Dostupni linkovi

Sociološkinja Sabrina Strings o protestima u SAD: Pokret izrastao iz nepravde


Sabrina Strings, profesorka sociologije na državnom Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu

Ne samo zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd), demonstracije koje su se proširile od SAD-om, izraz su postojeće društvene krize koja je eskalirala nakon drastičnog primera policijske brutalnosti.

Tu ocenu iznosi Sabrina Strings, profesorka sociologije na državnom Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). I u tom gradu na zapadnoj obali SAD rasplamsale su se demonstracije.

Strings veruje da se poslednje događaje treba posmatrati kroz povezanost izliva masovnog nezadovoljstva zbog smrti Flojda, te krize produbljene društveno-ekonomskim zastojem nastalim zbog pandemije izazvane korona virusom. Spoj tih faktora, navodi naša sagovornica, uticao je da se protesti preliju i izvan SAD, te dobiju globalni karakter.

molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:17:42 0:00
Direktan link

Društveni pokret, ne demonstracije

Flojd (47) je umro tokom policijskog privođenja u Mineapolisu, na severu SAD. Derek Čovin (Chauvin), otpušteni policajac koji je Flojdu kolenom stao na vrat, optužen je za ubistvo. Takođe, trojica policajaca koji su učestvovali u incidentu od 25. maja, i koji ništa nisu preduzeli kako bi sprečili tragediju, optuženi su za ubistvo drugog stepena.

Flojdova tragedija, o kojoj postoji i video zapis, probudila je revolt u američkoj javnosti, te ulične proteste obeležene i nasilnim scenama, koji su se proširili širom ove države.

Sabrina Strings, autorka knjige "Bojeći se crnog tela" (Fearing the Black Body), u čijem fokusu interesovanja su upravo podele koje cepaju američko društvo, veruje da sada već govorimo o demonstracijama koje su prerasle u društveni pokret.

"Mi smo imali puno demonstracija protiv policijske brutalnosti u Sjedinjenim Državama, i to samo u poslednjih sedam godina, od ubistva Trejvona Martina (Trayvon Martin, sedamnaestogodišnji Afroamerikanac kojeg je 2012. godine ubio pripadnik takozvane Građanske straže u Orlandu, prim.red.). Čim pomislimo da smo ožalili jednu osobu, još jedna osoba je ubijena. To je zaista u vremenu korone preraslo u društveni pokret. U veoma jasan zahtev ka Sjedinjenim Državama da učine značajne promene kako bi poštovali živote crnaca", podvlači Strings.

Desetine hiljada ljudi demonstriralo širom SAD
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:01 0:00

Korona produbila nezadovoljstva

RSE: Da li ste bili iznenađeni intenzitetom demonstracija, kao i time što su se proširile veoma brzo, ne samo u jednom gradu, gradu u kome se dogodila tragedija, nego širom SAD?

Strings: Na neki način, jesam. Sa jedne strane, to se sve dogodilo veoma brzo. Ali na drugoj strani, moramo shvatiti da se ova vrsta protesta solidarnosti događa godinama.

Dakle, ovo nije prvi put da gledamo tako nešto. Takođe, moramo imati na umu da smo u vremenu pandemije, ljudi možda nemaju puno različitih aktivnosti. Nema televizijskih programa, sportskih manifestacija, svega što bi moglo skrenuti pažnju sa policijske brutalnosti. Sada ničega od toga nema.

Sada smo fokusirani na destrukciju naše zajednice u kontekstu pandemije COVID-19, imamo veliki pad plata obojene zajednice kao izraz te krize, i usred toga ne možemo okrenuti leđa realnosti u kojoj policajci nastavljaju sa ubijanjem crnih i obojenih ljudi. Dakle, u vremenu smo u kom je korona virus zaista odredio, kristalisao događaje kao društveni pokret.

RSE: Više od 30 miliona ljudi je izgubilo poslove, većina njih su Afroamerikanci, Afroamerikanci su takođe grupa koja je najpogođenija korona virusom, razlog za to je u nivou siromaštva. Da li je erupcija nezadovoljstva rezultat složenih društvenih i ekonomskih okolnosti?

Strings: Apsolutno. Pogledajmo upravo slučaj Džordža Flojda. Posebno ono što ljudi možda ne znaju, on je bio optužen zato što u prošlosti nije mogao da pokrije računovodstvene troškove za lokalni biznis. Policija je odgovorila na ove navode. Naravno, kazna za tu vrstu kriminala nije smrt, nije bila ni u srednjem veku, međutim ta kazna je sprovedena nad Džordžom Flojdom.

Takođe, kada o njemu govorimo, on je od nedavno bio nezaposlen zbog činjenice da je njegovo radno mesto kao školskog čuvara ukinuto u kontekstu pandemije COVID-19. Tako da možemo videti različite uticaje. To je bio slučaj Džordža Flojda.

