Američki zvaničnici su predložili da Litvanija, Poljska i Ukrajina ukinu sankcije na beloruska kalijumska đubriva kako bi omogućile tranzit preko njihovih teritorija tog poljoprivrednog proizvoda – glavnog izvora prihoda u čvrstoj valuti za Minsk, saznaje RSE.
Nedatirani, nepotpisani dokument na jednoj stranici, do kojeg je došao RSE, poslat je trima zemljama koje se graniče s Belorusijom i navodi martovsku odluku administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) da ukine finansijska ograničenja državnom gigantu za đubriva Belaruskaliju.
"Sada kada su Sjedinjene Države ukinule američke sankcije Belaruskaliju, američke firme su zainteresovane za nabavku i transport beloruskog kalijumskog đubriva", navodi se u dokumentu. "To bi zahtevalo tranzit kroz zemlje EU koje se graniče s Belorusijom ili kroz Ukrajinu kako bi se izbegao transport kroz Rusiju."
"Sjedinjene Države su zainteresovane za istraživanje potencijalnih ruta za tranzit beloruskog kalijumskog đubriva, kako bi se ublažile globalne nestašice, preko Poljske, Litvanije ili Ukrajine i očekuju buduće razgovore s vama na ovu temu", navodi se u dokumentu.
Belaruskali je jedna od najvećih kompanija za kalijumovska đubriva na svetu i najveći je pojedinačni izvor prihoda za vladu čvrsorukaškog lidera Aleksandra Lukašenka.
Visoki zvaničnik Evropske unije rekao je da je predlog – poznat kao "non-pejper" ili diskusioni dokument u diplomatskom žargonu – poslao američki Stejt department trima zemljama. Zvaničnik je govorio pod uslovom da mu se ne navodi ime kako bi mogao da govori o privatnim razgovorima.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine potvrdilo je da je primilo dokument, ali nije imalo daljih komentara. Ministarstva spoljnih poslova Poljske i Litvanije nisu odgovorila na upite RSE za komentar, ali je ministar spoljnih poslova Litvanije prošle nedelje rekao da Vašington vrši pritisak da se dozvoli tranzit beloruskog đubriva.
Poljska i Litvanija – članice EU i NATO – imaju hladne odnose s Lukašenkom, delom zbog njegovih bliskih veza s Kremljem.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su uvele velike sankcije protiv Lukašenka i njegove vlade posle predsedničkih izbora 2020. godine na kojima je Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, proglasio pobedu.
Beloruska opozicija i veći deo Zapada navode da su izbori pokradeni, dok su stotine hiljada Belorusa protestovale nedeljama. Lukašenkova vlada je sprovela brutalnu represiju, zatvorivši hiljade ljudi.
Od povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, Tramp je nastojao da obnovi veze s Lukašenkovom vladom.
Njegov glavni izaslanik po tom pitanju Džon Koul (John Coale) sastao se s Lukašenkom u Minsku i pregovarao o oslobađanju brojnih političkih zatvorenika. Zauzvrat, Trampova administracija je ublažila sankcije protiv Belaruskalija, državne avio-kompanije Belavija i drugih velikih kompanija.
Koul nije odgovorio na imejl s upitom za komentar.
EU je dotle jednoglasno produžila sankcije protiv Belorusije ranije ove godine. Te mere uključuju zabranu uvoza beloruskih đubriva na bazi kalijuma i ciljane sankcije protiv kompanija kao što je Belaruskali.
Prema pravilima EU, uvoz đubriva na bazi azota – kakve proizvodi Belaruskaliji – već je postepeno ukidan.
Dokument spominje sankcije EU koje su još na snazi za beloruska kalijumska đubriva. Tranzit kroz zemlje EU zahtevao bi od Unije da ukine sankcije ili od tranzitnih zemalja da naprave izuzeća "kroz odgovarajući pravni mehanizam", navodi se u dokumentu.
Dozvoljavanjem kupovine beloruskog proizvoda, navodi se, EU bi takođe ruskim proizvođačima uzela deo udela u tržištu, kao i Rusiji prihode od tranzita.
Pre sankcija EU, najveći deo beloruskih kalijumskih đubriva se isporučivao preko baltičkih luka, uglavnom Klajpede u Litvaniji. Poslednjih godina, taj izvoz se usmerava ruskim železnicama, uglavnom ka Sankt Peterburgu.
U pismu je takođe predložen neobičan aranžman finansiranja: usmeravanje prihoda koje zemlje EU zarađuju od dozvoljavanja tranzita beloruskog kalijuma na odbranu Ukrajine od invazije Rusije.
Zahtev SAD se poklopio s upozorenjima da su rat SAD i Izraela protiv Irana – i iranska odmazda i blokada Ormuskog moreuza – doveli do skoka globalnih cena đubriva i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Kroz taj uski vodeni put obično prolazi do 30 odsto globalnog izvoza đubriva, uključujući oko 20 procenata globalnog tečnog prirodnog gasa – ključne komponente u sintetičkim đubrivima.
Zvaničnici UN upozorili su da će se povećanje cena odraziti na tržišta hrane i poljoprivrede, uključujući i u SAD, gde potrošačke cene rastu usled visokih globalnih cena nafte, a Trampova administracija traži načine da ublaži inflaciju.
U prošlosti je Belorusija pokrivala oko 15 odsto globalne proizvodnje đubriva.