Predsednik Donald Tramp (Trump) je poslednjih nedelja predizborne kampanje predviđao da će se rat s Iranom završiti "odmah posle izbora".
Sada, posle glasanja i pošto je njegova Republikanska partija izgubila oba doma Kongresa u ubedljivom porazu za koji je njegov potpredsednik okrivio upravo rat.
"Razlog zbog kojeg smo izgubili je rat", napisao je 4. novembra potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) na X. Tramp je za ovu ocenu rekao da je "uglavnom tačna", ali je naveo da bi istu odluku doneo ponovo jer "ne možete dozvoliti da Iran dobije nuklearno oružje".
Time je Tramp, s otprilike dva meseca pre nego što će demokrate u Kongresu preuzeti kontrolu nad budžetom i pozivima kongresnih odbora za saslušanja, suočen sa skupom ne baš idealnih opcija: pregovarati, eskalirati ili čekati.
"Demokrate ne preuzimaju vlast danas", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Šajan Sami (Shayan Samii), stručnjak za nacionalnu bezbednost iz SAD. "Tramp ima dva meseca da deluje, bez ikakvih obzira na izbore, ako želi da ponovo pokrene vojnu kampanju".
Predsednik može da opravda vojnu akciju razlozima nacionalne bezbednosti, rekao je Sami, a svaki zakon kojim bi se ograničio rat zahtevao bi Trampov potpis ili dvotrećinsku većinu u Predstavničkom domu i Senatu da bi se prevazišao veto.
"Neki stručnjaci veruju da demokrate mogu da promene tok vojne konfrontacije s Islamskom Republikom. Ja to ne vidim tako", rekao je on.
Scenario 1: Potpuni nastavak rata
Tramp je više puta nagoveštavao da bi mogao da nastavi velike udare posle glasanja, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu ga je, prema izveštajima, na to nagovarao.
Obnovljena kampanja verovatno bi ponovila aprilski scenario, kada su u američkim i izraelskim udarima pogođeni mostovi, železničke pruge i energetska infrastruktura, a Tramp pretio da će "svaku elektranu u Iranu" ostaviti u plamenu.
Ostrvo Harg, glavni iranski terminal za izvoz nafte, dosad je pogođeno samo na vojnim lokacijama. Udar na njegovu energetsku infrastrukturu korak je koji Vašington još nije preduzeo i nije morao, pošto je blokada iranskih luka svela iranski izvoz nafte skoro na nulu.
Šahin Modares, iranski stručnjak za bezbednost koji živi u Rimu, očekuje da će ta granica biti pređena.
"Nažalost, ono što vidim jeste težak rat pred nama", rekao je on za Radio Farda.
On je objasnio da je Vašington delovao u fazama: prvo odvraćanje, zatim, pošto je u junu propao memorandum o razumevanju za koji je naveo da je velikodušan prema Teheranu, kampanja ekonomskog pritiska koja je uključivala stroge sankcije, ukidanje letova i delimično zatvaranje iranskih kopnenih granica. Pošto taj pritisak ne daje rezultate, rekao je on, sledeća faza je primoravanje Teherana na kapitulaciju.
U toj fazi, rekao je Modares, mete bi bile "infrastruktura zemlje, energetski sektor, ekonomski sektori", zajedno s onim što je ostalo od iranskog nuklearnog i raketnog programa, "posebno Pijuk planina" – utvrđeni podzemni kompleks u blizini Natanza kome Tramp preti od jula.
Cilj bi bio da se zemlja gurne ka kolapsu dok se Islamska Republika ne preda, što bi omogućilo da "jedan sloj ovog režima" – elementi postojećeg rukovodstva – preuzme kontrolu "bar na neko vreme". Takva predaja, dodao je on, takođe bi značajno povećala šanse da sistem potpuno padne.
Međutim, Teheran poslednjih nedelja upozorava na posledice obnovljenog sukoba.
Vrhovni vođa Modžtaba Hamenei naredio je 31. oktobra komandantima da pripreme "trenutan, efikasan i geografski neograničen odgovor" na svaki novi napad i da prošire spisak meta.
Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) takođe je zapretio gađanjem podmorskih komunikacionih kablova u Persijskom zalivu, uz insistiranje da će biti napadnute i američke baze izvan Bliskog istoka, kao i regionalna energetska infrastruktura.
Iran je nagovestio da bi, za razliku od 40-dnevnog rata, koji je Teheran regionalizovao, sledeći sukob uvukao još više zemalja. Potpuni nastavak neprijateljstava takođe bi dodatno podigao cene goriva.