Sudbina američke srednje klase

RSE: To je bila igra sudbine u kojoj se našao Džordž Flojd. Može li se reći da je njegova životna priča primer okolnosti u kojima se nalaze danas pripadnici američke srednje klase?

Strings: Ako govorimo o srednjoj klasi, mnogi od nas su imali priliku da budu zatvoreni kod kuće, na sigurnom. Ali mislim da je situacija u SAD ta da ljudi ne mogu dalje da ignorišu da postoji tako duboka podela, rasna i klasna.

Ta vrsta podela fundamentalno određuje mogućnosti koje imamo u smislu lečenja i obrazovanja, kao i načina na koji nas tretira policija. Tako da njegova situacija pokazuje kako se rangiraju Amerikanci sa niskim primanjima, posebno crnih Amerikanaca.

RSE: Kako objašnjavate to što se revolt proširio ne samo u SAD, nego i Evropi, u Brazilu, Australiji i tako dalje?

Strings: Ljudi su umorni od same ideje da se događa stalna nepravda širom sveta, još od kolonijalizma. Dakle, mi govorimo o periodu od sto godina. Ovo nije prvi put da vidimo međunarodne proteste solidarnosti. Oni su krenuli u Mineapolisu, pa u Oklandu, Los Anđelesu, Kaliforniji, Njujorku, pa smo počeli da uviđamo da se globalno šire i da se organizuju sa sličnim predznakom.

Mogu li protesti dovesti do promena?

RSE: Verujete li da ta vrsta revolta može nešto promeniti ne samo u SAD, nego upravo na globalnom nivou?

Strings: Nadam se. Mislim da je čitav svet spreman za promene. Govori se godinama, najmanje od pokreta "Okupirajte Vol Strit" (pokret građana u SAD iz 2011. koji uličnim demonstracijama pokušava da skrene pažnju američkih vlasti na socijalne probleme, nezaposlenost, korupciju prim.red.), o problemima koji proizlaze iz toga što klasa milionera vodi čitavu planetu.

I sada vidimo ljude koji su počinju ujedinjavati zbog manjka ekonomske stabilnosti, koji počinju da govore javno o toj nepravdi širom sveta.

RSE: Da li je moguće predvideti da li će ta vrsta promena otići levo ili desno unutar političkog i društvenog spektra?

Strings: To je definitivno ono što najviše zastrašuje. Tu se možemo vratiti na izbor Baraka Obame (Barack Obama) za predsednika SAD, koji je za većinu tada bio veoma mejnstrim liberal, iako je verovatnije da je zapravo pripadao centru, i to ne neizbežno progresivni lider.

Ali je usledio ogroman korak unazad, na desno. I to veoma često od strane ljudi koji su imali niska primanja. Dakle, siromaštvo je uticalo da beli Amerikanci koji su se organizovali kao deo društvenog pokreta kako bi se suprotstavili nečemu što su smatrali vođstvom liberala.

Tako da uvek postoji mogućnost da kao odgovor iskrsnuti populistički pokret kao odgovor na svaku vrstu dramatične promene u našoj društvenoj realnosti.

Uticaj protesta na Trampovu popularnost

RSE: Da li aktuelni događaji u SAD čine poziciju predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) jačom, ili ugrožavaju njegove političke šanse da pobedi na novembarskim predsedničkim izborima?

Strings: U tome postoji veliki broj faktora koji igraju ulogu. Rekla bih da u kontekstu nedavnog policijskog ubistva, deluje da Donald Tramp gubi deo popularnosti. Postoje mnoge stvari koje se mogu dogoditi od sada, do novembra, stvari koje mogu potkopati njegovu trku za reizbor ili je učvrstiti.

RSE: Kako razumete njegove izjave koje bude rasprave? Da li tu vrstu političkog narativa razumete kao provokaciju za one koji ga ne podržavaju, ili kao motivisanje onih koji podržavaju ideju da Tramp treba da dobije drugi mandat?

Strings: Veći deo onoga u čemu je on uključen je vrsta političkog šou programa. Tako da je teško bilo šta što on uradi shvatiti ozbiljno. Tu je zaista reč o samopromociji i ličnom advertajzingu.

Na primer, koliko pre tri dana on je pokušao na neki način da napravi vezu između ekonomskih ciljeva sa ubistvom Džordža Flojda. Pretpostavljamo da stopa nezaposlenosti trenutno pada, mada ne među Afroamerikancima. Bez obzira on je pokušao da poveže napredak u statistici o stopi nezaposlenih sa ubistvom.

Sugerisao je da kada bi Džordž Flojd mogao da gleda dole, da bi bio ponosan. Ne može biti dokaza o tome ili šta god drugo, pogotovo što se ti pozitivni pokazatelji o nezaposlenosti ne odnose na zajednicu Afroamerikanaca.

Ali čini se da je to tip nastupa, političkog manevra, zahvaljujući kome je on prisutan u vestima i to bi verovatno moglo biti nešto što podiže lestvicu. Vreme će pokazati.

Tramp u novim okolnostima

RSE: Šta se za Donalda Trampa promenilo posle pandemije i smrti Džordža Flojda? Šta se promenilo za njega i za njegove podržavaoce?

Strings: To je dobro pitanje zato što jako dugo, najmanje četiri godine, gledamo veštinu Donalda Trampa da spinuje vesti, u svoju korist. Ali našao se potpuno izvan ležišta kada se pojavio korona virus, potom kada je ubijen Džordž Flojd, pa je usledio društveni pokret kao odgovor na to. Dakle, on nije imao ono svoje uobičajeno vreme da izbrusi svoj narativ kako bi izrekao prave, zvučne reči, koje će potpaliti njegovu bazu. Umesto toga, on je zaista bio na kolenima sve vreme i to se videlo.

Američki predsednik Donald Trump šeta između policijaca u parku Lafaiette preko puta Bele kuće. 2. jun 2020.
Američki predsednik Donald Trump šeta između policijaca u parku Lafaiette preko puta Bele kuće. 2. jun 2020.

RSE: Kako ste razumeli Trampovo obećanje, upućeno preko Tvitera, da će SAD označiti pokret ANTIFA kao terorističku organizaciju?

Strings: To je još jedan njegov pokušaj da učvrsti svoju bazu. Uverena sam da bi mnogi od njih voleli da vide da se takve stvari dogode. Mislim da je već veliki broj stručnjaka veoma jasno izneo da on nema mogućnosti da to uradi.

Dakle, to je više naduvavanje stvari sa njegove strane, sa ciljem da učini da ljudi koji svakako glasaju za njega veruju da je još uvek na njihovoj strani.

RSE: Pokušajmo da gledamo stvari iz perspektive onih koji veruju u ono što čuju sa desne strane političke scene. Zašto bi bila nelogična takva vrsta određivanja ANTIFE, ako znamo da unutar tog pokreta imamo narative, koji ne isljučuju nasilje u slučaju borbe protiv, na primer, fašizma?

Strings: Moje shvatanje te organizacije je da oni teže da se bore protiv svake vrste belačke supremacije, ekonomske manipulacije, seksizma, koji u ovoj zemlji postoje vekovima. Posmatrajmo prošlost pokreta za ljudska prava.

Podgorica: Protest 'Ne mogu da dišem’
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:01 0:00

Događao se veliki broj mirovnih protesta, ali pogotovu kada govorimo o protestima pokreta za ljudska prava sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina dvadesetog veka, sa usponom pokreta za prava crnaca ("Black Power" Movement), ideja je bila da se zaštitimo i odbranimo sebe u svakom smislu kada god je to potrebno.

Postoji namera da se razmrsi taj vid pravičnijeg i ogorčenog protesta, unutar koga žele da se bore za ono u šta veruju, nasuprot mirnih protesta. Ali takođe moramo imati na umu da su svi oni deo istog pokreta i da su svi deo strategije za oslobođenje.

Duga istorija otpora segregaciji

RSE: Kako biste objasnili, zašto je borba za prava Afraoamerikanaca u SAD drugačija, pa reklo bi se i teža, nego u drugim delovima sveta?

Strings: Verujem da je pitanje diskriminacije crnih ljudi globalno. Gde god da odete saznaćete da su ti ljudi često marginalizovani, pogotovu na Zapadu.

Dakle, ne znam da li se pozicija Afroamerikanaca fundamentalno razlikuje od pozicije potomaka doseljenika iz Afrike, koji žive u Francuskoj, Belgiji ili većem delu Evrope. Ono što je jedna ogromna razlika, rekla bih, je to što SAD imaju dugu i očiglednu istoriju borbe protiv diskriminacije kojoj su izloženi crnci i pod tim mislim na crne ljude u SAD, iako i neki od naših saveznika imaju to nasleđe.

Moguće da su u nekim državama ti ljudi toliko marginalizovani, ali su toliko malobrojni, da ne vidimo njihove pokrete tako jasno kao što ih vidimo u SAD.

Kako promeniti 'policijsku kluturu'

RSE: Porazgovarajmo pri kraju o američkim policajcima, o policijskim formacijama. Šta smo naučili iz tragedije ubistva Džordža Flojda? Da li je moguće napraviti generalnu ocenu pa zaključiti da prosečnog američkog policajca/policajku možemo opisati kao određeni tip ličnosti, tip profesionalca i slično?

Ovo nije problem pojedinih policajaca, ovo je problem strukture policije u SAD.
Sabrina Strings, sociološkinja

Strings: Jedna od stvari na koju redovno ukazujem je ideja da bismo se mogli fokusirati na dobre i loše policajce ili da bismo se mogli fokusirati na karakteristike pojedinih policajaca.

Ovo nije problem pojedinih policajaca, ovo je problem strukture policije u SAD. Moramo imati na umu da je policija iznikla iz ropstva, da su patrole za robove bile prvi vid policije, što je kasnije institucionalizovano u vidove policije kakve danas poznajemo.

Nije se dogodio trenutak u našoj istoriji u kom smo rekonfigurisali, odredili, kakav treba da bude policajac nakon ere robovlasništva, pre svega. Zbog toga ne bi trebalo da budemo iznenađeni što su crnci i dalje meta policijskog nasilja. To je bukvalno napisano u ranim pravilnicima policijskog posla.

Tako da sam ja više zabrinuta po pitanju toga kako ćemo promeniti policijsku kulturu. Zapravo, rastući pokret koji traži smanjivanje budžeta za policiju dobija na snazi. Gradonačelnik Njujorka je smanjio budžet za policiju, a videli smo isto i u Los Anđelesu. Ovo su uzbudljiva vremena kada govorimo o pokušaju ispravljanja istorijske napravde.

RSE: Verujete li da je ideja o, kako ste rekli, promeni policijske kulture, moguća na duže ili kraće staze?

Strings: Kada pogledam šta se trenutno događa u Mineapolisu, gde je gradska vlast odlučila da suspenduje policiju, to mi daje nadu.

RSE: Da li je to dovoljno?

Strings: Ne znam, zaista ne znam, i mislim da smo na početku nečega što može zaista biti transformacija. Zaista je teško reći, ali ima jedna stvara koja je učinjena.

Ovde u Los Anđelesu je umanjen budžet za policiju, ali pokušajmo da zamislimo kako bi izgledalo ako bi obezbedili sigurnost i zaštitu za zajednicu. To ne mora obavezno podrazumevati uključivanje policije, ili uključivanje policije na radikalno transformisan način.

Dakle, kada posmatram Mineapolis, vidim nove mogućnosti koje se pojavljuju na horizontu. Morali bi pratiti šta se tu događa, jer ono što oni urade može biti model za druge gradove i možda za celu državu.

Slučaj policajca Čovina

RSE: Pomenimo policajca Dereka Čovina koji je svojim kolenom pritiskao vrat Džordžu Flojdu, posle čega je Flojd i preminuo. Protiv Čovina je inače bilo podignuto 18 žalbi od 2001. godine. Posle dva od tih slučajeva je dobio ukor. Ali 16 žalbi je zatvoreno bez bilo kakve sankcije. Kako je moguće da je taj čovek bio tako uspešan u izbegavanju kazni, pa i da nije izgubio posao?

Strings: Jako je tužno da mi imamo poražavajuće nasleđe kada je reč o radu policije u ovoj zemlji. Trebalo bi identifikovati policajce, pojedince, koji su konstantno upleteni u neka kriminalna dela koja bi se mogla smatrati monstruoznim ili aktom iz besa i izbaciti ih iz službe, ili ih čak krivično goniti pre nego što uzmu učešća u ubistvu.

Nažalost, ono što održava to poražavajuće nasleđe koje sam pomenula je zaštita policajaca od javnog procenjivanja. Na taj način oni su mogli konstantno da krše zakon, ili u krajnjem slučaju da krše osnovno ljudsko dostojanstvo, pa i da sačuvaju poslove.

Ali, mogli smo videti u tekućem društvenom pokretu da se veliki broj policajaca priključio protestu i da javno govori o postojećoj kulturi prećutkivanja u mnogim policijskim stanicama. Dakle, postoji mogućnost da će se promene nastaviti.

Derek Čovin, policajac iz Mineapolisa koji je kledao na vrat Džordžu Flojdu. Optužen je za ubistvo.
Derek Čovin, policajac iz Mineapolisa koji je kledao na vrat Džordžu Flojdu. Optužen je za ubistvo.

RSE: Kako biste u jednoj rečenici izneli, šta će biti drugačije u SAD nakon poslednjih događaja?

Strings: Mislim da je najvažnija stvar koju poslednji događaji pokazuju je da su ljudi ogorčeni, da će nastaviti da se bore za svoja prava, osnovno pravo kao što je pravo na život. Takođe mislim da se veliki broj belih Amerikanaca probudio. Govorim o onima koji bi inače zabili glavu u pesak pretpostavljajući da je reč o izolovanim incidentima, a koji su došli do realnog shvatanja da je ovaj tip policijske brutalnosti sistemski problem.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG