Dostupni linkovi

SAD i EU o dijalogu: Različite strategije na istom zadatku


Miroslav Lajčak, predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije i Ričard Grenel, izaslanik američkog predsednika za isto pitanje (kombo foto).

Vrlo je važno i veliki je korak to što su dva ministra spoljnih poslova Nemačke i Francuske definisali koordinate za resetovanje pregovora o konačnom i sveobuhvatnom sporazumu Kosova i Srbije, ocenjuje Bodo Veber (Weber) viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina i stručnjak za Balkan.

Tako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) prokomentarisao sadržinu otvorenog pisma koje su šefovi diplomatije Nemačke i Francuske objavili 23. maja.

Naime, francuski i nemački ministri spoljnih poslova, Žan-Iv Le Drian (Jean-Yves Le Drian) i Hejko Mas (Heiko Maas) su tu naveli da se pre postizanja sporazuma moraju rešiti brojna otvorena pitanja između Kosova i Srbije.

"Tu nema ni prečica ni brzih rešenja. Ozbiljan pristup zahteva dobro strukturisane, temeljite pregovore, i to sa Evropskom unijom kao iskrenim posrednikom", naveli su oni.

Francuski i nemački ministri spoljnih poslova, Žan-Iv Le Drian i Hejko Mas. Sa jedne od zajedničkih pres konferencija
Francuski i nemački ministri spoljnih poslova, Žan-Iv Le Drian i Hejko Mas. Sa jedne od zajedničkih pres konferencija

"Ja to posmatram kao značajan korak napred i od sad će se svi od g. Grenela (Richard, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije) do vladajućih stranaka na Kosovu, čak i do predsednika Vučića (Aleksandra) u Srbiji, morati pozicionirati naspram tog izloženog ozbiljnog okvira za resetovanje dijaloga", izjavio je Veber.

Podcrtavanje uloge EU predstavnika Lajčaka

"Potreban nam je snažniji angažman u posredovanju i politička odlučnost. I jedno i drugo se može očekivati od Miroslava Lajčaka (specijalni predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije) i njegovog tima, uz podršku visokog predstavnika Borela kao i Berlina i Pariza", stoji u otvorenom pismu.

Oni su dodali da je sada, nakon što je Lajčak preuzeo dužnost, krajnje vreme za ponovno pokretanje dijaloga, a da su Francuska i Nemačka spremne da njemu i njegovom timu pruže snažnu političku, diplomatsku i ekonomsku podršku.

Cilj je postizanje održivog, sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine koji reguliše sva otvorena pitanja i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti.

Predsednik Francuske Makron je izrazio spremnost da se drugi samit održi u Parizu. Međutim, preduslov za to je spremnost za dijalog. Takođe su istakli da očekuju sprovođenje svih dogovora postignutih od 2011. godine.

Da li se pismo odnosi na Grenela?

Oni u pismu ne pominju saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u tom procesu, odnosno sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za dijalog Ričardom Grenelom (Richard Grenel).

Veber kaže da se pismo, međutim, indirektno odnosi na Grenela.

"To je vrlo indikativno. Taj članak se dosta odnosio na neke političke procese koji se vežu sa delovanjem g. Grenela i SAD-a. Indirektno se odnosilo na to, na jednoj strani i na kritiku da u vreme pandemije nije vreme za unutrašnje podele, a na drugoj strani, upravo se taj centralni deo članka ministara - o tome da nema brzih rešenja već da je potreban sveobuhvatni sporazum koji će rešiti sva otvorena pitanja - na indirektan način vrlo jasno odnosilo na delovanje g. Grenela i SAD-a", kazao je Veber.

Na potezu američki izaslanik

Iz Grenelovog ureda nisu hteli da komentarišu stavove šefova diplomatija Nemačke i Francuske.

Ono što je za RSE potvrdio njegov portparol Dik Kastin (Dick Custin) jeste da Grenel ostaje specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije i da se "raduje sledećoj raspravi o dijalogu čim bude utvrđen sastav vlade (Kosova)". Mediji su inače javili da se Grenel povlači sa pozicije ambasadora u Berlinu.

Edvard Džozef (Edward Joseph), predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, izjavio je u intervjuu za RSE da administracija Donalda Trampa nastoji da po svaku cenu postigne sporazum pre američkih predsedničkih izbora u novembru, ne mareći previše za njegovu sadržinu.

"Očigledno je da je Grenel u velikoj žurbi. Američki ambasador u Srbiji ga je opisao veoma kratko kao veoma ’energičnog čoveka’, što je neuobičajeno. Ja to tumačim kao ’čovek u škripcu’ koji želi da po svaku cenu što pre dođe do sporazuma, bez obzira na njegov kvalitet i da li je u dugoročnom američkom interesu.

To je veoma važno naglasiti: da li je Grenelova kao i politička ambicija Trampove administracije u skladu sa američkim interesima. Tačnije, da li će taj sporazum omogućiti stabilizaciju ili dovesti do dodatne destabilizacije na terenu", kazao je Džozef.

"Dosadašnji Grenelov angažman bez partnerstva Brisela znači da bi Vašington preuzeo teret primene tog sporazuma u regionu u kome su se u rešavanje svih važnijh pitanja zajednički angažovali SAD i EU", dodao je on.

Bodo Veber navodi da je očigledno da između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije nema saradnje po pitanju pregovora o konačnom i sveobuhvatnom sporazumu Kosova i Srbije od imenovanja Grenela na poziciji specijalnog izaslanika u oktobru 2019.

Novi duh SAD administracije

Po njegovim rečima, podrivanje vodeće uloge EU u tom procesu počelo je s 'pismima o nameri' između Kosova i Srbije o uspostavljanju avio i železničke linije, kao i o izgradnju autoputa, koja su postignuta pod pokroviteljstvom Grenela, u šta EU nije bila upućena.

On dodaje i da unatoč tradicionalnih veza Kosova i SAD, "ova Trampova administracija ne deluje uopšte u političkom duhu s prethodnim administracijama koji su podržale nezavisnost Kosova".

"Ako bi zaista došlo do insistiranja političkih lidera koji će preuzeti vlast na Kosovu da Trampova administracija odnosno g. Grenel mora voditi dijalog a ne EU, a na drugoj strani Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova (koji teže da formiraju novu vladu) kažu da ne podržavaju razmenu teritorije ili podelu Kosova, onda nam ostaje da vidimo čemu zaista služi taj paralelni dijalog koji vodi g. Grenel, da li je on zaista vođen ekonomskim interesima i motivima?

U tom sučaju se bojim da taj dijalog neće nigde voditi. Spor Kosova i Srbije se ne može rešiti ekonomskim putem, jer se ne radi o ekonomskom konfliktu. Ako bi se ostvarile sumnje političkih aktera i analitičara da iza tajnih pregovora Grenela sa dvojicom predsednika stoji ponovni pokušaj guranja razmene teritorije, mislim da ćemo onda videti vrlo vruću političku jesen", zaključuje Veber.

Šta treba znati o političkoj krizi na Kosovu?

Podsetimo, premijer Kosova na dužnosti Aljbin Kurti izjavio je prethodno da je Grenel direktno bio uključen u rušenju njegove vlade 25. marta samo zato što se "Grenelu žuri da potpiše dogovor sa Srbijom", najkasnije do septembra, te da sporazum za kojim Grenel teži uključuje teritorijalnu razmenu.

Grenel je međutim odmah nakon takve Kurtijeve izjave kazao da “apsolutno nije bilo razgovora o razmeni teritorija - o tome se nije diskutovalo u mom prisustvu".

S druge strane, na rukovodeću američku ulogu u dijalogu Kosova i Srbije insistira kosovski predsednik Hašim Tači, koji je prethodno izjavio da ukoliko EU želi da se uključi u proces, najpre treba da ukine Kosovu vize. On se takođe usprotivio i Lajčakovom imenovanju uz obrazloženje da nije kredibilan za taj proces.

Ko će voditi dijalog u budućnosti što se Kosova tiče, zavisi od odluke Ustavnog suda koja se očekuje ove nedelje.

Sud treba da pruži odgovor na to da li Avdulah Hoti iz Demokratskog saveza Kosova, koga je za novog mandatara vlade odredio predsednik Tači, može da formira vladu nakon izglasavanja nepoverenja Kurtijevoj vladi 25. marta.

Kurti smatra da su u tom slučaju jedino prevremeni izbori put napred a da je svako formiranje vlade bez izbornog pobednika neustavno.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG