Dostupni linkovi

Samit u Londonu: Paket mera pomoći Zapadnom Balkanu


Zajednička fotografija britanske premijerke Therese May, nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera zemalja Zapadnog Balkana, London

Domaćin ovogodišnjeg Zapadnoevropskog samita, šefica britanske vlade Theresa May je objavila paket mera pomoći Zapadnom Balkanu, kako bi se pomoglo unapređenje kolektivne bezbednosti i ekonomske stabilnosti regiona.

Prema sapštenju objavljenom na zvaničnoj stranici londonskog Samita, paket mera će pomoći regionu da reši složene bezbednosne izazove. Theresa May je naglasila da je londonski Samit još jedna potvrda podrške britanske vlade evropskoj perspektivi zemalja regiona.

"Istorija je pokazala da stabilan i bezbedan region Zapadnog Balkana podrazumeva stabilniju i bezbedniju Evropu. Mi napuštamo Evropsku uniju (EU) sledećeg marta, ali smo i dalje posvećeni unapređenju prosperiteta i sigurnosti Zapadnog Balkana i Evrope i sada, u godinama koje dolaze", izjavila je Mey.

Šefica britanske vlade je ocenila da će ove mere neposredno pomoći i njenoj zemlji.

"Paket koji sam objavila danas će pomoći Zapadnom Balkanu da se suoči sa pretnjama po njihov napredak, poput ozbiljnog i organizovanog kriminala, trgovine drogom i terorizma, a istovremeno će imati pozitivan efekat i u Velikoj Britaniji tako što će smanjiti kriminalne aktivnosti u samom izvoru i time će sprečiti da kriminal stigne do britanskih ulica", izjavila je šefica britanske vlade.

Uduplano britansko finansiranje Balkana

Paket mera uključuje povećanje britanskog finansiranja u regionu za 95 odsto, sa 41 miliona funti sredstava iz Fonda za prevenciju konflikta, bezbednost i stabilnost u 2018/2019. godini, na 80 miliona funti u 2020/2021.

Udvostručuje se broj Britanaca koji rade u regionu na pitanjima bezbednosti koja utiču na Veliku Britaniju i Balkan.

U sklopu paketa se produžava mandat za još godinu dana panbalkanskim strateškim rezervnim snagama stacioniranim u Velikoj Britaniji i spremnim za razmeštaj na Balkan u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije ili ako Britanija bude trebala da podrži stabilnost u regionu.

May je istakla da će paket pomoći Balkanu da se bori protiv pretnji njegovom napretku, kao što su teški i organizovani kriminal, krijumčarenje droge i terorizam, što će u isto vreme imati pozitivan efekat i na Veliku Britaniju jer će preseći kriminalne aktivnosti na izvoru i pomoći da se spreči izlazak kriminala na britanske ulice.

U okviru mera se pokreću i nadzorne stanice za organizovani kriminal na Balkanu, zajedno sa vladama Austrije i Norveške, što će omogućiti civilnom društvu da ima efikasniju ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Poboljšavaju se i mogućnosti regiona za borbu sa visokotehnološkim kriminalom, investiranjem u obuku i savetodavne aktivnosti vrednim milion funti.

Predviđeno je i izdvajanje deset miliona funti za pomoć u izgradnji digitalnih veština i mogućnosti zapošljavanja mladih na Zapadnom Balkanu.

Britanski savet će obezbediti obuku deci u više od 4.500 škola kako bi bila povećana digitalna pismenost u celom regionu.

Premijerka Velike Britanije ugostila je premijere Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore.

Usvojene su tri zajedničke deklaracije koje trebaju pomoći u rešavanju pitanja ratnih zločina, nestalih, boljih međususedskih odnosa te korupcije i kriminala.

Kada je reč o deklaraciji o dobrosusednim odnosima, od svake zemlje u regionu će se tražiti da udvostruči napore u rešavanju svih otvorenih bilateralnih pitanja. Deklaracija predviđa da svi mogući sporovi budi rešeni putem bilateralnih pregovora ili drugih sredstava, uključujući međunarodnu arbitražu, u skladu s međunarodnim pravom, te da se podstiče pozitivna atmosfera koja bi omogućila napredak u ovim pitanjima.

Šefovi vlada zemalja Zapadnog Balkana ovom deklaracijom potvrđuju spremnost da ostvare dalji napredak razvijanju dobrosusedskih odnosa te da teže ka uzajamnom razumevanju.

Zajednička deklaracija o ratnim zločinima podvači važnost priznavanja i poštovanja presuda međunarodnih i domaćih sudova u vezi sa ratnim i drugim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije.

U deklaracije se podvlači važnost "odbacivanja upotrebe govora mržnje, glorifikacije ratnih zločinaca, kao i upotrebe provokativnih simbola".

Šefovi vlada ovom deklaracijom u potpunosti podržavaju rad domaćih tužilaštava i sudova u privođenju navodnih počinilaca zločina pred lice pravde i pri obradi nerešenih predmeta te primenu jedinstvenih standarda bez diskriminacije.

Predstavnici zemalja koje su deo Berlinskog procesa su potpisali okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih osoba u toku ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Zapadnobalkanske zemlje će, kako se navodi, biti potpuno odgovorne za adekvatnu provedbu ovog plana.

Plan predstavlja aneks za Deklaraciju o nestalim osobama, koja predviđa da se reši pitanje 12.000 nestalih, kao i rešavanje oko 4.000 slučajeva neimenovanih ili neidentifikovanih slučajeva. Deklaracija predviđa i razmenu podataka o slučajevima nestalih osoba između država i između država i porodica nestalih, uključujući i razmenu informacija o potencijalnim lokacijama grobnica i preduzimanju zajedničkih iskopavanja.

Poseban prostor u nacrtu posvećen je pravima porodica nestalih osoba. U dokumentu se predviđa uključivanje i članova porodica nestalih u procesu traženja ili lociranja nestalih osoba; da se osigura da porodice mogu da ostvaruju svoja prava u skladu sa međunarodnim zakonima i standardima, uključujući usklađivanjem i potpunim sprovođenjem domaćeg zakonodavstva; kao i adekvatna pomoć za potrebe porodica nestalih osoba.

Strane će biti obavezane da jednom godišnje podnesu izveštaj o sprovođenju zajedničkog okvirnog plana u okviru Berlinskog procesa. Prvi izveštaj ove vrste se očekuje na narednom samitu, 2019. godine.

Na marginama samita prethodnog dana su održani razni susreti sa predstavnicima civilnog društva, ali i sastanci na ministarskom nivou, uključujući ekonomiju i spoljne poslove. Međutim, sve je bilo u senci ostavke šefa britanske diplomatije Borisa Johnsona, koji se nije pojavio na sastanku ministara inostranih poslova u okviru Berlinskog procesa, gde je bio domaćin.

Berlinski proces je inicijativa nemačke kancelarke Anegele Merkel. Samiti se održavaju redovno jednom godišnje. Prvi samit je održan 2014. u Berlinu, a naredni je planiran da bude u Poljskoj.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG