Sa spomenika Stefanu Nemanji do parka u Beogradu bez procedure

Izgleda kao još jedan sumnjiv dogovor, komentar je predstavnika opozicije u Srbiji na najavu da će grad Beograd angažovati ruskog skulptora i kreatora spomenika Stefanu Nemanji Aleksandra Rukavišnjikova da uredi park u Beogradu po ugledu na park Guelj u Barseloni.

Radiju Slobodna Evropa (RSE) do kraja rada na ovom članku nije stigao odgovor gradskih vlasti da li se planira sprovođenje konkursa za najavljeni projekat i koliko će za njega biti izdvojeno iz budžeta grada.

Angažovanje ruskog skulptora najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ne spominjući pritom održavanje javnog konkursa ili tendera za spomenuti posao.

Optužbe za zaobilaženje procedure

Za predsednicu beogradskog odbora opozicione Stranke slobode i pravde Milu Popović najsporniji deo javne ponude gradskog čelnika ruskom skulptoru je ignorisanje procedura.

“Mora da se raspiše poziv, da se formira komisija, komisija odlučuje koje je najbolje rešenje za najmanje novca. Ne može Goran Vesić, kao zamenik gradonačelnika, da ponudi nekome da odradi park u Beogradu”, kaže Popović.

Na najavu dogovora oko uređenja parka reagovao je i Bodin Starčević, predsednik Izvršnog odbora Opštinskog odbora opozicione Demokratske stranke za beogradsku opštinu Stari grad.

“Mora se, pre svega, odrediti da li je to potrebno, zna se ko o tome odlučuje, moraju da se uključe institucije koje su stručne za to”, ističe Starčević.

Na sajtu grada Beograda objavljeno je 16. februara da je posao uređenja parka ponuđen Rukavišnjikovu i da je on posao „sa zadovoljstvom prihvatio“. Prema navodima iz saopštenja na sajtu Grada, park u kojem će Rukavišnjikov raditi će tek biti određen, a moguće je da to bude potpuno novi park.

Pročitajte i ovo:

Spomenik Stefanu Nemanji: Mit o 'staroj slavi i zlatnom dobu'

Budžetom grada Beograda za 2021. godinu predviđeno je ulaganje, kada je reč o uređenju parkova, za izgradnju Linijskog parka iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj i uređenje parka u beogradskom naselju Altina. Linijski park, prema najavama, prostiraće se na površini od 4,6 kilometara i obuhvatati deo teritorija gradskih opština Stari grad i Palilula.

U budžetu takođe postoji budžetska stavka u okviru koje se novac opredeljuje za „Rekonstrukciju centralnih trgova grada Beograda i parkovskih površina“.

„Moguće je da je u okviru tog Linijskog parka jedan deo ponuđen, mimo svih procedura, Rukavišnjikovu. Postoji u budžetu i rekonstrukcija trgova i parkovskih površina, ali to je veoma neodređeno. Bez obzira na to, i da su sredstva izdvojena za ovu godinu, mora da postoji procedura kako će se ta sredstva trošiti“, navodi Popović.

Pročitajte i ovo:

Vučić na Dan državnosti odlikovao Kusturicu, Rukavišnjikova i brojne ličnosti

Zakon o javnim nabavkama predviđa da je naručilac robe, usluge ili radova „obavezan da postupa na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije, kao i da postupa na transparentan i proporcionalan način“. Zakon sadrži i brojne izuzetke, ali u saopštenju grada Beograda nije navedeno da li se i kako ovaj zakon u slučaju spomenutog uređenja parka primenjuje.

Od „sporne cene“ spomenika do „sporne najave“ novog posla

Odluka gradskih čelnika da na ovaj način ugovore posao sa Rukavišnjikovim za predstavnike opozicije je sporna i u svetlu spomenika srednjevekovnom vladaru Stefanu Nemanji. Autor spomenika je takođe ruski vajar Rukavišnjikov. Ovaj projekat bio je meta kritike, između ostalog, zato što cena izrade spomenika javnosti nije poznata.

„Znamo te ping-pong igre da će se cena objaviti kada spomenik bude postavljen, pa je onda to odloženo, pa će onda cena biti poznata kada to bude dopustio vajar, što se takođe nije desilo, a vajar je sam rekao da ne zna cenu. Sve miriše na jednu koruptivnu aferu“, smatra Bodin Starčević iz Demokratske stranke.

