nebojša Stefanović (afera "Hotel Šumadija" drugi je slučaj u koji je umešan otac ministra Branko Stefanović)
Ministar policije Nebojša Stefanović (afera "Hotel Šumadija" drugi je slučaj u koji je umešan otac ministra Branko Stefanović)

I ova afera ostala je bez odgovora na mnoga pitanja. U međuvremenu, Branko Stefanović je, u novembru 2019. godine, tužio Kilibardu „zbog povrede ljudskog dostojanstva”.

Ministar Nebojša Stefanović izjavio je 14. marta 2019. godine da su sve informacije koje se o njemu pojavlju u ovom slučaju „brutalna laž“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG