Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tri godine bez istine o Savamali


Piše: Nevena Bogdanović

Slučaj gondole je primer kako građani ujedinjeni sa strukom mogu da izazovu neku promenu - ali treba biti oprezan, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, komentarišući odluku Upravnog suda od utorka (23. april) da suspenduje pripremne radove na izgradnji gondole na Kalemegdanu, dok se ne utvrdi da li je građevinska dozvola koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva zakonita.

Odluka je, igrom slučaja, doneta uoči treće godišnjice od rušenja u centralno- beogradskoj četvrti Savamala, koje je danas, tačno tri godine kasnije, ostalo nerešeno. Incident u kome su nepoznate maskirane osobe bagerima srušile više objekata u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, a policija se nije odazvala na pozive građana, dogodio se na potezu naselja "Beograd na vodi", koje je u izgradnji.

Veselinović, koji je sa aktivistima Inicijative pokretao građanske proteste protiv "Beograda na vodi", smatra da upravo zbog 'primera Savamale' treba oprezno posmatrati dalje aktivnosti u vezi sa izgradnjom gondole.

"Imali smo slične primere oko 'Beograda na vodi', nekoliko puta odlagane projekte u okviru samog tog kompleksa, ali se posle sa njima nastavljalo. Građanski pritisak je nužan, i to je jedan od paradoksa - vi morate izaći na ulicu da biste se izborili za nešto što je javni interes", ističe Veselinović.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd pozvala je na proteste u Hercegovačkoj ulici u Savamali, kako bi se obeležila treća godišnjica rušenja. Za njih je protest "podsetnik da građani nisu zaboravili ono što je vlast uradila".

Šta do danas (ne) znamo o 'slučaju Savamala'?

Za slučaj rušenja u Savamali do sada je odgovarao šef smene u policiji Goran Stamenković, koji je bio dežuran u noći rušenja. Njemu je u maju 2018. godine izrečena uslovna kazna od pet meseci zatvora zbog nesavesnog rada, koju će morati da odsluži ako isto krivično delo ponovi u naredne dve godine.

Niko drugi u beogradskoj vlasti nije odgovarao, niti se protiv bilo koga vodi proces, bez obzira što je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić 8. juna 2016. godine izjavio da iza incidenta stoje beogradske vlasti.

"Mi nemamo odgovore na pitanja ne samo ko je to fizički rušio, nego i ko je to naložio, organizovao, naložio policiji da ne reaguje – nedostaju nam odgovori na mnoga pitanja", kaže novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Ana Novaković koja svakog dana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na Tviteru postavlja pitanje - Ko je rušio u Savamali?

Do sada mu je to napisala više od 1.030 puta, ali nikakav odgovor, niti reakcija nisu usledili.

"Ja njemu postavljam pitanje zbog toga što je rekao da on zna i optužio je vrh gradske vlasti za to", ističe Novaković.

Novaković kaže da očekuje da javnost dobije odgovore na sporna pitanja u vezi sa Savamalom.

"Naravno da ne očekujem da ih dobijem na Tviteru, meni je ovo postavljanje pitanja znak da ni ja, ni drugi novinari, ni deo građana nismo zaboravili da mi nemamo odgovore koji su nam obećani", kaže Novaković.

Prema mišljenju Dobrice Veselinovića iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd, rušenje u Hercegovačkoj ulici pokazalo je brutalnost vlasti.

"Sve grane vlasti su u tom slučaju bile upletene u jedno klupko koje je vodilo vrlo jasno, i i dalje vodi ka vrhu te vlasti. I pored pritiska velikog broja građana na ulici i pritiska stručne javnosti, mi nismo videli razrešenje slučaja, zato što bi on išao do samog vrha vlasti i morao bi da rezultira promenom te vlasti u konačnici", smatra Veselinović i dodaje da građanske inicijative u vreme protesta nisu bile dovoljno jake.

"Meni je žao u ovom trenutku, gledajući ovako unazad, što nismo bili malo dosledniji u tim pritiscima, jer bismo možda mogli neku stvar da razrešimo", kaže Veselinović.

'Pandorina kutija' iz Hercegovačke ulice

Na pitanje kako slučaj rušenja u Hercegovačkoj vidi tri godine kasnije, državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović odgovara – "nemam komentar", i ističe da je to nadležnost Grada Beograda.

"Savamala, tri godine. Dobro. Ima mnogo važnijih pitanja, verujte. Samo svako treba da radi svoj posao", kaže Damnjanović.

(Video: Jedan od prvih protesta nakon rušenja u Savamali, 2016)

Protest zbog Savamale: Maske su pale
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:30 0:00

Uprkos tvrdnji državne sekretarke o nenadležnosti ministarstva građevinarstva, poslanik opozicione Demokratske stranke (DS) Balša Božović smatra da je za rušenje u Hercegovačkoj odgovorno upravo i to resorno ministarstvo. Za njega je Savamala "produženo delo većeg krivičnog dela – Beograda na vodi".