„Mi i dalje ne znamo cenu spomenika Stefanu Nemanji, oni (gradska vlast, prim. aut.) su ga proglasili za državnu tajnu. Postavljamo pitanje i da li će izrada tog parka biti državna tajna?“, kaže Mila Popović iz Stranke slobode i pravde.

Spomenik srednjevekovnom srpskom vladaru Stefanu Nemanji, visok 23 metra i težak 68 tona, svečano je otkriven u sredu uveče 27. januara na Savskom trgu u centru Beograda.

Prema pisanju medija u Srbiji, oznaku „poverljivo“ na podatke o troškovima izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji u centru Beograda, stavila je Vlada Srbije.
Televizija N1 je krajem decembra 2020. objavila da je došla do dokumenata sa carine u kojima je prikazano da je deset kamiona stiglo iz Rusije u Beograd krajem jula meseca, sa delovima spomenika koji je plaćen devet miliona evra.

Komentarišući ova saznanja N1, sutradan se oglasio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i rekao da će Vlada otkriti prave troškove kada se završe radovi na spomeniku.

• Zašto je cena spomenika Stefanu Nemanji proglašena tajnom?

Spomenik je otkriven 27. januara ove godine. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je uoči svečanog otkrivanja spomenika da cena nije objavljena „jer tako nije želeo vajar“, te da će se znati, kako je rekao, čim on da dozvolu.

• U Beogradu otkriven spomenik Stefanu Nemanji

Izrada spomenika Stefanu Nemanji, srednjovekovnom srpskom vladaru iz 12. veka, dodeljena je ruskom skulptoru Rukavišnjikovu nakon sprovedenog međunarodnog dvostepenog konkursa 2017. i 2018. godine. Prvonagrađeno Rukavišnjikovo rešenje bilo je, u okviru konkursa, nagrađeno sa šest miliona dinara (oko 50 hiljada evra).

Park po ugledu na Guelj u Barseloni

„Jedna od turističkih atrakcija Barselone je park Guelj, koji je delo čuvenog Antonija Gaudija. To je park koji ima svoju koncepciju i vredna umetnička dela. Želimo da u Beogradu imamo park koji će biti uređen prema projektu Rukavišnjikova i oplemenjen umetničkim delima. Beograd je metropola koja zaslužuje ovakav park“, rekao je Vesić, kako se navodi u saopštenju.

Pročitajte i ovo:

Pančić: Ništa za nešto, a spomenik za večnost

Ideja da Beograd treba da ima park „po ugledu“ na Barselonu veoma je problematična za beogradskog arhitektu Dragoljuba Bakića.

„Guelj park nastao je 1900, pre 120 godina. To su bile inspiracije jednog genijalnog arhitekte kakav je bio (Antoni) Gaudi. A Beogradu na sav cirkus samo nedostaje park po ugledu na Guelj“, kaže Bakić dodajući da Beograd u ovom trenutku ima većih problema od uređenja parkova, pre svega, sa zagađenjem vazduha i sa problemom snabdevanja vode zbog izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na Makiškom polju.

Park Guelj projektovao je katalonski arhitekta Antoni Gaudi od 1900-1914. godine i danas se nalazi pod zaštitom Uneska. Kako se navodi na sajtu organizacije Unesko, Gaudijev rad „je ukorenjen u određenom karakteru tog perioda, crpeći s jedne strane tradicionalne katalonske patriotske izvore, a s druge strane tehnički i naučni napredak moderne industrije“.

Prema Vesićevoj izjavi, Rukavišnjikov će na uređenju raditi „sa mladim srpskim vajarima i arhitektima“.

„Zašto nam je potreban Rukavišnjikov, kada te mlade arhitekte to znaju bolje od njega?“, ističe Bakić.

Na izradi rešenja spomenika Stefanu Nemanji Rukavišnjikov je, prema konkursnoj dokumentaciji iz 2018, radio u saradnji sa arhitektom iz Beograda Petrom Arsićem, a bilo je angažovano više saradnika iz Beograda i Zagreba i konsultanata iz Moskve.