Scenario 2: Jedan 'veliki udar', pa izlazak
Iako malo verovatan, srednji put mogao bi da bude privlačan predsedniku koji želi pobedu bez dugog rata.
Izveštaji s kraja oktobra tvrde da je Trampova administracija upozorila saveznike u regionu da je moguća kratka, intenzivna kampanja protiv Irana posle izbora.
Jedna ključna meta mogla bi biti Pijuk planina. On bi potom mogao da proglasi da je iranski nuklearni program dovoljno oštećen i da traži dogovor kojim bi se Ormuski moreuz ponovo otvorio u zamenu za određeni stepen ublažavanja sankcija i odlaganje nuklearnih pregovora.
Smatra se da se delovi postrojenja nalaze 80 do 100 metara pod zemljom, zbog čega je svaku tvrdnju o uništenju teško proveriti. Iranska vojna komanda, Centralni štab Hatam al-Anbija, upozorila je da bi bombardovanje planine predstavljalo obnavljanje rata širom regiona.
Dakle, dok bi se SAD možda nadale kratkoj kampanji, Iran bi mogao da nastoji da je oduži u nadi da će Trampu povećati političke i finansijske troškove.
Scenario 3: Ni rat, ni mir
Tramp bi mogao i jednostavno da zadrži sadašnji stav, izvodeći "odbrambene" napade, održavajući pomorsku blokadu i nastavljajući praksu da američka mornarica prati brodove kroz Ormuz.
Međutim, status kvo je nestabilan, a iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je krajem oktobra da zemlja mora da izađe iz iscrpljujućeg stanja "ni rata, ni mira".
Sami takođe sumnja da polumere poput povremenog udara na vojne objekte na iranskim ostrvima mogu dugo da traju.
Od sredine 2027, rekao je on, pažnja Vašingtona okrenuće se predsedničkoj trci 2028. i kandidati iz obe partije zahtevaće trajan odgovor po pitanju Irana umesto da naslede problem.
Scenario 4: Prelazni dogovor
Najaktivniji diplomatski kolosek je uzak aranžman uz posredovanje Katara, nalik memorandumu o razumevanju potpisanom u junu koji je nakratko zaustavio borbe i ukinuo blokadu pre nego što je propao.
Čini se da tržišta klade na nešto slično. Cena sirove nafte Brent pala je ispod 100 dolara po barelu 4. novembra.
Iran je ponudio da ponovo otvori Ormuski moreuz u roku od dva dana ako Vašington ispuni njegovih sedam uslova, uključujući ukidanje pomorske blokade, ublažavanje sankcija, garancije o prestanku napada i regionalni prekid vatre koji obuhvata i Liban.
Širi sporazum koji bi obuhvatio iranski nuklearni program deluje daleko. Vašington zahteva proverljivu obavezu da Iran neće obnoviti program; Teheran kaže da nuklearni pregovori mogu početi tek kada njegovi uslovi budu ispunjeni.
Modares iznosi argument da diplomatija i eskalacija nisu međusobno isključive.
On je rekao da su i Vens i američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) verovatni kandidati za 2028. i da svaki od njih želi da preuzme zasluge za mogući uspeh, a da krivicu za neuspeh svali na drugog. Međutim, oni zapravo glume "dobrog i lošeg policajca", držeći "poluotvorena vrata" do poslednjeg trenutka, "čak i pošto rat počne", kako bi Teheran i dalje imao način da popusti.
Smetnje
Nekoliko faktora moglo bi da poremeti svaku od ovih mogućnosti.
Izrael bi mogao da deluje samostalno ako proceni da Vašington ide ka dogovoru kojem se protivi.
Unutar Irana, propast junskog memoranduma o razumevanju delimično je pripisana tvrdolinijaškim frakcijama koje su nalagale napade na brodove, što je podsetnik da dogovor može biti potopljen u Teheranu podjednako lako kao i u Vašingtonu.
Teheran dotle već tumači rezultate izbora kao potvrdu svog stava. Analitičari su pre glasanja iznosili argument da Iran veruje da pobeđuje u ratu; ubedljiva pobeda demokrata mogla bi da ga ohrabri da podigne cenu i sačeka oslabljenog i više ograničenog predsednika.
A tu je i sam Tramp.
Upitan 4. novembra kada će se završiti rat s Iranom, dao je isti odgovor kao 27. oktobra: "Kad god ja to poželim".