"Lično sam podneo krivičnu prijavu protiv Zorane Mihajlović (ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prim. aut.) koja je završila u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ona je potpisnica ugovora o Beogradu na vodi koji je zapravo prethodio svim ovim rušenjima i daljim nezakonitim radnjama", kaže Božović.

Da postoje "mnogo važnija pitanja" od rušenja u Hercegovačkoj ne misli samo državna sekretarka. Prema rečima novinarke Ane Novaković, iako nema odgovora nadležnih na pitanje koje ona svakog dana postavlja, među "tviterašima" najaktivniji su "botovi" vladajuće stranke koji joj se obraćaju rečima – zašto to pitaš, ima važnijih tema.

"Botovi, kako ih nazivamo, reagovali su, čak ne ni mnogo uvredljivo, ali ono klasično - dosadna si, promeni ploču, opet slušamo isto. Ili, bavi se nečim drugim, zašto ne pitaš ovo, a pitaš to", nabraja reakcije Novaković i dodaje da ostatak Tviter zajednice u njenom pitanju vidi nekog ko je ’simbol novinarske upornosti’.

Za opozicionu poslanicu iz Kluba samostalnih poslanika Sonju Pavlović, inače arhitektu po zanimanju, dan rušenja u Hercegovačkoj je "dan kada je otvorena Pandorina kutija za sramne projekte koji se izvode po Beogradu".

"Tim projektom smo mi preuzeli obaveze da sprovedemo određene infrastrukturne projekte i ukoliko ih ne budemo izveli u 2019. godini, odgovaraćemo pred sudom u Beču, i kao građani ćemo plaćati penale ni krivi ni dužni", smatra Pavlović.

Savski amfiteatar – tri godine kasnije

Savamala je najegzaktniji primer nepostojanja vladavine prava i nemogućnosti institucija da rade svoj posao jer su pod pritiskom vlasti, kaže Balša Božović.

(Video iz prošle godine, na dvogodišnjicu rušenja u Savamali)

Dve godine bez odgovornosti za Savamalu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:43 0:00

"Na kraju smo tri godine kasnije dobili tri solitera koji ne liče ni na šta, koji se ne uklapaju u vizuru glavnog grada, u arhitektonskom smislu ne predstavljaju nešto što ide uz kulturno nasleđe Beograda. Dobili ste prazne zgrade u kojima niko ne živi do dana današnjeg, bez obzira što je Aleksandar Vučić nekoliko puta proglašavao velike pobede, uspehe i useljavanja", kaže Božović.

Trenutni radovi u centru Beograda su, po Božovićevim rečima, još jedna od posledica izgradnje Beograda na vodi.

"Ceo centar grada se danas zatvara, kako bi se napravio jedan levak ka novom centru grada, a to je Beograd na vodi. To je pokušaj onih koji su gradili projekat koji nije isplativ da presele centar tamo, kako bi to 'slepo crevo' krenulo da živi, a nismo saznali nijedno ime naših sugrađana koji tamo žive", ističe Božović.

Vojni beskućnici iz 'Bristola'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:22 0:00

Naši sagovornici podsećaju i na odluke koje su deo izgradnje projekta Beograd na vodi, a koje je osudio deo javnosti. Među njima je premeštanje Železničke stanice iz centralno-gradske Savske ulice i zatvaranje obližnjeg hotela Bristol, u kom su bile smeštene porodice vojnih lica, izbeglih tokom ratova devedesetih godina, čije stambeno pitanje nije u potpunosti rešeno.

"Stanovnici 'Bristola' su već zapravo iseljeni. Ostao je jako mali broj ljudi koji odbijaju da napuste svoj smeštaj. Bristol će postati ekskluzivni hotel i on je dat investitoru besplatno, kao ulog Republike Srbije, Železnička stanica je iseljena i premeštena, i mislim da je sledeće što će se dešavati – zgrada Pošte Srbije pored železničke stanice", kaže Dobrica Veselinović.

Stav inicijative Ne da(vi)mo Beograd je da projekat "Beograd na vodi" treba da se preispita, uz diskusiju šta bi trebalo da se nalazi u Savskom amfiteatru i ko zarađuje od tog projekta.

"Moramo da insistiramo da ta stvar izađe na čistac, i mislim da je jedna ozbiljnija borba tek pre nama", smatra Veselinović.

Građani Beograda se nikada neće pomiriti sa "Beogradom na vodi", bez obzira što ga vlast smatra činjeničnim stanjem, stav je i Balše Božovića.

Gondola – šta dalje?

Za poslanika Demokratske stranke odluka Upravnog suda koja obustavlja izgradnju gondole je pozitivna, ali "nije do kraja ohrabrujuća".

"Mislim da javnost kod nas nije dovoljno svesna da ova vlast često smanjuje pritisak, ali nikad ne odustaje od svojih zacrtanih ciljeva. Ovo samo znači da mi treba još jači pritisak da uputimo", kaže Božović.

Pored apela stručnih i naučnih udruženja kojih je do sada bilo, jedan od načina za zaustavljanje radova na gondoli je inicijativa podneta Ustavnom sudu. Deo opozicionih poslanika, njih 25, zatražio je ocenu ustavnosti Plana detaljne regulacije za izgradnju gondole u Beogradu, jer smatraju da je protivzakonit.

