SANU razmatra ostavku predsednika Kostića

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić potvrdio je za RSE da je svim odeljenjima te institucije zvanično uputio pismo svoje ostavke, u kome je, kako je naveo, obrazložio i motive za takav svoj postupak.

U SANU nam je rečeno da će, po prijemu pisma, sekretari odeljenja, kojih je ukupno osam, dati svoja mišljenja i potom ih vratiti predsedniku Kostiću, koji bi onda trebalo da saopšti i svoju konačnu odluku - da li ostaje pri ponuđenoj ostavci ili je povlači.

​Predsednik SANU Vladimir Kostić nije želeo da zvanično govori o detaljima svoje odluke niti o motivima da ponudi ostavku. Kratko nam je rekao da je sada na odeljenjima te institucije da se izjasne.

U odeljenjima SANU, kojih je ukupno osam, u trenutku u kome je u njihove kabinete stiglo pismo Vladimira Kostića, nisu bili voljni da komentarišu dešavanja unutar institucije, barem ne, kako nam je rečeno, dok se zvanično ne izjasne. To bi, kako je navela portparolka SANU Dragana Mladenović, trebalo da se dogodi "u kratkom roku".

Reakcije u međuvremenu pristižu od pojedinih akademika, koji ih iznose kao lično mišljenje.

Tako je profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, akademik i član Odeljenja društvenih nauka SANU, izjavio da se nada da će ostavka predsednika biti povučena, jer je Kostić, naveo je "dao značajan doprinos razvoju te institucije". Varadi je istakao da je to njegovo lično mišljenje i da ostaje da se vidi kako će se pojedina naučna odeljenja SANU izjasniti o Kostićevoj ponuđenoj ostavci. Odeljenje društvenih nauka čiji je član, dodao je, o njoj će se izjasniti 19. novembra.

Akademik Dušan Teodorović, član Odeljenja tehničkih nauka, za RSE je međutim rekao da ne razume instituciju "nuđenja ostavke".

​"To je ono što mene zbunjuje - ostavka se ili daje ili se ne daje. Ako se nudi, onda sada neko treba o tome da se izjašnjava, a ako se daje, onda je data. To je moj komentar. Svakako da je pravo predsednika Kostića da da ili da ne da ostavku. On je nezadovoljan rezultatima glasanja, ali je nezadovoljno i sto drugih ljudi. Svako je imao nekog kandidata koji nije izabran ili nije glasao za nekog kandidata koji je izabran, tako da ja ne pravim korelaciju između ostavke i nezadovoljstva rezultatima glasanja. Ja zbog toga ne bih davao ostavku, ali je pravo gospodina Kostića da je da ako želi. Međutim, ono na čemu ja insistiram je da ne postoji institucija nuđenja ostavke. Ostavka se daje neopozivo, ili se ne daje", rekao nam je Teodorović.

​Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladimir Kostić je, podsetimo, podnošenje ostavke najavio u četvrtak, nakon Izborne skupštine SANU, koja je za nove redovne i dopisne članove izabrala manje kandidata od predloženog broja. Kostić je sa govornice poručio da je to shvatio kao poruku upućenu njemu.

"Radi se o činjenici da očigledno imamo potpuno različita shvatanja o ugroženosti akademije, njenog mesta i njene budućnosti. U tom smislu, biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi SANU", rekao je Kostić nakon što je predsednik Izborne komisije, akademik Dejan Popović, saopštio rezultate glasanja - da je u redovne članove od 18 kandidata primljeno 16, a u dopisne 14 od 26 kandidata.

​Podsetimo da je Vladimir Kostić u više navrata skretao pažnju na mali broj članova SANU, kao i na ugroženost Odeljenja društvenih nauka i Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Dodajmo i da je SANU tokom cele izborne godine bila izložena kritikama, a njeno Predsedništvo je sve optužbe za neregularnost i netransparentnost procedure odbacivalo kao netačne i neargumentovane.

Previranja koja su rezultirala time da je predsednik SANU na kraju izbornog procesa ponudio svoju ostavku - što je i presedan u dosadašnjem radu Akademije - sociolog kulture Ratko Božović, vidi kao deo "nereda koji imamo u institucijama".

"Ja samo znam da je u istoriji te institucije bilo mnogo grešaka i velikih promašaja, a mislim da se ta istorija promašaja - ko može biti, ko je predložen, a ko je izabran - događa kao nešto što je kontinuitet. Znate, kada vi vidite da jedan (Miloš) Crnjanski nije mogao biti u toj Akademiji, pa nije mogao da bude (Dragutin) Gostuški, pa nije mogao da bude Pavle Stefanović, onda već vidite da je ta priča odavno imala neku tu svoju slabu stranu", kaže Božović i dodaje da ima utisak da u SANU vlada određena neravnoteža u kojoj su pojedine nauke previše prisutne, dok su neke druge, kako se izrazio "previše odsutne".

"Na neki način tu se dešava i ono što se dešava globalno u tom sukobu između egzaktnih i humanističkih nauka. Tu se, na neki načni, pomalo odronjava ta priča sa stanovišta ravnoteže, jer imamo dominaciju struka koje nisu humanističke, koje nisu književnost, nisu jezik, nisu muzika, likovna umetnost i tako dalje", ocenio je Ratko Božović.​

Pročitajte i ovo:

Vladimir Kostić za RSE: Konstruktivno kod Nikolića

Podsetimo da je predsednik SANU, Vladimir Kostić, akademik koji se u bliskoj prošlosti nije libio da javno iznosi stavove nesaglasne porukama sa vrha vlasti. Jedan od takvih istupa imao je oktobra 2015. kada je rekao da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju i da je jedina politička mudrost kako "sa elementima dostojanstva" napustiti Kosovo. Tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić tražio je od SANU da se izjasni o Kostićevom stavu, kao i o tome da li posle takve izjave on može da ostane predsednik Akademije.