"Ustavni sud je prvo mesto gde želimo da prijavimo neregularnost, jer ako Ustavni sud ne štiti Ustav, a ovde je vrlo jasno da su zakoni prekršeni, onda ne znam o čemu pričamo. Mi smo onda potpuno prepušteni ovoj vlasti da krši Ustav, da krši sve zakone i sprovodi svoje projekte", smatra poslanica Sonja Pavlović.

Dozvola koja je izdata za pripremne radove na izgradnji gondole u skladu je sa zakonima, a Ministarstvo građevinarstva će poštovati odluke suda, ističe državna sekretarka Aleksandra Damnjanović.

"Za to područje je donet Poseban plan detaljne regulacije, u kojem se na detaljan i precizan način uređuje šta može i pod kojim uslovima može da se gradi na tom prostoru. Ministarstvo ne može da bude ’veći papa od pape’, postoje ustanove, državni organi i svako iz svoje nadležnosti daje svoje uslove", ističe Damnjanović.

Pripremni radovi, za koje sekretarka tvrdi da su po zakonu i za koje ističe da ne oštećuju tvrđavu, nisu jedina aktivnost koja je do sada preduzeta povodom izgradnje gondole. U martu ove godine, na Kalemegdanu i u parku Ušće posečena su stabla kako bi se očistio teren za gondolu, što je izazvalo proteste građana.

Kako Beograd izgleda danas?

Odgovarajući na pitanje RSE da li smatra da se olako prelazi preko apela stručnjaka koji traže da se zaustave pojedini projekti koji su, po njihovom mišljenju, štetni za Beograd, državna sekretarka iznela je stav da ministarstvo građevine i u drugim slučajevima postupa u skladu sa zakonom.

"Sve što se dešava u prostoru, dešava se - i to jeste uloga ministarstva, na osnovu nekog važećeg planskog dokumenta. Gde je mogućnost i gde je način da vi utičete šta će biti izgrađeno? Pa, dok se radi planski dokument", kaže Damnjanović.

"Mi smo pored javnog uvida, uveli još jedan rani javni uvid kako bi što širi krug zainteresovanih lica, a svako od nas je zainteresovan da zna šta mu se dešava u neposrednom okruženju, imao mogućnost da utiče na buduća rešenja. Onog trenutka kad planski dokument stupi na snagu, svi organi su dužni da ga poštuju", ističe Damnjanović.

Pešaci, oprezno Beogradom
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:41 0:00

Sa druge strane, opoziciona poslanica Sonja Pavlović, ističe da vlast pokušava da izbegne dijalog sa strukom, i to objašnjava na primeru dozvole za pripremne radnje na izgradnji gondole. Ona je, kako tvrdi, izdata iako nije bilo studije koja bi procenila uticaj izgradnje gondole po okolinu.

"Studija procene uticaja podrazumeva javni uvid i učešće javnosti, oni to učešće javnosti uvek pokušavaju da izbegnu i sve to rade po tajnim skraćenim procedurama", ističe Pavlović.

Pavlović se na konferenciji za novinare u holu parlamenta, gde se održava 'paralelni parlament' onog dela narodnih poslanika koji bojkotuju rad skupštine (optužujući vladajuću većinu da im onemogućava učešće u diskusijama), osvrnula i na izmene zakona o planiranju i izgradnji, koje su trenutno u skupštinskoj proceduri.

"U njemu su sadržane izmene da bi se opravdali svi sramni projekti koji se dešavaju trenutno u Beogradu, ili će se dešavati, a pre svega su usmereni na otimanje zemljišta javne namene", kaže Pavlović.

Prema najavi Sonje Pavlović, odluka dela opozicije biće da sporne projekte kao što je 'nacionalni stadion u zaštićenoj zoni Surčinskog vodoizvorišta', čija se izgradnja najavljuje, ispita i pokrene inicijativu pred sudovima, koji bi trebalo da utvrde da li su ti projekti u skladu sa zakonom.

"Ako je gospodin Vesić rekao da želi da ostavi trag u Beogradu, on je Beograd poorao, on je ostavio brazde koje će na dugi vremenski period biti štetne po ovaj grad, neke neće moći ni da se isprave. A sve to će plaćati ne samo građani Beograda, već cele Srbije", ističe Pavlović.

Sve do slučaja "gondola", beogradske vlasti nisu odustale ni od jednog osporavanog projekta preduzetih sa ciljem izmene izgleda centra Beograda. Preispitivanje se nije dogodilo ni nakon što su se u dva navrata pločnici u najpopularnijoj Knez Mihajlovoj ulici bukvalno raspali, oko šest meseci nakon rekonstrukcije. Trenutno odbijaju kritike koje im se upućuju zbog radova na Trgu Republike, osporavanih i zbog toga što su preduzeti bez konsultacija sa nadležnima u opštini Stari grad. Barem tako tvrde u Starom gradu, a zbog čega su i akcije prekidanja radova na Trgu Republike postale skoro svakodnevne.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG